Poštovani doktore, nadam se da ćete mi bar malo pomoći. Naime radi se o mojoj prijateljkici koja ima sina od 4 godine i kod kojeg je uspostavljena dijagnoza "disfazija govora" iako je ranija sumnja bila autizam. Dječak još uvjek ne priča osim nekih krikova ili odredjenih slova poput ooo..ili gaga.. i tome slično. Rijetko se zainteresuje za predmete ili stvari koje mu pokažete i često se nekontrolisano smije.-Dijagnoza mu je postavljena na institutu za patologiju govora u Beogradu s tim štoi su naglasili da može biti i poremećaj sluha kao i da ne može da teško povezuje glasove i pojmove sa stvarima..pa me interesuje kako se to najbolje liječi i dal se u potpunosti osoba može osposobiti za normalan život kasnije a s obzirom na siptomatologiju i postavljenu dijagnozu? Možda nisam najbolje opisala cijeli problem al nadam se da ćete uspjeti bar nešto naslutiti iz ovih redova i dati bilo kakav savjet pošto do sad su samo svi postavljali dijegnoze a liječenje je bilo "doći će top njemu samo od sebe" Hvala unaprijed!

Poštovani, imam starije dete koje ima 7 godina,dečak.Pre 15 meseci je dobio batu,sa kojim se slaže relativno dobro,ali se dešava dosta često da kaže,da ga ne voli,zašto ga je tražio i slično.Trudim se koliko je u mojoj moći da ga ne zapostavljam, da mu posvetim pažnju,ali primećujem da gricka nokte, da besomučno češe ujede komaraca,sve dok ne napravi ranu,a tada ne da da ova zaraste,uporno na sve moje molbe da to ne radi,pozitivno odgovori,kao neće više,ali kad dođe iz vrtića vodim da je ponovo ranjav.Jako je dobro dete,pomaže mi oko bate,ali ne insistiram,ako tako sam želi.Plašim se sve se više okreće komjuteru,sedeo bi tako satima,igrao se,kad zabranim ili kažem da je dosta kreće bunjenje,gunjđanje,ponekad i suze.Kako da sa nji razgovaram,da mu se približim da to ne bude popustljivo.ali ni grubo.U septembru kreće u školu,a ja se bojim kako će da se svrti na jednom mestu,jer je nestrpljiv.Mnogo zna,ali nema vremena da sedi.Šta je ispravno?

imam sina 14 godina ,koji je po mojoj proceni dete za primer(barem ga tako hvale stariji),medjutim sa vrsnjacima(decacima),se bas ne snalazi,naime on je djak generacije i preterano je angazovan u skoli i devojcice ga obozavaju,a meni se cini da ga nesto tisti jer sa nama nije otvoren, svaki odgovor mu je "nije"i"necu"neznam kako da se postavim da bi mi olaksao tu njegovu zatvorenost.Jos nesto od rodjenja ima nasledjenu sferocitozu,ali nije nikada pokazivao da mu to smeta,cak je jednom prilikom rekao "jedva cekam da mi izvade tu slezinu pa da sam miran".Mislim da to nije razlog njegove zatvorenosti.Meni licno smeta sto se ne igra sa decacima,onako kako bi 14o god.trebali.Molim Vas za vas savet. NAPRED ZAHVALNI

Imam sina od 11 godina.U poslednje vreme,posebno u zadnjih mesec dana,poceo je da pokazuje strasnu nervozu,da udara vratima i lomi stvari po stanu.Odbija da uci i obavlja sve druge obaveze,cak i da ide u skolu,ali u skoli je dobar i miran.Kako da zaustavim tu njegovu agresiju? Cula sam i za "neurofitbek",mozete li da mi objasnite sta je to i u koje svrhe se koristi?

Postovani, imam sina od 5 meseci. Pre msec dana je poceo da reaguje kada mene nema. Cim primeti da nisam u sobi pocinje da place i niko ne moze da ga smiri -sve dok ja ne dodjem i uzmem ga u ruke. Inace , ne reaguje negativno na nepoznate osobe i voli da bude u drustvu -ali samo u mom prisustvu. Ne znam sta je za njega najbolje-s obzirom da za 6 meseci pocinjem da radim. Da li da ga ostavljam drugima na cuvanje na kraci period -da se navikava, ili da budem stalno sa njim dok mu ne prodje ta faza. Bojim se da ce mnogo patiti kada budem morala da ga ostavljam na 8-9 sati. Unapred hvala!