Život bez štitaste žlezde

Simptomi na koje treba da obratimo pažnju | Kontrolni pregledi nakon operacije | Karcinom štitne žlezde | Oporavak od operacije

Štitasta žlezda, kao najveći izolovani endokrini organ kod čoveka, igra ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima u našem telu. Njeno zdravlje i funkcionalnost od suštinskog su značaja za naše opšte blagostanje.

„Ne postoje dokazi da uklanjanje štitaste žlezde utiče na opšte zdravlje i funkcionalnost pacijenta! Važno je da ovo zapamte svi pacijenti“, poručuje dr Dejan Radojević.

Ukoliko se odstrani cela štitasta žlezda, pacijent nastavlja da uzima hormone štitaste žlezde. Pacijent nastavlja sa svojim svakodnevnim aktivnostima bez ograničenja. Jedina obaveza svakoga kome je štitasta žlezda odstranjena jesu redovne kontrole na 3-6 meseci.

Ukoliko se uklanjanje štitaste žlezde izvede adekvatno i uz potrebnu nadoknadu hormona koje se oralno unose u organizam, zaista nema negativnih posledica na organizam i opšte zdravlje pacijenta. Naprotiv, ovaj poduhvat stabilizuje naš metabolizam koji je bio narušen pre operacije.

Simptomi

Kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, simptomi koje pacijent može osetiti su:

• umor,
• depresivno raspoloženje,
• gojaznost,
• suvu kožu,
• promene na koži i kosi,
• lako zamaranje,
• otežano disanje.

Sa druge strane, hipertireoza, odnosno pojačan rad štitaste žlezde može uzrokovati nervozu, ubrzan, srčani rad, pojačano znojenje, gubitak na telesnoj težini, tremor, promene u ponašanju.

Koliko često treba da idem na kontrole?

U zavisnosti od uzroka koji je doveo do operativnog ukljanjanja štitaste žlezde zavisi i vremenski period na koji se zakazuju redovne kontrole.

Kod dobroćudnih oboljenja štitaste žlezde, nakon kontrole neposrednog postopeartivnog toka i skidanja konaca nakon 5-7 dana, kontrole se u prvih par meseci zakazuju češće radi adekvatnog regulisanja hormonskog statusa pacijenta. Nakon tog perioda, kontrole se proređuju na 6 meseci ili čak godinu dana.

Karcinom štitaste žlezde

Štitasta žlezda kod koje se pojavljuje najbenigniji karcinom u ljudskom organizmu je papilarni karcinom, ali i jedan od najamalignijih karcinoma - anaplastični karcinom.

Od vrste karcinoma zavise vrsta i obim operativnog zahvata. Ponekad se u postopeartivnom periodu po odluci onkološkog konzilijuma treba dopuniti lečenje adjuvantnom terapijom sa radioaktivnim J13 u nadi boljih rezultata.

Nakon operacije karcinoma štitaste žlezde, kontrole su češće, ali se čak i u ovom slučaju te kontrole proređuju.

Oporavak

Nakon neposrednog postoperativnog perioda, pacijent se vraća svakodnevnim obavezama i načinu života bez ikakvih ograničenja, a to se odnosi i na dugoročne  prognoze za pacijentov život

Ne postoji nikakav razlog za promenu načina života ili načina ishrane koje zahteva operacija štitaste žlezde. Takođe, neki pacijenti se zabrinu da novo stanje može da izuzetno loše utiče na hormonski status, kao i na mentalno zdravlje. Znajte da nema nikakvog uticaja na mentalno zdravlje pacijenta, a hormonski status se prati na redovnim kontrolama i na taj način se drži pod kontrolom.

Pacijent se može baviti sportom i drugim fizičkim aktivnostima kao i pre operacije, bez ograničenja, ali uz redovnu hormonsku terapiju koju uzima ujutru pola sata pre doručka.

„Hirurško lečenje tiroidne žlezde postaje neizbežno samo u slučajevima kada drugi terapijski pristupi nisu dovoljno efikasni ili su previše rizični. Ovaj operativni zahvat obuhvata uklanjanje dela ili cele tiroidne žlezde, u zavisnosti od specifične dijagnoze“, zaključuje dr Dejan Radojević.