Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Poštovani doktore, nadam se da ćete mi bar malo pomoći. Naime radi se o mojoj prijateljkici koja ima sina od 4 godine i kod kojeg je uspostavljena dijagnoza "disfazija govora" iako je ranija sumnja bila autizam. Dječak još uvjek ne priča osim nekih krikova ili odredjenih slova poput ooo..ili gaga.. i tome slično. Rijetko se zainteresuje za predmete ili stvari koje mu pokažete i često se nekontrolisano smije.-Dijagnoza mu je postavljena na institutu za patologiju govora u Beogradu s tim štoi su naglasili da može biti i poremećaj sluha kao i da ne može da teško povezuje glasove i pojmove sa stvarima..pa me interesuje kako se to najbolje liječi i dal se u potpunosti osoba može osposobiti za normalan život kasnije a s obzirom na siptomatologiju i postavljenu dijagnozu? Možda nisam najbolje opisala cijeli problem al nadam se da ćete uspjeti bar nešto naslutiti iz ovih redova i dati bilo kakav savjet pošto do sad su samo svi postavljali dijegnoze a liječenje je bilo "doći će top njemu samo od sebe" Hvala unaprijed!

    Odgovoreno: 01. 06. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, razlika između autizma i disfazije je i kvalitativna i kvantitativana i po pitanju govora i ponašanja. Klinička slika, lečenje i prognoza su različiti. Međutim, dijagnozu je potrebno da postavi lekar, a ne logoped. Na Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora radi dr Milijana Selaković čije stručno mišljenje veoma uvažavam, stoga i njene terapijske preporuke. Takođe, pregled deteta se može obaviti na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, dr Nenad Rudić u Dnevnoj bolnici za decu se posebno bavi decom sa pomenutim razvojnim porermećajima. Na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića 6, roditelji se mogu obratiti prof.dr Aneti Lakić. Srdačno
  1. Poštovani, imam starije dete koje ima 7 godina,dečak.Pre 15 meseci je dobio batu,sa kojim se slaže relativno dobro,ali se dešava dosta često da kaže,da ga ne voli,zašto ga je tražio i slično.Trudim se koliko je u mojoj moći da ga ne zapostavljam, da mu posvetim pažnju,ali primećujem da gricka nokte, da besomučno češe ujede komaraca,sve dok ne napravi ranu,a tada ne da da ova zaraste,uporno na sve moje molbe da to ne radi,pozitivno odgovori,kao neće više,ali kad dođe iz vrtića vodim da je ponovo ranjav.Jako je dobro dete,pomaže mi oko bate,ali ne insistiram,ako tako sam želi.Plašim se sve se više okreće komjuteru,sedeo bi tako satima,igrao se,kad zabranim ili kažem da je dosta kreće bunjenje,gunjđanje,ponekad i suze.Kako da sa nji razgovaram,da mu se približim da to ne bude popustljivo.ali ni grubo.U septembru kreće u školu,a ja se bojim kako će da se svrti na jednom mestu,jer je nestrpljiv.Mnogo zna,ali nema vremena da sedi.Šta je ispravno?

    Odgovoreno: 01. 06. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, iz vašeg pisma naslućujem da živite sami sa decom, a ukoliko nije tako, stičem utisak da ste porodično tako organizovani. Tata se nigde ne pominje. Ponašanje koje ste ukratko opisali ne spada u duševne (psihijatrijske) poremećaje, već se može posmatrati naučenim ponašanjem. Uslovi u kojima se ono uči mogu biti podstaknuti unutrašnjim karakteristikama (postojanje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti ("mnogo zna, nema vremena...", ne može da se svrti), a još češće kompleksnim uticajima od spolja. Niste napisali kako kažnjavate neprimereno ponašanje. Kombinaciju grickaja noktiju, besomučno češanje, bunjenje, gunđanje često viđam kod dece koja su izložena čestim zabranama i zahtevima za kontrolom kretanja, koji se nedosledno održavaju, a konsekvensce se sprovode nasumično. Zabrane trebaju biti odmorene, da imaju cilj da dete nečemu nauče a ne da kazne. Ukoliko se i kažnjava, to treba više da bude uskraćivanje koje će motivisati dete da promeni ponašanje, a ne da mu se nanese patnja. Sa druge strane, ukoliko se detetu zabrane i kazne uvedu, u njima treba biti dosledan. Nedosledost čini detetu više štete, od strogogo sprovođenje. Prvo, dete ne nauči šta sme, a šta ne. Drugo, ne uči da postoje granice i da NE postoji. Treće, stvara se kod deteta konflikt lojalnosti prema roditelju koji brani i onom koji dozvoljava. Na kraju, roditelj koji je nedosledan gubi autoritet, koji je neophodan da bi se dete učilo, a ne plašilo i čudno ponašalo. Posebno je osetljivo pitanje pomoći oko mlađeg brata, gde me zabrinjava vaš stav da može da pomogne ko želi, ali da vi ne insistirate. Tu može ležati i razlog promenljivosti emocija u vezi njega, koje inače nisu učvršćene. Detetu treba jasno staviti do znanja šta može i treba da vam pomogne, a koje stvari deca ne rade sa drugom decom (npr. deca ne nose decu, deca ne guraju mališane itd.). Polazak u školu je sigurno period kada se u život deteta uvode nova i čvršća pravila, kao i novi zahtevi. Vaša porodica sa školarcem i malim detetom će biti pred novim iskušenjima koja možete prevazići ulaganjem dodatnog truda ali i traženjem pomoći od drugih članova porodice, familije, komšilukai i stručnih osoba. Samo hrabro
  1. imam sina 14 godina ,koji je po mojoj proceni dete za primer(barem ga tako hvale stariji),medjutim sa vrsnjacima(decacima),se bas ne snalazi,naime on je djak generacije i preterano je angazovan u skoli i devojcice ga obozavaju,a meni se cini da ga nesto tisti jer sa nama nije otvoren, svaki odgovor mu je "nije"i"necu"neznam kako da se postavim da bi mi olaksao tu njegovu zatvorenost.Jos nesto od rodjenja ima nasledjenu sferocitozu,ali nije nikada pokazivao da mu to smeta,cak je jednom prilikom rekao "jedva cekam da mi izvade tu slezinu pa da sam miran".Mislim da to nije razlog njegove zatvorenosti.Meni licno smeta sto se ne igra sa decacima,onako kako bi 14o god.trebali.Molim Vas za vas savet. NAPRED ZAHVALNI

    Odgovoreno: 26. 05. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Neuobičajenosti u ponašanju ne znače i automatski postojanje nekakvog poremećaja. Roditeljska zabrinutost je obično vezana za poremećaj  identiteta i poremećaj seksualne orijentacije. Međutim, još je uobičajenije da  roditelji ne primećuju kada je je dete postalo pubertetlija, a kada adolescent. To može stvoriti konfuziju u odnosu sa detetom.  Neki roditelji idu tako daleko da imaju  uverenje da ukoliko im se detet druži sa devojčicama ima sigurne veze sa homoseksualnošću, bez obzira što im se sinovi generalno loše snalaze u druženju sa dečacima. Zanemaruje se jedna velika nelogičnost, a to je da homoseksualnost pretpostavlja privlačenje i prilaženje osob istoga pola, a ne bežanje od njih. Sa druge strane, iz iskustva znam da deca sa nekim telesnim problemom (npr. sferocitoza u njegovom slučaju), bivaju generalno prezaštićena pa često ne razviju sposobnosti socijalnih interakcija kao i njihovi vršnjaci jer su obično bili isključeni iz grupnih interakcija koje su mogle da dovedu do pogoršanja bolesti (objektivno ili po proceni roditelja), te otuda i nešto izraženije kašnjenje u sticanju samostalnosti (otuda možda i njegov komentar da jedva čeka da mu izvade slezinu pa da se smiri. Rekao bih da je mislio u stvari da se roditelji smire). U tim slučajevima, osamostaljivanje i podrška u tome doprinosi boljoj adaptaciji u vršnjačkim odnosima, a i boljim odnosima sa roditeljima. Predlažem da porazgovarate sa školskim psihologom ili dečjim psihijatrom u vašem gradu o tome šta je za mladića njegovog uzrasta očekivano ponašanje, a šta je očekivano ponašanje roditelja. Sferocitoza tome nije apsolutna prepreka, a što treba provieriti sa pedijatrom hematologom.
  1. Imam sina od 11 godina.U poslednje vreme,posebno u zadnjih mesec dana,poceo je da pokazuje strasnu nervozu,da udara vratima i lomi stvari po stanu.Odbija da uci i obavlja sve druge obaveze,cak i da ide u skolu,ali u skoli je dobar i miran.Kako da zaustavim tu njegovu agresiju? Cula sam i za "neurofitbek",mozete li da mi objasnite sta je to i u koje svrhe se koristi?

    Odgovoreno: 25. 05. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Neurofidbek nije procedura indikovana u tretmanu buntovnog ponašanja, pogotovo ako se ono ispoljava selektivno, u kućnom okruženju. Dakle, zaboravite neurofidbek, a predalažem da počnete sa pregovorima o poštovanju kućnog reda (kao i poštovanju školskog reda i pravila), kao i konsekvecama kršenja istog. Naravno, treba imati na umu da poštovanje pravila i ličnosti podrazumeva da oni koji traže poštovanje se ponašanju na način kojim se to poštovanje zadobija. Srdačno

  1. Postovani, imam sina od 5 meseci. Pre msec dana je poceo da reaguje kada mene nema. Cim primeti da nisam u sobi pocinje da place i niko ne moze da ga smiri -sve dok ja ne dodjem i uzmem ga u ruke. Inace , ne reaguje negativno na nepoznate osobe i voli da bude u drustvu -ali samo u mom prisustvu. Ne znam sta je za njega najbolje-s obzirom da za 6 meseci pocinjem da radim. Da li da ga ostavljam drugima na cuvanje na kraci period -da se navikava, ili da budem stalno sa njim dok mu ne prodje ta faza. Bojim se da ce mnogo patiti kada budem morala da ga ostavljam na 8-9 sati. Unapred hvala!

    Odgovoreno: 15. 05. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Beba u prvom mesecu života majku prepoznaje po mirisu, sluhom, a tek od drugog meseca majku prepoznaje po liku.  Smatra se da od četvrtog meseca dete može razviti mentalnu predstavu da ono i majka nisu jedno tako da se stvara i strah nepoznatih osoba i odvajanja od majke. Istovremeno dete razvija sigurnost prema osobama koji su u prostornoj, fizičkoj i simboličkoj vezi sa majkom, koja i sama sigurna i prati potrebe deteta. Razvoj bebe je veoma dinamičan i prva godina predstavlja najburni period u razvoju mozga. Šta će se sve događati u narednih šest meseci, najbolje je da saznate preko specifične popularne literature koju možete nabaviti u knjižarama.
      Srdačan pozdrav

Prikazano 581-585 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460