Oblasti medicine
Grad
Jezici
O doktoru
Olivera Žikić se dominantno bavi anksioznim poremećajima i depresijama. Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator/supervizor u okviru edukacije ove asocijacije. Član je Glavnog odbora Evropske asocijacije bihejvioralno kognitivnih terapeuta kao i Jugoslovenskog udruženja psihoterapeuta. Član je Evropske i Svetske asocijacije psihijatara.
Radno iskustvo:
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš
Šef odseka za neuroze.Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu
Članstvo:
Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta
Jedan od osnivača.Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta
Član glavnog odbora.Svetska asocijasija psihijatara
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...
Kod aktivnosti bilo koje grupe mišića, pogotovu kod složenih pokreta, sasvim je normalno da se osim te grupe mišića aktiviraju i drugi koji pomažu dodatno da se zamišljena delatnost ostvari. Znači, nije ništa neobično ako zatežete mišiće stomaka, da osetite i diskretnu kontrakciju mišića ledja.
Obzirom da nisam sigurna da sam razumela prvi deo o ledjima, ramenima i grudnom košu, predlažem Vam da se javite neuropsihijatru i specijalisti fizikalne medicine da Vas pogledaju i utvrde o kakvom se poremećaju, ako ga uopšte ima, radi.
Bolujem od anksioznosti. Lekar mi je prepisao Fluxilan 20mg (flunisan), 1 tableta ujutru, Tergetol od 400mg 1/2 u podne i Tranex od 10mg uveče, pre spavanja. Od ove terapije osećam se znatno bolje. Medjutim, Tranexa više nema u apotekama i neće ga ni biti. Ksalol mi ne pomaže, budim se u 2, 3 sata po ponoći i na posao idem neispavan. San mi je neophodan jer bolujem i od šecerne bolesti-tip 2, hipertenzije i tahikardije. Imam 57 godina. Koji lek da koristim umesto Tranexa?
Poštovani,
S obzirom na terapiju i na psihosomatske bolesti, rekla bih da vrlo verovatno imate problema i sa napetošću, tako da bih Vam umesto Tranexa preporučila Bensedin, jer on ima dobar sedativni efekat i sporije se eliminiše iz organizma. Medjutim, postoji mogućnost da se bolji efekat može postići podizanjem doze Fluxilana ili Tegretola, ili čak uvodjenjem nešto drugačije terapije, (pogotovu ako anksiolitik uzimate dosta dugo). Osnovni princip je da se anksiolitici daju samo u početnoj fazi terapije, a dugotrajna terapija se primenjuju samo kod hroničnih oboljenja i to pod kontrolom lekara. Najbolje je da o tome popričate sa lekarom koji je ordinirao predhodnu terapiju.
Koji su lekovi anksiolitici, koji otklanjaju strahove, i koje lekove smem da pijem ako sam preležao dva infarkta miokarda?
Poštovani,
Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?
Poštovana,
Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.
Imam sina od 18 godina, visok je 179cm a ima samo 49 kilograma. On prema debljim osobama ima netrpeljivost. Prema hrani oseća odbojnost i gadjenje, njegov jelovnik je sveden na čips i čokoladu. Čak ni brzu hranu (pljeskavice i gazirano piće) ne jede. Mlada kćerka nema problema u ishrani, ona jede sve, a on sve vreme priča kako će ona da bude debela jer jede sve vrste hrane.
Poštovana,
Body Mass Index (BMI) Vašeg sina iznosi 15,4, što ga svrstava u grupu nedovoljno uhranjenih osoba (normalna vrednost je od 18,5 do 24,9). Problem u ishrani koji ima Vaš sin može biti iz različitih razloga. Najverovatnije se radi o anoreksiji, koja se najčešće javlja kod devojčica, ali se može naći (znatno redje) i kod dečaka. Glavni problem kod ove bolesti je promena u doživljavanju sopstvenog tela. Osoba, čak i ako je izuzetno mršava, smatra sebe debelom i neprivlačnom i stalno ima strah od debljine. Zbog toga odbija hranu i samnjuje maksimalno obroke. Zbog lošeg načina ishrane, kod ovih osoba može doći do brojnih telesnih i psihičkih oboljenja – gubitak mišićne mase, kod devojčica izostanak menstruacije, slabljenje srca, jetre, pa sve do čestih preloma kostiju, epileptičnih napada, opadanje kose, ispadanje zuba i sl. Gotovo da nema dela tela koji ne pati kod ove bolesti. To je jedina bolest u psihijatriji zbog koje, ako se ne leči, može doći do smrtnog ishoda. Zato je veoma važno da se što pre javite psihijatru, internisti i nutricionisti radi uključenja u terapiju. Nema specifične terapije za anoreksiju, leči se dominantno simptomatski i psihoterapijom (najčešće porodična i kognitivno bihejvioralna psihoterapija).
Prikazano 161-165 od ukupno 192 pitanja