Dr Dejan Vukajlović: Elektrofiziologija

Srce je važan organ, koji moramo da pratimo i po potrebi, redovno lečimo. Međutim, danas gotovo da ne može mo da prtedvidimo ko je u riziku od kardiovaskularnih oboljenja, te će od srčanih udara često patiti i mladi ljudi.

Dr Dejan Vukajlović govorio je za Stetoskop.info upravo o inovacijama u kardiologiji, pogotovo kada je rešavanje sve češćih kardioloških problema u pitanju. Najveći fokus bio je na novoj usluzi koju dr Vukajlović izvodi, a u pitanju je elektrofiziologija.

Elektrofiziologija i srčane aritmije

Elektrofiziologija srca je velika i značajna oblast kardiologije, koja se bavi poremećajima ritma, njihovim nastankom, patofiziologijom, kliničkim kontekstom u kojem nastaju, uticajem koji imaju na život bolesnika, i naravno, modalitetima njihovog lečenja.

Poremećaji ritma se mogu podeliti na

• ubrzanje srčanog rada, ili tahikardije i 
• usporenja srčanog rada ili bradikardije.

Aritmije se mogu javiti u okviru nekog drugog oboljenja srca (npr, kod stanja nakon prebolelog infartka, oboljenja srčanih zalistaka, oboljenja srčanog elektrofiziologmišića itd.) ali se mogu javiti i kod osoba koje nemaju drugih oboljenja srca; takav je slučaj na primer sa tzv. paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom (PSVT), sa WPW sindromom, atrioventrikularnom nodalnom reentri tahikardijom (AVNRT) i sl.

Deo elektrofiziologije srca se odnosi upravo na interventno lečenje pojedinih poremećaja srca. Konkretno, posebnim kateterima se pod kontrolom rendgena, putem krvnih sudova ulazi u srce, vrši se snimanje električnih signala iz unutrašnjosti srca, posebnim provokacionim manevrima se izaziva arimtija - najčešće tahiakrdija, i postavlja tačna dijagnoza armtije, kao i mesto njenog ishodišta. Često je moguće u istom aktu tako određeno ishodište aritmije eliminisati primenom različitih vidova energije - npr. radiofrekventnom strujom (RF ablacija), smrzavanjem (krioablacija), ili ređe, primenom laserske energije, fokusiranim ultrazvukom i sl. Ovaj postupak se zove elektrofiziološko ispitivanje i kateterska ablacija.

Novi softveri koji olakšavaju mapiranja aritmija sa minimalnim izlaganjem bolesnika rendgenskom zračenju, nove tehnike ablacije (npr. elektroporacija), novi koncepti u primeni postojećih vidova energije za katetersku ablaciju ("high power/short duration"), se ispituju u kliničkim studijama i rezultati se objavljuju na nedeljnoj bazi. Pri tome, ne pominjem inovacije u terapiji pejsmejekrima, što takođe pripada u širem smislu području elektrofiziologije - "leadless" pejsmejkeri, pejsing u regionu Hisovog snopa, subkutani ICD... U svakodnevnom radu sa pacijentima je važno odrediti ko od koje metode zaista može da da ima benefite. 

Kada je vreme za posetu kardiologu?

Gotovo svaka osoba u toku života oseti povremene i "preskoke srca", bilo u vezi sa akutnim stresom, uzbuđenjem, pod uticajem raznih agenasa - kafa, alkohol, alimentarni eksces i sl. Takođe, normalno je da svako pri fizičkom naporu, ili uzbuđenju ima osećaj ubrzanog rada srca; u ovom slučaju se rad srca normalizuje nakon prestanka uzbuđenja, u odmoru itd. Ukoliko se napad ubrzanog rada srca javlja bez posebnog povoda, posebno ukoliko je nagao, sa skokom frekvencije od normalnih 70/min na > 150/min, onda svakako treba tražiti pregled. Kardinalni znak da možda postoji ozbiljan problem sa poremećajima ritma je sinkopa - kratkotrajan gubitak svesti. Tada je apsolutno nepohodno uraditi kardiološki pregled. Preskoci srca, koji traju duže vreme, nevezano za napor, obroke, stres i slično, takođe jesu razlog za pozornost.

Izvesno je da pojedini psihosomatski, neurotski, pa i psihotični poremećaji mogu biti povezani sa subjektivnim osećajem nepravilnog ili ubrzanog rada srca, pri čemu se nama raspoloživim metodama pregleda ne da snimiti nikakav poremećaj ritma. Kada govorimo o osobama sa depresijom, kardiolog-aritmolog uvek mora da pomisli na potencijalna neželjena dejstva nekih lekova koji se koriste u neuropsihijatriji. Jako je važno ne potceniti tegobe koje bolesnik navodi, iako postoji poznat psihosomatski ili neurotski poremećaj. Neophodno je da svaka osoba, bez obzira da li boluje od drugih oboljenja, ukoiko ima simptome koji sugerišu postojanje kardioloških problema ili postojanje armtije, bude adekvatno pregledana. Neretko se u praksi sreće slučaj da bolesnik navodi stalne napade tahikardije, koji u trenutku pregleda, kod lekara hitne pomoći ili u Domu zdravlja, imaju normalan EKG i normalne ostale nalaze. Takve osobe ponekad neopravdano budu označene kao psihosomatski pacijenti.

Više o elektrofiziološkom procesu

Elektrofiziološko ispitivanje i kateterska ablacija jako podseća na koronarografiju sa ili bez ugrađivanja stenta - radi se u kateterizacionoj sali, pod kontrolom rendgena, srcu se pristupa preko krvnih sudova (u slučaju EF studije i ablacije po pravilu preko preponske vene i arterije), pregled se radi u stanju analgosedacije , dakle najčešće bez opšte anestezije, pacijent najčešće naredni dan može da napusti bolnicu. Specifičnost je da se, za razliku od koronarografije i ugradnje stenta, ovde ispituju električna svojstva srca.

Najvažnija prednost kateterske ablacije je da u pojedinim aritmijama može dovesti do potpunog uklanjanja tegoba, faktičkog "izlečenja" bolesnika, nije potrebna dalja antiarmtijska terapija. Kao i svaka druga metoda, i EF studija i ablacija ima svoje prednosti, ali i potencijalne rizike. Radi se o intervenciji u srcu, ciljano se nanose lezije, "oštećenja" u delu srca koji izaziva armtiju. Postoji rizik od komplikacija, od kojih neke jesu vrlo ozbiljne. Kod svakog bolesnika je važno napraviti balans potencijalne koristi - koliku uspešnost možemo u datom patološkom stanju, kod datog bolesnika očekivati sa jedne, i rizika intervencije s druge strane.

Nastupi ubrzanog rada srca, nepravilan rad srca, preskoci srca, kratkotrajni gubitak svesti, nedostatak daha, laka zamorljivost - sve ovo mogu biti simptomi poremećaja srčanog ritma. Ponovo navodim, gubitak svesti ukazuje da je osoba moguće pod povišenim rizikom od nastanka životno ugrožavajućih poremećaja ritma. Osobe koje imaju poznato oboljenje srca, posebno preboleli infarkt miokarda, oboljenje srčanog mišića, oboljenje zalistaka, nikako ne smeju da ignorišu pojavu nepravilnog rada sopstevnog srca.

Kovid i srčane smetnje

Prema nekim analizama i do trećina osoba obolelih od kovida-19 mogu imati u manjoj ili većoj meri znake oštećenja srčanog mišića. Da li se radi o direktnom dejstvu virusa na srčani mišić, ili je oštećenje srca posledica neadekvatno pojačanog imunološkog odgovora izazvanog prisustvom virusa SARS COV2 u organizmu obolelog, ili se pak radi o tromboembolijskim komplikacijama, opet prouzrokovanim virusom - ne može se uvek, ili bolje rečeno, retko se može razjasniti.

Često kod obolelih vidimo nakupljanje tečnosti u srčanoj kesi, kao znak zapaljenja srčane kese i/ili srčanog mišića. U nekih bolesnika nastaju i poremećaji ritma, - kratkotrajne salve ekstarsistola, preskoka srca, koje zaslužuju u kontekstu akutne infekcije maksimalnu pažnju i praćenje. Susrećemo u praksi i bolesnike sa tzv. "Long COVID" sindromom, gde bolesnici i nakon eliminacije virusa iz organizma nedeljama, nekada i mesecima imaju polimorfne tegobe - povremeno udružene i sa poremećajima ritma.