Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Izbacivanje benzodiazepina iz organizma
Pitanje broj: #157083

Poštovani,

Kako da najbrže i najsigurnije izbacim benzodiazepine iz organizma? Prestala sam da ih pijem, ali uz terapiju koju pijem Lamiktal, odnosno Lamal, Taita 60 mg i Sanval po potrebi koji ugalvno izbegavam da pijem jedino kad stvarno ne mogu da zaspim i Buprenorfin od 2x2mg ujutru. Ponekad na testu u roku od nedelju dana se znatno poveća koncentracija bezodiazepina iako ga ne pijem svakodnevno i nikada više od jedne tablete od 10mg i bude oko 280 000 najviše, a ponekada spadne naglo i do 4 000. Šta može da prouzrokuje tako nagli rast ili pad? Lekari koji me leče se čude i uglavnom mi ne veruju kada im kažem da sam recimo za nedelju dana popila dva diazepama a u zadnjih 14 dana nisam ni jedan.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Koncentracije leka u krvi zavise od mnogo faktora, i mogu da osciluju. Ujedno, zavise i od mesta gde se rade, kao i od vremena uzimanja uzorka. U svakom slučaju nema potrebe da pratite koncentracije, već je važno samo da postepeno kompletno ukinete sve benzodiazepine, pa i Sanval. Postoje tehnike higijene spavanja koje mogu da pomognu da se san stabilizuje, o tome treba porazgovarati sa Vašim lekarom.
  
  Pozdrav

Čupanje obrva i trepavica
Pitanje broj: #157089

Poštovani,

Imam 15 godina. Moj problem je da čupam trepavice od 9-e godine, a sada i obrve. Više nemam ni jednu. Molim Vas da mi pomognete. Mnogi mi se smiju, dok drugi misle da imam rak.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Ovaj vid poremećaja spada u diskontrolu impulsa (trihotilomanija) i neophodno je da se leči psihoterapijom, kod specijalista psihijatra ili psihologa koji je obučen za rad sa decom i omladinom. Nekad je moguće da bude pozvana i porodica, da bi se što bolje ušlo u srž problema i rešili uzroci pojave ovih impulsa.
  
  Pozdrav

Problem sa feminiziranosti
Pitanje broj: #157135

Poštovani,

Od rođenja imam problem sa feminiziranosti. Molim Vas koju terapiju da pijem, šta treba da uradim jer to mi jako smeta i predstavlja problem?

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Ne postoji specificna terapija tj. lek za feminiziranost. Ukoliko imate napetost, sniženo samopouzdanje i teškoće u socijalnim kontaktima, to je dobar razlog da potrazite pomoć psihologa i kroz psihoterapiju poboljšate svoje psihičko stanje i efikasnost u oblastima koje su Vam važne.
  
  Pozdrav

Dijagnoza f33.2
Pitanje broj: #157315

Poštovani,

Moj muž ima dijagnozu f 33. 2, liječi se od 2012. i ne može u invalidsku penziju u Banja luci. Ima još hemoroide, helico bakteriju i još raznih smetnji, gastritis. Ovdje je radio 22 godine i 6 mjeseci. U Austriji oko 5 ili 6 god. Ne znam šta dalje, samo da ima za lijekove, bar da mu daju tuđu njegu i pomoć. Da li ima bar na to pravo?

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Sa ovom dijagnozom (f 332) i sa ostalim smetnjama koje pominjete nije uobičajeno dobiti invalidsku penziju, a još manje tuđu negu i pomoć.
  Sva ova stanja mogu i treba da se leče, a ukoliko je poremećaj raspoloženja nelečiv lekovima, postoje i druge ne-farmakološke metode i o tome treba razgovarati sa psihijatrom koji leči Vašeg muža. Najvažnije je da se njegovo stanje popravi.
  
  Pozdrav

Napadi panike
Pitanje broj: #157158

Poštovani,

Da li su navedeni simptoma posledica nekog psihičkog poremećaja? Pre 10 meseci mi je iznenada pozlilo dok sam sedeo kod kuće. Simptomi: slabost u nogama, jeza, treperenje u vidnom polju, osjećaj vrtoglavice, nesvjestice, osjećaj da ću umrijeti. Strašan osjećaj straha. Od nalaza sam radio kks, dopler krvnih sudova vrata, nalaz na šećer, kreatinin, nalaz na helico bakteriju i hormone štitne žlezde. Sve je bilo u granicama normalnog, sem hormona štitnjace, kojom prilikom mi je konstatovana hipertireoza-hašimoto. Uzimam terapiju Favistan, Propanolol, Selen već 10 meseci, sa prekidima po preporuci lekara, ali simptomi koje sam gore naveo nikako da nestanu. Stalno mi se javljaju napadi slabosti u glavi, vrtoglavice, osećaj da ću umreti i zbog svega sam se zatvorio u kuću. Ne izlazim zbog straha od novih napada. Nekad se dešavaju takvi napadi svakodnevno, a nekad nestanu po 20 dana, pa se vrate. Pokušao sam da pijem i Xalol i Eglonyl, ali bezuspešno. Moj endokrinologom kaže da je stvar u mojoj "psihi" i da posetim psihijatra. S obzirom da mi ovo jako narušava kvalitet života molim Vas za savet. Imam 35 godina, pušač sam već 8 godina, nisam gojazan.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Moguće je da postoji istovremeno i poremecaj rada štitne žlezde i anksiozni poremećaj (tipa paničnog poremećaja). Pošto ste već verovatno stabilizovali štitnu žlezdu, dobro bi bilo da se razmotri i dodatna terapija (psihoterapija+psihofarmak), ali se svakako treba javiti psihijartu i planirati dalji tok lečenja.
  
  Pozdrav

Prikazano 6-10 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru