imam 19 godina i problem koji se postepeno razvija već godinama, a koji preti da svojom kulminacijom potpuno poremeti moj psihički život. Naime, još od dečjeg doba imam veliku ljubav prema medicini i oduvek sam imao ogromnu želju da postanem lekar, govorio sam kako ću najpre završiti srednju medicinsku, zatim medicinski fakultet i tako dalje. Ta moja ljubav nije se odražavala samo kroz doživljaj lekara kao za društvo vrlo važnog delatnika, već kroz interesovanja i vanserijske rezultate postignute prvenstveno iz biologije i hemije.
Međutim, kada je došlo do izbora srednje škole, pod pritiskom okruženja, jer su oni, jelte, stariji, iskusniji, znaju šta je najbolje za mene i moju budućnost, upisao sam ekonomsku školu. Mislio sam da će se s vremenom, pod pritiskom uskostručnog gradiva koje se uči u ekonomskoj školi, moja interesovanja i stavovi izmeniti, ali stvari su postajale sve gore. Suvoparno i, blago rečeno, besmisleno gradivo koje nije odgovaralo mojim afinitetima podstaklo me je na neku vrstu odbrambene reakcije, pa sam počeo da čitam stručne medicinske publikacije na internetu, da se bavim prevodom medicinskih članaka i tekstova, da kupujem manje i više (Gajton) stručnu literaturu, što je dovelo do toga da, iako sam odličan učenik (većinu stručnog gradiva učio sam napamet) , moje znanje vezano za struku bude poražavajuće, pa nisam u stanju da odgovorim koji je predmet izučavanja poslovne ekonomije, a znam, recimo, delovanje cd8+t limfocita na tumorske antigene. Odabir fakulteta (prijemni polažem za 10-tak dana) dodatno je pogoršao situaciju, jer zbog strukture gradiva koje se uči u ekonomskoj školi, posle nje nije moguće upisati medicinu, pa sam primoran da studiram nešto što me ni najmanje ne zanima i ne podstiče na rad i stvaralaštvo. Prosto, ubeđen sam da samo kao lekar imam priliku da ispoljim svoj pun maksimum i da je to jedini posao koji mogu obavljati sa ljubavlju i interesovanjem. Kako se treba boriti sa ovim konfliktom?
odvajanje od sigurnog mesta i sigurnih ljudi, očekivanje prijemnog ispita i adaptacije na nove okolnosti, nisu okolnosti za koje smo spremni bez pripreme, a prolazna i kratkotrajna psihička kriza je češće pravilo nego izuzetak. Kako je odjednom došlo, tako će odjednom i nestati čim se prođu okolnosti koje su je izazvale, a ti uvidiš da je odvajanje sastavni i potreban deo životnog ciklusa.
Imam veliki problem sa učenjem! Imam motivaciju i želju ali već dugo vremena imam i veliki problem koji je ovih dana kulminirao! Imam 25 godina i još 3 ispita do kraja fakulteta (studiram novinarstvo) i shvatio sam da ja jednostavno ne znam učiti! Evo u čemu je problem. Radi se o samom procesu učenja. Mnoge ljude ovih dana pitam kako oni uče, a izgleda da svako ima neke svoje metode koje su totalno različite od čovjeka do čovjeka. Ja imam problem što previše ponavljam lekciju koju učim i to mi oduzima jako puno vremena i frustrira me!
Npr. Učim lekciju koja ima 3 stranice. Moj proces učenja je sljedeći! 1. Pročitam lekciju 3-4 puta da mi uđe u glavu 2. Ponovim lekciju dva puta 3. Ponovo pročitam lekciju 3 puta da vidim gdje sam zapinjao i u slučaju da sam nešto preskočio 4. Ponovo sve ponovim 3 puta da napravljene greške ispravim i finalno sve ponovim 5. Pročitam lekciju za kraj još 2 puta sve ovo mi oduzima jako puno vremena, energije i živaca! Za jednu lekciju mi trebaju u prosjeku dva sata! Pokušao sam sam sebe odgovoriti od ovoga ali jednostavno navikao sam na ovaj sistem učenja i stekao sigurnost u to ali mi to ipak oduzima mnogo vremena! Radi se o tome i da imam naviku i da sam nekako nesiguran u sebe ako smanjim broj ponavljanja!
S druge strane, kada pred ispit prelazim opet cijelu knjigu mnogo mi se lakše sjetiti svega jer sam prvi put ponovo više puta! Moj problem je očit, previše ponavljam i previše vremena mi treba da naučim jednu lekciju dok moji frendovi svi nekako brže nauče i spreme ispit i to me dodatno frustrira! Možete li mi pomoći? Zanima me kako treba učiti? Da li je dovoljno npr. pročitati lekciju 2/3 puta i ponoviti je dva puta i da ja tad smatram da je lekcija naučena. Jednostavno se bojim ako smanjim broj ponavljanja da ću slabije znati lekciju ili da ću je loše zapamtiti!
teško je reći da pred kraj fakulteta neko ne zna da uči. Jednostavno za to nema dokaza. Naprotiv. Naučeni strah od greške može stvoriti prisilu besomučnog ili preterenog ponavljanja neke aktivnosti čime se dobija psihološko olakšanje, što u konačnom zbiru nije neznanje učenja nego prisilno ponašanje. Pre nego potražite psihijatrijsku pomoć zbog straha i prislnog ponavljanja, predlažem da pokušate da učite sa nekim od kolega i ustanovite koja je to prava mera u efikasnom učenju koje omogućava i znanje i vreme za druge aktivnosti koje su važne za dvadesetpetogodišnjaka.
Moja djevojčica ima 7 godina i teška je 19kg. Inače unosi sve potrebne vitamine i minerale (voli jako voće i povrće) manje od druge djece voli slatkiše. Ima redovne obroke, ali ona nikako da krene da dobija na kilaži. Inače je zdravo dijete i radili smo i sve potrebne pretrage, ali sve je ok. U odnosu na djecu svog uzrasta ona je visinom kao i oni ali težinom sigurno 5 i više kg. Kaska. Uključivala sam joj i mnoge vitaminske sirupe, med i mlijeko unosi svakodnevno. Ima sve što joj je potrebno da napreduje. Rođena je kao fina beba od 3,550kg. I napredovala je odlično do neke svoje 2. god. Od tada je počelo da ide dalje sve sporije. Sve drugo je zanima osim hrane, ali tad mi kada je njoj mrsko nastojimo da joj izdajemo da nebi slučajno preskočila obrok. Znači nemože se reći da gladuje i da nejede, pa da zato ne napreduje. Sa njenim jelom mi se borimo (u pravom smislu riječi) 5god. I to nas više dovodi do ludila pa vas molim da mi date neki savjet kako da pokušam riješiti ovaj problem. Ona nije iskompleksirana i nosila bi od helankica-mini suknjica, ali se bojim da je djeca neće ubrzo početi izazivati s obzirom da je ona već prvi razred.
pa iz vašeg pisma ne vidim problem sa ishranom već konflikt sa sedmogodišnjom devojčicom od koga vi ne odustajete, a ni ona, pa makar i po cenu da zbog toga i slabije napreduje.
Juče sam imala ispite i nisam prethodne noći spavala. Nakon ispita (svi su prošli odlično) sam došla kuci jedva dišući. Srce mi je satima ubrzano kucalo a pri svakom udahu osećala samo izuzetno jak bol u predelu grudi i u paralelnom delu leđa. Nisam mogla da stojim koliko sam se loše osećala, i dobila sam temperaturu 37.5. Lekari su mi rekli da je to od stresa i prepisali Bromazepam. A ja još uvek osećam bol pri svakom udahu i malaksalost.
Možete mi reći o čemu se radi?
Imam problema sa mantanjem. Odjedanput mi se pocne mantati ne znam kako i onda me uhvati panika i strah gdje mi bude još mnogo gore. To je počelo od pre šest meseci. Ne znam zasšto. Imam 17 godina 183cm visok i 89 kilograma. Da li je u pitanju nesto u vezi psihe ili je u pitanju nešto drugo molim vas za odgovor. Pre šest meseci sam bio na pregledu na kardiologiji jer mi se nakon tog mantanja počne da ubrzano lupa srce. Svi nalazi uredu. Molim za vaše misljenje. Usto popijem Bosaurin kad mi je jako loše.
ne znam šta ti podrazumevaš pod "mantanjem"? Tu reč starije osobe često nejasno koriste da bi opisale blagu omaglicu, konfuznost i nestabilnost držanja, ali u tvom slučaju zaista ne mogu da nagađam niti da ti na osnovu nagađanja dajem bilo kakav savet, osim da proveriš krvnu sliku i odeš kod neurologa na pregled. Posle toga se javi ponovo ali se potrudi da ono što osećaš opišeš sa malo više preciznosti a manje upotrebom žargonskih reči.
Možete mi reći o čemu se radi?
Prikazano 166-170 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke