Prof. dr Rajko Hrvačević, nefrolog: O bolesti i zdravlju bubrega

10.mart 2022. je Svetski dan bubrega, a obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg. Cilj je podizanje svesti o važnosti ovog organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života, kao i pokretanje razgovora o bolestima koje mogu pogoditi bubrege, o opasnosti i posledicama koje oboljenja bubrega ostavljaju, o važnosti prevencije i lečenju.

Povodom Svetskog dana bubrega, pričali smo sa prof. dr Rajkom Hrvačevićem, internistom-nefrologom, o zdravlju i bolesti bubrega.

„Zdravlje bubrega čuvamo zdravim načinom života"

Na pitanje kako da očuvamo zdravje bubrega, profesor Hrvačević odgovara: „Jednostavno rečeno - zdravlje bubrega čuvamo zdravim načinom života, odnosno izbegavanjem gojaznosti i redovnim vežbanjem, adekvatnim unosom tečnosti (najbolje negazirane vode i limunada), izbegavanjem loših navika života kao što su pušenje cigareta i česta i neumerena konzumacija alkoholnih pića, te izbegavanjem uzimanja lekova i preparata koji imaju toksički efekat na bubrege. Redovni sistematski pregledi su, u širem smislu reči, prevencija od ogromnog značaja i posebno se preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa ili hipertenzije, starijim osobama, osobama koje imaju porodično opterećenje za bolesti bubrega, kao i gojaznim osobama."

„Širok je spaktar oboljenja bubrega koji se javlja u našoj populaciji"

Kao i u zemljama razvijenog sveta, i kod nas su danas najčešće bolesti bubrega one koje se javljaju u sklopu šečerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Profesor navodi da su ove bolesti danas najčešći razlog tzv. terminalne bubrežne slabosti, koja zahteva lečenje dijalizom ili transplantacijom bubrega. „Još uvek postoji i visoka zastupljenost različitih upalnih oboljenja bubrega (primarni i sekundarni glomerulonefritis, sistemske bolesti vezivnog tkivao kao što je lupus nefritis, nasledne bolesti kao što je policistična bolest bubrega, Alportov sindrom i dr., kalkuloza odnosno prisustvo kamena u bubrezima ili mokraćnim kanalima, hematološke bolesti, tumori itd.). Bolesti mokraćnih kanala, bešike i prostate, takođe mogu da dovedu do oštećenja bubrega. Isto tako, tokom zadnjih godina evidentan je porast malignih tumora bubrega, mokraćnih kanala i bešike." ― rekao je prof. dr Hrvačević.

Koje bolesti, stanja ili terapije narušavaju funkcionalnost bubrega?

Na ovo pitanje, profesor odgovara: „Skoro da nema bubrežne bolesti koje ne može, u manjem ili većem stepenu, dovesti do oštećenja funkcije bubrega. Ipak, kao što sam naveo, najčešći uzrok bubrežne slabosti jesu lezije bubrega uzrokovane šečernom bolešću i arterijskom hipertenzijom, posebno u starijoj populaciji, odnosno kod osoba sa dugim trajanjem ovih oboljenja.

Praktično, oko 40% obolelih koji se danas leče dijalizom upravo imaju ovaj uzrok oštećenja bubrežne funkcije. Problem je što se ova oštečenja funkcije bubrega, zbog nedostatka simptoma ili prisustva malog broja simptoma, uglavnom otkrivaju tek u kasnijim stadijumima bolesti odnosno godinama ili decenijama posle otkrivanja šečerne bolesti ili hipertenzije. 

Isto tako, savremeni način života, koji karakteriše velika kolićina stresa i upotreba analgetika, te porast malignih oboljenja čije lečenje često zahteva primenu hemioterapije, isto tako mogu dovesti do oštećenja bubrega. Posebno treba istaći nekritičnu primenu nesteroidnih antireumatika (ibuprofen, diklofenak, naproksen i dr.) koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta. Primena ovih lekova može kod nekih pacijenata dovesti do posebnog oblika upale bubrega (tubulointersticijski nefritis) ili češće do toksičnog oštećenja bubrega, naročito kod pacijenata koji već imaju oštećenu bubrežnu funkciju. Iz svakodnevnog kontakta sa pacijentima, uočio sam da su mnogi pacijenti sa hroničnim oštećenjem bubrežne funkcije neobavešteni o mogućnosti pogoršanja iste tokom primene ovih analgetika, posebno ako ih uzimaju kontinuirano u dužem vremenskom periodu. Naravno, i neki antibiotici, antimikotici ili antivirusni lekovi, kao što su aminoklikozidi (Gentamicin, Amikacin, Netilmicin), Amfotericin, Aciklovir i dr.  takođe mogu dovesti do reverzibilnog ili ređe, ireverzibilnog oštećenja funkcije bubrega. Generalno, svim pacijentima koji imaju neki stepen oštećenja bubrežne funkcije savetuje se da o tome obavezno informišu lekara koji im propisuje neku medikamentoznu terapiju, ili da po potrebi konsultuju nefrologa. Ukoliko je primena nekog od antibiotika/antimikotika/antivirotika neophodna, potrebno je da se na osnovu stepena bubrežne slabosti odredi bezbedna doza tog leka."

Bolest bubrega utiče na celokupno zdravlje jedne osobe

Klinička slika zavisi od vrste oboljenja bubrega i stadijuma bolesti. U početku oboleli mogu da budu praktično bez ikakvih simptoma, posebno kada su u pitanju oštećenja bubrega u sklopu šečerne bolesti, hipertenzije ili nekih imunoloških upalnih oboljenja. U ovakvim slučajevima jedini način da se to oštećenje utvrdi jesu laboratorijske analize (patološki nalaz u mokraći, povišen serumski kreatinin i drugo). Profesor kaže da je nekada prvi znak povišen krvni pritisak, te je neophodno da svi pacijenti sa hipertenzijom budu podvrgnuti laboratorijskim pregledima i pregledu nefrologa. Drugi simptomi uključuju učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoću usta i pojačanu žeđ, kao i promene u količini i izgledu mokraće (bleda, penušava mokraća ili prisustvo krvi), slabinske bolove i otoke tela. U odmaklom stadijumu praktično nema organskog sistema u našem telu koji ne može da bude pogođen. Najčeće se javlja zamor, gušenje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, svrab kože i pojava kožnih krvarenja, sivo žučkasta boja kože, otoci tela, poremećaji stanja svesti, iritabilnost, usporen misaoni tok, bolovi u kostima, grčevi u mišićima, gubitak libida i potencije, poremećaji menstrualnog ciklusa i drugo. Ukoliko se ne pristupi lečenje nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija), bolest može imati fatalan ishod. 

Profesor dodaje da je isto tako važno znati da maligni tumori u svom početku, kada su hirurškim putem potpuno izlečivi, ne daju praktično nikakve simptome. Neretko se otkrivaju ultrazvučnim pregledom koji se radi drugim povodom, te odatle i naziv incidentomi (slučajno otkiveni tumori). Pojava bola u slabini, krvaranje putem mokraće i nekih drugih opštih simptoma, nažalost, neretko znači uznapredovalu malignu bolest kod koje su izgledi za potpuno izlečenje znatno manji. 

Život sa jednim bubregom

Kada je kvalitet života sa jednim bubregom u pitanju, profesor Hrvačević kaže sledeće: „Pacijenti mogu imati jedan bubreg zato što su tako rođeni (agenezija jednog bubrega), ili zato što je jedan bubreg morao biti hirurški odstranjen (tumor, kamenci, terminalna hidronefroza i dr.). Ukoliko je drugi bubreg zdrav takvi pacijenti mogu da žive potpuno normalan život. Ipak, savetuje se unos veće količine tečnosti dnevno sa ciljem sprečavanja kamenaca koji imaju teže konsekvence kod pacijenata sa jednim funkcionalnim bubregom, ishrana sa manje soli i belančevina životinjskog porekla koji opterećuju bubreg u funkcionalnom smislu, te izbegavanja uzimanja navedenih nesteroidnih antireumatika ili drugih lekova/preparata toksičnih za bubreg. Takvim pacijentima se savetuje godišnja kontrola stanja bubrega putem laboratorijskih analiza i ultrasononografskog pregleda bubrega."

Dijaliza i transplantacija bubrega

Kod pacijenata sa terminalnom slabošću bubrega danas nam na raspolaganju stoje dijaliza (peritoneumska ili hemodijaliza) i transplantacija bubrega. „Peritoneumska dijaliza se radi preko jedne cevčice (katetera) koji stalno stoji u trbušnoj duplji, a kao dijalizna membrana se koristi trbušna maramica. Ona se izvodi svakodnevnom izmenom tečnosti u trbuhu (po 2 litra na 6 sati) u kućnim uslovima ili tokom noći, dok pacijent spava, korišćenjem posebnih aparata koji se nazivaju cikleri za peritoneumsku dijalizu. Hemodijaliza se koristi posebnim mašinama u koje je inkorporiran filter (“veštački bubreg”). Ova procedura podrazumeva da se krv pacijenta, korišćenjem posebnog vaskularnog pristupa kreiranog na podlaktici ili centralnog venskog katetera, propušta kroz ovaj specijalni filter tri puta nedeljno po 4-5 sati." - navodi profesor i dodaje da se procedura se može sprovoditi u kućnim uslovim i u dijaliznim centrima

Kako profesor navodi, transplantacija se još uvek smatra najboljom metodom lečenja terminale bubrežne slabosti jer obolelom obezbeđuje najduže preživljavanje i najveći kvalitet života. Kod pacijenata koji imaju živog davaoca organa, transplantacija bubrega se može uraditi i pre započinjanja lečenja dijalizom (tzv. predijalizna ili preemptivna transplantacija). Ovaj tip transplantacije daje odlične rezultate i pošteđuje pacijenta emotivnog i fizičkog stresa vezanog za lečenje dijalizom. Kod nekih bolesti bubrega, kao što je policistična bolest bubrega, nažalost, ovaj vid transplantacije nije moguć. 

„U relativno bliskoj perspektivi očekuje se klinička primena novih modaliteta transplantacije bubrega. Jedan od njih je transplantacija organa od genetički modifikovane svinje, čime se rešava problem nedostatka dovoljnog broja kadaveričnih organa za transplantaciju. Ova transplantacija koja je skoro urađena u SAD kod jednog bolesnika sa moždanom smrću daje optimizam u pogledu razvoja ovog modaliteta transplantacije, uprkos prisustva nekih još nerazrešenih barijera za širu primenu iste (rizik prenošenja nekih infekcija sa svinja na čoveka, etički aspekti itd.). Drugi modalitet je takozvani bionički (bioarteficijelni) bubreg koji razvija grupa istraživača na UCLA univerzitetu u SAD. Ovaj bubreg predstavlja kombinaciju minijaturnog implantabilnog veštačkog bubrega čiji je razvoj omogućen primenom nanotehnologije i živih tubulskih ćelija bubrega dobijenih iz matičnih ćelija u bioreaktoru. Prednost ove vrste transplantacije, čije se klinička primena najavljuje tokom poslednjih nekoliko godina, bila bi, ne samo u rešavanju nedostatka kadaveričnih organa, već i u izbegavanju imunosupresivne terapije - terapije protiv odbacivanja bubrega, koja se primenjuje doživotno, a koja sama po sebi može generisati brojne bolesti (šečerna bolest, infekcije, maligne bolesti, oštećenja transplantiranog bubrega itd.)" – istakao je profesor.

„Veliki broj bolesti bubrega, nažalost, još uvek nije preventibilan"

Na Svetski dan bubrega, profesor Hrvačević poručuje: „Veliki broj bolesti bubrega, još uvek nije preventibilan, ali rana detekcija istih koja podrazumeva godišnje sistematske preglede (merenje krvnog pritiska, pregled krvi i mokraće, te ultrasonografski pregled bubrega i mokraćnih kanala) može pomoći da se oštećenje bubrežne funkcije izbegne ili u značajnoj meri uspori. Posebno se to odnosi na bolesti koje dovode do najčešćeg oštećenja bubrežne funkcije, kao što su šečerna bolest i povišen krvni pritisak. Od opštih preventivnih mera, savetovao bih veći dnevni unos tečnosti, odnosno oko 1.5 litara tečnosti dnevno (tokom letnjih meseci i više), zdravu ishranu sa manje soli i crvenog mesa, te izbegavanje gojaznosti koja može dovesti do bolesti bubrega putem razvoja šečerne bolesti ili povišenog krvnog pritiska, ali i sama po sebi može generisati bubrežno oboljenje (tzv. sekundarna fokalno segmentna glomeruloskleroza), koja neretko dovodi do ozbiljnog oštećenja bubrežne funkcije ili pogoršavanja već postojeće. Pušenje cigareta može isto tako kompromitovati bubrežnu funkciju putem izazivanja vazokonstrikcije krvnih sudova bubrega, odnosno slabijim protokom krvi kroz bubrega. Savetuje se izbegavanje konzervisane hrane ili dodataka tipa kreatina i sl. koji se koriste u teretanama, jer postoje dokazi da oni kod nekih osoba mogu izazvati ozbiljno oštećenje bubrežne funkcije. Često konzumiranje alkoholnih pića, posebno u većim količinama, može dovesti do oštečenja bubrega putem dehidratacije. Ukratko, živite zdravo i povremeno kontrolišite vaše bubrege."