Majka sam devojčice od 12 godina. Vrlo je vedra i društvena, inteligentna osoba, lepa i zgodna, samostalna i zdrava. Do sada je bila odlična učenica. Ima lepe želje u vezi svog budućeg života. Moja ćerka je opuštena za nas obe. Ubedjena sam da je veoma inteligentna, odnosno da postoji potencijal za uspeh, i da školsko gradivo ni u kom slučaju ne prevazilazi njene mogućnosti. Ona je jedno zadovoljno dete koje zrači vedrinom. Sve ovo naglašavam upravo zato, što bih verovatno trebala da budem zadovoljna. Ali naravno, uvek ima neko ali…Smatram važnim odličan uspeh - ne kao stvar prestiža, ne kao svoj lični uspeh. Možda na celu situaciju utiče i to što sam i ja u školi bila “primeran djak”, “vukovac” (što mi sad apsolutno ništa ne znači), što sam završila fakultet i diplomirala u roku od četiri godine. Svesna sam da grešim, da se previše uplićem, da mora sama da vodi računa o svojim obavezama i da snosi odgovornost za svoje postupke. Imam podršku supruga, koji se ipak na upušta previše osim sporadično. Svesna sam da sam ja doprinela takvoj situaciji. Ne mogu ni da se pomirim sa situacijom. U situaciji sam da preispitujem svoje životne prioritete. Svesna da sam zanemarila svoj lični život, svoj emotivni odnos sa suprugom, i menjam svoj pristup stvarima. Znam da je problem i u tome što je često kritikujem (što se sve što je dobro podrazumeva, a loše ističe i analizira), ali gledajući oko sebe vidim da je ovo jedan surov svet, gde sve više vlada konkurencija. Verovatno mogu dobro da izanaliziram situaciju i postavim dijagnozu, ali meni treba terapija. Srdačan pozdrav

Postovani Dr. Stankovicu imam 17 godina i sinoc mi se desilo nesto jako cudno i mnogo sam zabrinuta zbog toga. Konkretno, posvadjala sam se sa deckom s kojim sam vec 2 godine i doslo je do velike izmedju nas.Prilikom te svadje pocela sam nenormanlo da se tresem, toliko da su mi stvari ispadale iz ruke i jezik mi se zavezao da nisam mogla jasno da govorim. Molim Vas da mi sto pre odgovorite jer sam jako zabrinuta zbog takvog stanja.

POSTOVANI DOKTORE  KAAV POREMECAJ JE DISLEKSIJA I KAKO SE MOZE PREPOZNATI DISLEKSICNO  DIJETE.VELIKI POZDRAV

Decak ima 13 godina, rodjen je carskim rezom. Kada je poceo da sedi, pa  i danas, ljulja se udaranjem ledjima o naslon.   Od pre 2 godine u njegovom ponasanju javile su se prisilne radnje,  ponavljanje izgovorenih recenica, na kratko i vrtenje kose, kao i  povremeni napadi panike. Vec vise od godinu dana zivi sa majkom i  bratom. Sa ocem se vidja povremeno. Odnos ostalih ukucana prema ocu  relativno normalan. Pomenuti simptomi najvise se manifestuju u kontaktu  sa ukucanima (ponavljanje recenica, ponavljanje recenica koje mu je  sagovornik rekao, uz pitanje da li je to zeleo da mu saopsti, uzastopno  zatvaranje i otvaranje fioke, ili vrata, ili pak paljenje i gasenje  svetla...).   Kod doktorke psihijatra kratko odlazio na terapije uz bromazepam i  amizol. Za 24. februar zakazan je pregled u Palmoticevoj.  Kako da se do tada ophodimo prema njemu, kada je njegovo ponasanje  neizdrzivo.  Unapred zahvalan

Kako da razgovaram sa bratom da bi ostvarila bolju komunikaciju sa njim.  Ujutru kad ustanem ja mu kazem "dobro jutro",a on meni mar kravo,pusti  me,budalo itd.Stalno me vredja a 4 godine je mladji (on ima 9 a ja  13)mama ne reaguje i sa njom ne mogu da pricam o njegovom pomasanju-nju  ja ne zanimam ,pa cak ponekad moj brat uvredi i mamu a mama mu govori  tada svsta a ponekad i meni kad neto pogresim a najcesce govori "razbicu  ti glavu o zid"i razne druge psovke