Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Bojana Marković, „Plavi krug“: Uz nas je oko 3.000 ljudi saznalo da ima dijabetes

Priča o udruženju „Plavi krug“ počinje tako što Bojana Marković, danas predsednik udruženja, u bolnici upoznaje Damjana koji takođe boluje od dijabetesa. Kao marketing ekspert, Damjan je odmah primetio da nema aktivnog udruženja pacijenata obolelih od dijabetesa, kao ni edukativnih materijala za pacijente. Za osnivanje udruženja potrebno je petoro osnivača i nešto informacija, a Bojana i Damjan u to vreme nisu imali ništa od toga. Sasvim slučajno, tih dana upoznaje ostale osnivače - Sanju, Baneta i Jelenu. Kao i mnoge druge dobre priče, i ova kreće iz Bojanine dnevne sobe, gde je udruženje „Plavi krug“ osnovano.

Što se tiče dijabetesa, zaista sam prošla kao bosa po trnju - imam sve komplikacije dijabetesa, one se ne vide, ali imam i gastropatiju i retinopatiju, nefropatiju, dijabetesno stopalo, a u međuvremenu mi se zbog svih tih komplikacija desio i prekid trudnoće. Zbog svega toga, poželela sam da podelim svoje iskustvo sa ljudima, kako bi svako od nas mogao da zaključi kako se može izbeći kritična situacija sa dijabetesom“, objašnjava nam Bojana. Motivacija za osnivanje udruženja nam je odmah bila jasna.

Prve inicijative Udruženja

Rođendan „Plavog kruga” je 22. marta, a ove godine Udruženje puni 14 godina! „Danas, mnogi znaju za nas, mnogi su se povezali upravo preko ovog udruženja, a čak 3.000 osoba je uz nas saznalo da ima dijabetes. Nakon mesec dana od osnivanja Udruženja, pokrenut je prvi Festival zdravlja koji se organizuje svakog proleća i svake jeseni, te je od 2010. godine to još jedna tradicija Plavog kruga. Tada smo već drugog dana festivala potrošili svih 500 tračica za merenje šećera koje smo pripremili za ovaj događaj.“ Kada se za manje od dva dana potroši toliki broj tračica za merenje šećera, postaje jasno da je ovim prostorima zaista potrebno udruženje koje se bavi obolelima od dijabetesa, ali i prevencijom.

Osoba sa dijabetesom treba redovno da meri šećer i odlazi na preglede kod endokrinologa i drugih specijalista. Upravo iz tog razloga, Bojana pominje profesora Svetislava Milenkovića koji je oftalmolog i prvi lekar na predavanjima koje je udruženje organizovalo. Ideja je bila da se na svakom predavanju govori o problemima sa očima koje mogu imati osobe sa dijabetesom. Vremenom se pročulo za ova predavanja, pa su se pridružili i drugi lekari, medicinske sestre i mnogi drugi koje je ova tema zanimala. Pored profesora Milenkovića, predavanjima je često držala i nefrolog dr Marija Milinković sa Kliničkog centra Srbije.

Dijabetes u učionici

Inovativnošću i aktivizmom „Plavi krug” se izborio za ulogu koju odlično igra već godinama, a to je uloga edukatora na temu dijabetesa u školama i vrtićima. Po pozivu direktora škola, Bojana sa svojim aktivistima organizuje edukacije nastavnika, roditelja i dece. Edukacije su neophodne iz očiglednih razloga – radi ranog prepoznavanja simptoma i adekvatnog reagovanja ukoliko se desi komplikacija. Međutim, još jedan važan razlog zbog kojeg je potrebno održati ovakve vrste okupljanja jeste empatija i prihvatanje različitosti.

Dešavalo se da roditelji ne mogu da upišu svoju decu u školu ili vrtić zato što imaju dijabetes. Kako Bojana navodi, ovakve stvari se dešavaju u čitavoj Srbiji, pa i u centru Beograda, gde se pretpostavlja da su svi zaposleni adekvatno i na vreme edukovani. Međutim, problem je u tome što zvanična edukacija prosvetnih radnika na ovu temu ne postoji. Neki vrtići imaju medicinsko osoblje, ali je pomoć detetu oko uzimanja insulina i merenja šećera isključivo dobra volja prosvetnih radnika. Neretko se dešava da kada roditelji saznaju da dete ima dijabetes, majka daje otkaz ili izlazi sa posla kako bi detetu davala insulin. Takođe, angažuju se bake, deke, tetke ili se te usluge plaćaju. Ove situacije je „Plavi krug” prepoznao kao potrebu da započne sa edukacijama prosvetara i roditelja.

Roditeljima često kažem da decu ne treba previše štititi i da ne treba zaboraviti da živimo u modernom svetu koji je surov. Naša uloga je da im prenesemo svoje iskustvo. Mi decu razumemo - ja sam kao dete imala osećaj da bih radije pomerila Avalu nego merila šećer. Tako je klincima idanas. Samo im treba objasniti da mogu da pomere Avalu, ali moraju da izmere šećer pre toga, da jedu i uzimaju insulin. Deca od malih nogu nauče da vode računa o sebi, imaju vojničku disciplinu kada mere šećer, to im je rutina. Do toga treba doći, a najvažniju ulogu ima porodica. Mi smo tu da objasnimo i usmerimo. Verujem da radimo dobar posao“, zaključuje Bojana.

Sada je merenje šećera dosta jednostavnije jer postoje senzori koji prate šećer u krvi 24 sata i nije potrebno da bockaju prste, već svoje vrednosti šećera mogu videti na aplikaciji telefona ili na insulinskoj pumpi.

Svaka škola ima dete sa dijabetesom...ili će imati

Edukacije u školama su zamišljene kao interaktivna radionica, a kao podsetnik na ono o čemu se govorilo na radionicama, u zbornici se postavi veliki poster na kojem su simptomi hipoglikemije i hiperglikemije.

Škola u Mirijevu je ostavila naročito prijatan utisak na edukatore: „Kontaktirao nas je nastavnik fizičkog vaspitanja koji je želeo da se održi predavanje za osnovce. Prisustvovalo je oko sedamdeset učenika (od trećeg do osmog razreda), nekoliko nastavnika i psiholog škole, ali nisu svi imali dijabetes. Školu pohađa više od 2000 učenika, šestoro ima dijagnostikovan dijabetes, a jedna učenica je u tom trenutku bila u bolnici, te je njena razredna na radionicu došla izuzetno zabrinuta. Znajte da svaka škola ili predškolska ustanova ima minimum jedno dete sa dijabetesom… ili će imati.

Fizička aktivnost je važna za dijabetes, ali i za „Plavi krug”

Redovno vežbanje pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, kao i poboljšanju opšteg stanja organizma, jačanju mišića i smanjenju telesne mase. Takođe, ima značajan psihološki učinak jer umiruje misli i naglašava osećaj kontrole. „Plavi krug” organizuje turnire u različitim sportovima kako bi promovisao bavljenje fizičkom aktivnošću koje je važno zbog prevencija, ali i kako bi naglasio koliki je doprinos fizičke aktivnosti regulaciji šećera kod osoba koje već imaju dijabetes. Najpre su organizovali turnire u košarci, fudbalu i tenisu, a danas se organizuje i čuveni „Plavi krug oko Ade“, maraton i trku podrške za osobe sa dijabetesom.

Još jedna inicijativa Plavog kruga jeste osnivanje „Plavog kružića” – grupe roditelja dece sa dijabetesom mlađe od 18 godina. Misija je socijalizacija dece, te se često organizuju različite aktivnosti, kao što su plivanje, farbanje jaja, deljenje novogodišnjih paketića, predstave, obilazak muzeja...

Što se tiče aplikacije „Otvori plavi krug”, jedna sam od najaktivnijih...

Osim što je Udruženje podržalo osnivanje zajednice „Otvori plavi krug“, Bojana je jedna od najaktivnijih šetača na aplikaciji koja korake šetača ove godine pretvara u donaciju kampovima za decu obolelu od dijabetesa. Kao aktivan šetač sa najvišim rezultatima u mesecu, dobila je mnoge nagrade čija je svrha da motivišu šetače da nastave sa aktivnostima, a neke od njih su slušalice, ručni sat koji meri korake, flašica za vodu, zvučnik, frotirski peškir i još neke stvari koje su potrebne čoveku koji je fizički aktivan. Takođe, Bojana navodi da nekoliko ljudi iz Udruženja redovno koristi aplikaciju, a mi se nadamo da će broj ljudi koji šeta uz OPK aplikaciju biti sve veći!

Prihvatanje različitosti je ključ empatije

Empatija treba da se razvije kao stanje svesti svih nas, jer je različitosti mnogo, bolesti je mnogo, a svako od nas može barem malo da doprinese poboljšanju položaja pacijenata u društvu, školi, vrtiću, na poslu... Temom odsustva empatije, odnosno diskriminacijom obolelih od dijabetesa se bavila aktivistkinja udruženja Jelisaveta Fotić, koja je radila istraživanje i napisala knjigu „Mi i drugi - Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa“.

Važno je da razumemo različitosti jer iz toga nastaje empatija, a na ovu temu Bojana govori: „Kao dete sam najpre dobila vitiligo koji mi je bio potpuno nebitan jer ne boli, ne svrbi, ne mogu da zarazim i ne pravi mi problem kao što to ume šećer. Vremenom sam razvila rutinu, ujutru se najpre setim da izmerim šećer, pa tek onda operem zube. Svi ljudi sa dijabetesom tako žive. Kada prihvatimo različitosti u svom okruženju, svima će biti bolje.“

Izvor: Otvori plavi krug


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460