Poštovan,
imam sedmogodišnjeg sina, kao i bebu od 6 meseci. Živim u veoma srećnom i uspešnom braku, ali u veoma maloj i udaljenoj seoskoj sredini. Prema starijem sinu suprug i ja smo gradili drugarski odnos, pun razumevanja, ljubavi i poštovanja. Nije imao prilike da se svakodnevno druži sa vršnjacima, pa sam mu ja, obzirom m da nisam radila, bila i mama i najbolji drug. Veoma je inteligentan, sa pet godina je već znao da piše i čita, da radi na računaru, veoma pažljivo je pratio kvizove (sve to isključivo svojom voljom). Početkom ove godine imao je lakšu hirušku intervenciju u totalnoj anesteziji, posle čega je počeo panično da se boji lekara i svega vezanog za njih. Imam utisak da je izgubio poverenje u mene i počeo da me kinji. Počinje neposlušnost, korišćenje ružnih reči, strahovi od svega i svačega. Kada je dobio mlađeg brata situacija pogoršala. Prema njemu je dobar, ali nas prosto provocira, naziva nas pogrdnim imenima, psuje nas, viče, pravi neprijatne scene. Tačno zna čime će izazvati problem i to namerno radi. Pošao je u školu (kombinovano odeljenje-4razreda) ali mu teško pada da radi domaće zadatke, odlaže ih do odlaska na spavanje i ako ih ne uradi sutradan neće u školu. Strašno je što ne prihvata savete, pa čak ni narebe. Često ni kazne nemaju efekta. Očajni smo, imamo osećaj da nam izmiče iz ruku a ne nalazimo načina da ga zadržimo. Neophodna nam je stručna pomoć, te Vas molim za savet i preporuku kod koga bi smo i gde, u Nišu, mogli da se obratimo.
Unapred hvala!
Obzirom da ne tražite komentar, a on bi se odnosio na novu fazu u životu vaše porodice u kojoj stare porodične navike treba zameniti novim, a tražite preporuku kome se obratiti za stručnu pomoć, savetujem da inicijalno odete do školskog psihologa i posavetujete se kako mu pomoći da stvori nove navike vezane za školske obaveze, ali i kako napraviti novi balans u raspoređivanju roditeljskog vremena i pokazivanja emocija prema dečaku (pozitivnih ali i njihovog uskraćivanja). Ukoliko je potrebno proširiti mrežu stručnih lica, preporučujem da se javite na Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja i potražite nekog od lekara iz dečje službe (dr Milosavljević, dr Milojković, dr Krasić, dr Kostić ili kod mene posle 15.og novembra).
Pitanje broj: #14320
Poštovan,
Odgovoreno: 05. 11. 2008.imam sedmogodišnjeg sina, kao i bebu od 6 meseci. Živim u veoma srećnom i uspešnom braku, ali u veoma maloj i udaljenoj seoskoj sredini. Prema starijem sinu suprug i ja smo gradili drugarski odnos, pun razumevanja, ljubavi i poštovanja. Nije imao prilike da se svakodnevno druži sa vršnjacima, pa sam mu ja, obzirom m da nisam radila, bila i mama i najbolji drug. Veoma je inteligentan, sa pet godina je već znao da piše i čita, da radi na računaru, veoma pažljivo je pratio kvizove (sve to isključivo svojom voljom). Početkom ove godine imao je lakšu hirušku intervenciju u totalnoj anesteziji, posle čega je počeo panično da se boji lekara i svega vezanog za njih. Imam utisak da je izgubio poverenje u mene i počeo da me kinji. Počinje neposlušnost, korišćenje ružnih reči, strahovi od svega i svačega. Kada je dobio mlađeg brata situacija pogoršala. Prema njemu je dobar, ali nas prosto provocira, naziva nas pogrdnim imenima, psuje nas, viče, pravi neprijatne scene. Tačno zna čime će izazvati problem i to namerno radi. Pošao je u školu (kombinovano odeljenje-4razreda) ali mu teško pada da radi domaće zadatke, odlaže ih do odlaska na spavanje i ako ih ne uradi sutradan neće u školu. Strašno je što ne prihvata savete, pa čak ni narebe. Često ni kazne nemaju efekta. Očajni smo, imamo osećaj da nam izmiče iz ruku a ne nalazimo načina da ga zadržimo. Neophodna nam je stručna pomoć, te Vas molim za savet i preporuku kod koga bi smo i gde, u Nišu, mogli da se obratimo.
Unapred hvala!
Obzirom da ne tražite komentar, a on bi se odnosio na novu fazu u životu vaše porodice u kojoj stare porodične navike treba zameniti novim, a tražite preporuku kome se obratiti za stručnu pomoć, savetujem da inicijalno odete do školskog psihologa i posavetujete se kako mu pomoći da stvori nove navike vezane za školske obaveze, ali i kako napraviti novi balans u raspoređivanju roditeljskog vremena i pokazivanja emocija prema dečaku (pozitivnih ali i njihovog uskraćivanja). Ukoliko je potrebno proširiti mrežu stručnih lica, preporučujem da se javite na Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja i potražite nekog od lekara iz dečje službe (dr Milosavljević, dr Milojković, dr Krasić, dr Kostić ili kod mene posle 15.og novembra).
Pregledajte odgovore po oblastima