Hipoglikemija – najčešća prepreka u dobroj glikoregulaciji

Cilj lečenja šećerne bolesti je prevencija komplikacija. Šećerna bolest je hronična i podmukla bolest koja predstavlja poremećaj čitavog metabolizma, a manifestuje se hronično visokim nivoima šećera u krvi.

Ovo oboljenje je u svetu dostiglo razmere pandemije i procenjuje se da ima oko 425 miliona obolelih od šećerne bolesti, a da će ih do 2045. godine biti čak 629 miliona, što čini približno 10% ukupnog stanovništva naše planete. Procenjuje se da je u Evropi oko 58 miliona osoba obolelo, a da će do 2045. godine taj broj dostići 67 miliona. U Srbiji se procenjuje da oko 770.000 osoba ima ovo oboljenje, a da samo polovina ima postavljenu dijagnozu. Od ovog broja koji je dijagnostikovan, samo polovina dobija odgovarajuću terapiju, a od tog broja samo polovina dostiže ciljeve lečenja. Zato je od velikog značaja da se spreče ili odlože komplikacije, a to se postiže ako se pridržavaju higijensko-dijetetskog načina ishrane, redovno uzimaju terapiju i bave se odgovarajućom fizičkom aktivnošću.

Šta su hipoglikemije?

Hipoglikemija je stanje u kojem je vrednost šećera u krvi niska, odnosno kada su te vrednosti niže od 3.9 mmol/L. Pacijenti često ne prepoznaju simptome hipoglikemije, zato sada navodimo neke od njih:

• mučnina,
• glavobolja,
• izrazita glad,
• nemir, razdražljivost ili vrtoglavica,
• utrnulost ili peckanje u vrhovima prstiju ili usana,
• drhtavica, ubrzano kucanje srca,
• nerazgovetan govor,
• hladna i bleda koža/hladan znoj,
• poteškoće u koncentraciji, zbunjenost, promene raspoloženja,
• kratkotrajne promene vida.

Simptomi hipoglikemija kod dece su isti kao kod odraslih osoba, ali problem nastaje kod mlađe dece koja zbog starosti ne znaju da opišu svoje simptome. Studije su pokazale da svega 15% pacijenata prijavljuje svom lekaru epizode hipoglikemije.

Ozbiljni padovi šećera se češće javljaju noću, u periodu između ponoći i 8 sati ujutru. Takođe, do hipoglikemija može doći usled preskakanja ili odlaganja obroka (premala količina ugljenih hidrata u obrocima), usled pojačane fizičke aktivnosti, takođe usled konzumiranje alkoholnih pića u većim količinama ili pogrešne primene lekova i insulina.

Kako postupiti ukoliko dođe do hipoglikemijske epizode?

Postoje 3 nivoa hipoglikemija:

• asimptomatske,
• one koje se ponavljaju i ostavljaju posledice,
• teške – koje zahtevaju pomoć drugog lica.

Ako je pacijent u hipoglikemiji, pri svesti i može gutati, treba dati 15-20 grama prostih ugljenih hidrata (glukoza u obliku bombona ili tableta) ili slatki napitak (slatku vodu, voćni sok i slično).

Simptomi hipoglikemije nestaju nekoliko minuta nakon uzimanja šećera u bilo kom obliku. Nakon 15-20 minuta poželjno je izmeriti glikemiju i utvrditi da li je u granicama normale. Ako je pacijent u besvesnom stanju, ne treba davati ništa u usta, nego pozvati hitnu pomoć. U tom slučaju se terapija primenjuje putem intravenskih infuzija (40%-tni rastvor glukoze) ili intramuskularnih injekcija glukagona. Nakon epizode hipoglikemije, preporučuje sa da pacijent ima obrok i da češće meri koncentraciju glukoze u krvi kako bi izbegao pojavu nove epizode. Posle jedne teške hipoglikemije osoba ima veliki rizik od KV smrti u narednih 15 dana od događaja.

Zašto su hipoglikemije opasne ?

„Ponekad zbog hipoglikemija ili straha od hipoglikemije se osobe sa šećernom bolešću ne pridržavaju prepisane terapije, smanjuju dozu insulina ili unose više hrane, što može biti i jedna od prepreka ka dobroj kontroli šećerne bolesti i da dovede do toga da značajno povećaju svoju telesnu težinu“, poručuje dr Guculj.

Posledice pada šećera predstavljaju veliko opterećenje za društvo i za pojedinca. Pod tim mislim na česte hospitalizacije, posete hitnoj pomoći, mogućnost padova i preloma, sve to dovodi do loše glikemijske kontrole, smanjenja produktivnosti i uticaja na društveni život, san i emocionalno blagostanje. Kod osoba koje imaju često pad šećera, smanjena je sposobnost upravljanja vozilom, mogu imati problem pri odabiru radnog mesta, poremećaj raspoloženja i depresiju. Takođe, hipoglikemije mogu uzrokovati infarkt srca, moždani udar, srčanu aritmiju ili čak naglu smrt. Sve to možemo svesti na minimum ako odaberemo insulin ili tablete koje dokazano imaju najmanji rizik od hipoglikemija.