Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Majka sam devojčice od 12 godina. Vrlo je vedra i društvena, inteligentna osoba, lepa i zgodna, samostalna i zdrava. Do sada je bila odlična učenica. Ima lepe želje u vezi svog budućeg života. Moja ćerka je opuštena za nas obe. Ubedjena sam da je veoma inteligentna, odnosno da postoji potencijal za uspeh, i da školsko gradivo ni u kom slučaju ne prevazilazi njene mogućnosti. Ona je jedno zadovoljno dete koje zrači vedrinom. Sve ovo naglašavam upravo zato, što bih verovatno trebala da budem zadovoljna. Ali naravno, uvek ima neko ali…Smatram važnim odličan uspeh - ne kao stvar prestiža, ne kao svoj lični uspeh. Možda na celu situaciju utiče i to što sam i ja u školi bila “primeran djak”, “vukovac” (što mi sad apsolutno ništa ne znači), što sam završila fakultet i diplomirala u roku od četiri godine. Svesna sam da grešim, da se previše uplićem, da mora sama da vodi računa o svojim obavezama i da snosi odgovornost za svoje postupke. Imam podršku supruga, koji se ipak na upušta previše osim sporadično. Svesna sam da sam ja doprinela takvoj situaciji. Ne mogu ni da se pomirim sa situacijom. U situaciji sam da preispitujem svoje životne prioritete. Svesna da sam zanemarila svoj lični život, svoj emotivni odnos sa suprugom, i menjam svoj pristup stvarima. Znam da je problem i u tome što je često kritikujem (što se sve što je dobro podrazumeva, a loše ističe i analizira), ali gledajući oko sebe vidim da je ovo jedan surov svet, gde sve više vlada konkurencija. Verovatno mogu dobro da izanaliziram situaciju i postavim dijagnozu, ali meni treba terapija. Srdačan pozdrav

    Odgovoreno: 23. 02. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana gdjo T, čestitam vam na upornosti da dobijete savet. Obzirom da  ste već pisali, dozvolio sam sebi da se sa namerom poigram vašim pismom očekujući vaš komentar. Naravno, na više načina je to moglo biti učinjeno  jer ste na fantastian način pružili mnogo informacija.
  1. Postovani Dr. Stankovicu imam 17 godina i sinoc mi se desilo nesto jako cudno i mnogo sam zabrinuta zbog toga. Konkretno, posvadjala sam se sa deckom s kojim sam vec 2 godine i doslo je do velike izmedju nas.Prilikom te svadje pocela sam nenormanlo da se tresem, toliko da su mi stvari ispadale iz ruke i jezik mi se zavezao da nisam mogla jasno da govorim. Molim Vas da mi sto pre odgovorite jer sam jako zabrinuta zbog takvog stanja.

    Odgovoreno: 11. 02. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Svadje u emocionalnim vezama skoro po pravilu nose i rizik od gubitka kontrole nad emocijama, pogotovo što se tada istovremeno javljaju emocije koje su suprotnost same sebi, ljubav i bes, strah, povređenost, krivica i suprotna ponašanja bliskost, poštovanje i prkos, odbojnost. Uopšte, u takvim svađama često niko nikoga ne sluša. Zbog te mešavine nepomirljivih osećanja i nedostatka adekvatnih socijalnih veština rešavanja konflikta i odbrane sopstvenih prava (asertivnosti) ili neprimerenosti da osoba beži ili napadne (što je uobičajna reakcija u stresu), kao i usled jake težnje da zakoči autentičnu reakciju, može se desiti da se pojavi neka treća motorna reakcija kao odgovor na veoma visak nivo emocionalnog uzbuđenja. Zbog straha da se radi o nekakvom poremećaju osobe mogu razviti strah od sopstvene reakcije, pa počinju da izbegavaju situacije emocionalnog uzbuđenja, što počinje da ometa osobu u uobičajenim životnim situacijama, jer se prave kompromisi kakve inače ne bi činila. Srećom, ono što ste vi opisali nije znak nikakvog poremećaja, već prolazna reakcija kakvu ljudi mogu i pokazuju u situacijama veoma velikog emocionalnog uzbuđenja. Istovremeno, to je dobar znak da treba učiti nove načine komunikacije, pre svega asertivnost (potrežite tekst o asertivnosti na sajtu Stetoskopa, u meniju Psihologija Danas, pa prelistajte sadržaje različitih brojeva).  
  1. POSTOVANI DOKTORE  KAAV POREMECAJ JE DISLEKSIJA I KAKO SE MOZE PREPOZNATI DISLEKSICNO  DIJETE.VELIKI POZDRAV

    Odgovoreno: 03. 02. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Reč disleksija nastala je iz grčke reči "dys" (što znači slab, loš,  neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Prema definiiciji, disleksija  predstavlja poremećaj u usvajanju čitanja odnosno učenja i prepoznavanja  slike slova i reči. Drugim rečima, osoba sa disleksijom ima teškoće da  nauči prepozna grafičke simbole za čije memorijske slike je zadužena  regija u moždanoj kori koja kod tih osoba nije dovoljno aktivirana. Neke  disleksične osobe mogu čitati, ali ne mogu povezati ono što je pročitano  sa značenjem, pa imaju velikih poteškoća u prepričavanju pročitanog.  Glasno čitanje se karakteriše iskrivljivanjem, zamenama ili ispuštanjima  glasova, sporošću i greškama u razumijevanju. Teškoće u dekodiranju  pojedinih reči su neočekivane s obzirom na uzrast i ostale umne i  akademske sposobnosti i nisu rezultat mentalne retardacije, edukativne  zanemarenosti niti oštećenja vida sluha i sl. Uz problem čitanja, najčešće  se nadovezuju i problemi pisanja svrstanih u dve grupe. U prvoj su to  teškoće u oblikovanju, pravilnosti i organiziranosti slova i rukopisa. U  drugoj su smetnje u samostalnom sastavljanju teksta (sastavljanju priče,  opisa događaja, odgovora na pitanja, pisanja dužeg teksta u lektiri.  Disleksija se sa sazrevanjem menja, a pogotovo uključivanjem stručne  pomoći od logopeda, predagoga i defektologa. Bitno je znati da je deci sa  disleksijom potrebna pomoć a ne kritika i da se radi o deficitu koji se  može prevazići. Pogotovo treba imati na umu da su mnogi poznati ljudi  disleksičari, uključujući pisce (Agata Kristi, Ernest Hemingvej, Mark  Tven), glumce (Tom Kruz, Entoni Hopkins, Harison Ford), muzičare (Džon  Lenon, Najdžel Kenedi) čiji je posao direktno povezan sa upotrebom  grafičkih simbola.
  1. Decak ima 13 godina, rodjen je carskim rezom. Kada je poceo da sedi, pa  i danas, ljulja se udaranjem ledjima o naslon.   Od pre 2 godine u njegovom ponasanju javile su se prisilne radnje,  ponavljanje izgovorenih recenica, na kratko i vrtenje kose, kao i  povremeni napadi panike. Vec vise od godinu dana zivi sa majkom i  bratom. Sa ocem se vidja povremeno. Odnos ostalih ukucana prema ocu  relativno normalan. Pomenuti simptomi najvise se manifestuju u kontaktu  sa ukucanima (ponavljanje recenica, ponavljanje recenica koje mu je  sagovornik rekao, uz pitanje da li je to zeleo da mu saopsti, uzastopno  zatvaranje i otvaranje fioke, ili vrata, ili pak paljenje i gasenje  svetla...).   Kod doktorke psihijatra kratko odlazio na terapije uz bromazepam i  amizol. Za 24. februar zakazan je pregled u Palmoticevoj.  Kako da se do tada ophodimo prema njemu, kada je njegovo ponasanje  neizdrzivo.  Unapred zahvalan

    Odgovoreno: 03. 02. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Postoji razlika u prirodi nastanka i ispoljavanja prisilnih i kompleksnih  motornih radnji pa je potrebno napraviti diferencijalno dijagnostički  pregled koji bi ukazao da li se radi o motornim radnjama poništavanja  uznemirenosti, anksioznosti i "loših" misli ili složenom tik poremećaju,  obzirom da se u velikom broju slučajeva radi i o preklapanju. Postojanje  fenomena kao što su opisano ponavljanje tuđih reči i rečenica (verovatno  eholalija ili vokalni tik) ili svojih (verovatno perseveracija ili čäk  mucanje), mogu ukazivati (uz opštu dezorganizaciju ponašanja) na  ozbiljniji poremećaj kontrole ponašanja. Nezahvalno je bez pregleda i sa  par podataka dobijenih ovim putem donositi instat dijagnoze i procene, ali  selektivnost u ponašanju ("najviše sa ukućanima") može ukazivati na  ponašanje koje ima i funkciju regulatora porodičnih odnosa što se održava  redukcijom napetosti obraćanjem pažnje na dečakovo ponašanje umesto na  aktuelne probleme. Naravno radi se o spekulacijama koje treba razmotriti  tokom pregleda i jednu po jednu odbacivati dok se ne ne sagleda prava  priroda izmenjenog ponašanja. Uveren sam da će koleginica iz Palmotićeve  sve to imati na umu. Srdačan pozdrav vama i njoj.
  1. Kako da razgovaram sa bratom da bi ostvarila bolju komunikaciju sa njim.  Ujutru kad ustanem ja mu kazem "dobro jutro",a on meni mar kravo,pusti  me,budalo itd.Stalno me vredja a 4 godine je mladji (on ima 9 a ja  13)mama ne reaguje i sa njom ne mogu da pricam o njegovom pomasanju-nju  ja ne zanimam ,pa cak ponekad moj brat uvredi i mamu a mama mu govori  tada svsta a ponekad i meni kad neto pogresim a najcesce govori "razbicu  ti glavu o zid"i razne druge psovke

    Odgovoreno: 01. 02. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
       i za ovo pitanje odgovor je isti. Promeni nešto od onoga što uporno činiš. Da se neko ponašanje ne bi ponavljalo, pravilo je da ga  ne treba potkrepljivati, odnosno treba ga ignorisati, a još bolje ne pokretati.

Prikazano 606-610 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460