Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

O lekaru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

ZAKAZIVANJE 063/687-447

ZAKAŽITE ONLINE

Ako nađete odgovarajući termin u kalendaru, kliknite na 'Zakažite online'; ako ne, pozovite nas direktno na 063/687-460 odnosno klikom na dugme ispod.

Cenovnik usluga

Naziv usluge	Cena
Prvi pregled psihijatra	6,000 RSD
Kontrolni psihijatrijski pregled	5,000 RSD

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Ustanove u Kojima Radi

Kardio Medika

Jezici

Srpski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1983. do 1989.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1993. do 1998.

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno Iskustvo

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 192

Pogledajte celo pitanje: #909

Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova). Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...? Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se obavezno vrati

Odgovoreno: 12. 06. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.

Pogledajte celo pitanje: #908

Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim, dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju? S postovanjem Katica

Odgovoreno: 12. 06. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!

Imam strah od samostalnog kretanja
Pitanje broj: #907

Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strah od samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?

Odgovoreno: 12. 06. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana,
  
  Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.

Pogledajte celo pitanje: #906

Poštovana doktorko Žikic Zovem se Radica imam 47 godina i unazad 17 godina se lecim od manicno-depresivnog sindroma, bipolarna depresija (F-20.5). Krize se najcešce javljaju u prolece i manifestuju se u pojacanoj aktivnosti i kracim spavanjem. Redovno koristim terapiju i to: ampula Haldol 50mg 1x mesecno, Akineton i Demetrin. Za vreme bombardovanja nastala je jaca kriza sa nespavanjem i ukljucen je Litijum 2x1, Maprotin 50mg 1x1 i Lorazepam 2,5 2x1. Trenutno osecam povecan strah i vec dve godine ne izlazim bez pratioca iz kuce. Cula sam da bihejvioralna psihoterapija pomaže u ovakvim slucajevima i da u Nišu ima izuzetnih strucnjaka. Molim Vas da li možete Vi da me primite ili da me uputite kod nekog Vašeg kolege na dalji tretman i kakve su moje šanse za izlecenje. Umapred zahvalna

Odgovoreno: 12. 06. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Naravno da možete da mi se javite, potrebno je samo da uzmete uput od Vašeg lekara i da ponesete stare rezultate. Nakom pregleda ću Vam reći da li Vaše tegobe mogu da se tretiraju kognitivno bihejvioralnom terapijom, obzirom da se neki strahovi iz kruga Vaše osnovne bolesti leče jedino lekovima.

Patim od neurastenije i sada osećam da se tegobe pogoršavaju
Pitanje broj: #905

Već dugo patim od neurastenije ali u poslednje vreme osećam da su mi se tegobe pogoršale. Osećam težinu u glavi i u očima, imam osećaj težine i slabosti u telu, srčane smetnje, smanjeni apetit, umor tokom rada, posebno umnog rada, zatim osećaj radne nesposobnosti, smanjenje koncentracije i pamćenja, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost i bezvoljnost.

Kako biste mi Vi pomogli?

Odgovoreno: 12. 06. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovani
  
  Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).

Prikazano 151-155 od ukupno 192 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić