Oblasti medicine
Grad
Jezici
O doktoru
Olivera Žikić se dominantno bavi anksioznim poremećajima i depresijama. Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator/supervizor u okviru edukacije ove asocijacije. Član je Glavnog odbora Evropske asocijacije bihejvioralno kognitivnih terapeuta kao i Jugoslovenskog udruženja psihoterapeuta. Član je Evropske i Svetske asocijacije psihijatara.
Radno iskustvo:
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš
Šef odseka za neuroze.Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu
Članstvo:
Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta
Jedan od osnivača.Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta
Član glavnog odbora.Svetska asocijasija psihijatara
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...
Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.
Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strah od samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?
Poštovana,
Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.
Naravno da možete da mi se javite, potrebno je samo da uzmete uput od Vašeg lekara i da ponesete stare rezultate. Nakom pregleda ću Vam reći da li Vaše tegobe mogu da se tretiraju kognitivno bihejvioralnom terapijom, obzirom da se neki strahovi iz kruga Vaše osnovne bolesti leče jedino lekovima.
Već dugo patim od neurastenije ali u poslednje vreme osećam da su mi se tegobe pogoršale. Osećam težinu u glavi i u očima, imam osećaj težine i slabosti u telu, srčane smetnje, smanjeni apetit, umor tokom rada, posebno umnog rada, zatim osećaj radne nesposobnosti, smanjenje koncentracije i pamćenja, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost i bezvoljnost.
Kako biste mi Vi pomogli?
Poštovani
Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).
Prikazano 151-155 od ukupno 192 pitanja