Trauma nakon silovanja

Poštovani,

Sestra mi je silovana u 16. godini. Na predlog lekara opšte prakse, ginekologa, rodbine i komšija i mnogih drugih, drugova i prijatelja sa kojima sam razgovarao o problemu moje sestre, nakon silovanja, da ima frustracije, odnosno psihičke traume, odveli smo je kod psihologa ali su je preuzeli neuropsihijatri. Psihijatar nije saslušao priču ni 10. deo, napisao joj je uput za bolničko lečenje u Beogradu u Palmotoćevoj ulici. Tamo je bila oko 6 meseci. Kad je došla kući, mislili smo da je izlečena ali nije bilo tako, bila je bolesnija nego kad je otišla. Otišla je sa traumama od silovanja a vratila se poremećena od lekova, koji su zapravo toksini - otrovi i truju čitav organizam, pored toga izazivaju zavisnost od koje može da se poludi pa čak i umre ako se naglo prekine sa dugogodišnjim konzumiranjem. To znam jer su zabeleženi i smrtni slučajevi nakon naglog prestajanja uzimanja leka. Odjednom je počela da se ponaša agresivno, a nikad se pre nije ponašala tako. U bolnici je naučila da puši, stekla je ružne i štetne navike. Nakon dve godine provedene u beogradskoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Palmptićevoj ulici, jer je postala punoletna, prebacili su je u Kovinsku neuropsihijatrijsku bolnicu, gde su je sestre terala u "šumsku terapiju" na sex, pa su je silovali alkoholičari a ona je trebala da bude lečena od trauma silovanja, pa umesto lečenja, dobila je još sexualnih silovanja i maltretiranja u ustanovi u kojoj je trebala da bude lečena. Kad je ostala u drugom stanju, izvršili su joj abortus, a da nas nisu ništa ni pitali, ni oca ni majkui a ni brata. Kako je to moguće, da se neuropsihijatri tako ponašaju? Nakon toliko godina lečenja od 1983. do 2013. 3. Oktobra, upalila je kuću sa cigaretom. Bacila je cigaretu na pod svoje sobe i otišla da se kupa u kupatilo. Izgorla je njena, mamina i tatina soba do njene, do patosa sa svim stvarima, ormari i regali, kreveti, plafoni su otpali a kujna i moja soba, predsoblje i kupatilo su crni nadimljeni plafoni i zidovi. Krov je pao jer su rogovi i grede izgoreli. Neuropsihijatrija nam je napravila ogromnu štetu, prvo što se tiče najbinijeg: zdravlje moje sestre. Toliko su je uništili trovanjem lekovima da je upalila kuću, ne može da bude nikad ništa od nje, žena i majka, da se uda i zasnuje porodicu. Materijalne štete: upalila je kuću, pola kuće je izgorelo u požaru. Ko će da mi nadoknadi svu tu štetu. Duhovnu, psihofizičku i materijalnu?