Poštovani,
imam starije dete koje ima 7 godina,dečak.Pre 15 meseci je dobio batu,sa kojim se slaže relativno dobro,ali se dešava dosta često da kaže,da ga ne voli,zašto ga je tražio i slično.Trudim se koliko je u mojoj moći da ga ne zapostavljam, da mu posvetim pažnju,ali primećujem da gricka nokte, da besomučno češe ujede komaraca,sve dok ne napravi ranu,a tada ne da da ova zaraste,uporno na sve moje molbe da to ne radi,pozitivno odgovori,kao neće više,ali kad dođe iz vrtića vodim da je ponovo ranjav.Jako je dobro dete,pomaže mi oko bate,ali ne insistiram,ako tako sam želi.Plašim se sve se više okreće komjuteru,sedeo bi tako satima,igrao se,kad zabranim ili kažem da je dosta kreće bunjenje,gunjđanje,ponekad i suze.Kako da sa nji razgovaram,da mu se približim da to ne bude popustljivo.ali ni grubo.U septembru kreće u školu,a ja se bojim kako će da se svrti na jednom mestu,jer je nestrpljiv.Mnogo zna,ali nema vremena da sedi.Šta je ispravno?
Poštovana, iz vašeg pisma naslućujem da živite sami sa decom, a ukoliko nije tako, stičem utisak da ste porodično tako organizovani. Tata se nigde ne pominje. Ponašanje koje ste ukratko opisali ne spada u duševne (psihijatrijske) poremećaje, već se može posmatrati naučenim ponašanjem. Uslovi u kojima se ono uči mogu biti podstaknuti unutrašnjim karakteristikama (postojanje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti ("mnogo zna, nema vremena...", ne može da se svrti), a još češće kompleksnim uticajima od spolja. Niste napisali kako kažnjavate neprimereno ponašanje. Kombinaciju grickaja noktiju, besomučno češanje, bunjenje, gunđanje često viđam kod dece koja su izložena čestim zabranama i zahtevima za kontrolom kretanja, koji se nedosledno održavaju, a konsekvensce se sprovode nasumično. Zabrane trebaju biti odmorene, da imaju cilj da dete nečemu nauče a ne da kazne. Ukoliko se i kažnjava, to treba više da bude uskraćivanje koje će motivisati dete da promeni ponašanje, a ne da mu se nanese patnja. Sa druge strane, ukoliko se detetu zabrane i kazne uvedu, u njima treba biti dosledan. Nedosledost čini detetu više štete, od strogogo sprovođenje. Prvo, dete ne nauči šta sme, a šta ne. Drugo, ne uči da postoje granice i da NE postoji. Treće, stvara se kod deteta konflikt lojalnosti prema roditelju koji brani i onom koji dozvoljava. Na kraju, roditelj koji je nedosledan gubi autoritet, koji je neophodan da bi se dete učilo, a ne plašilo i čudno ponašalo. Posebno je osetljivo pitanje pomoći oko mlađeg brata, gde me zabrinjava vaš stav da može da pomogne ko želi, ali da vi ne insistirate. Tu može ležati i razlog promenljivosti emocija u vezi njega, koje inače nisu učvršćene. Detetu treba jasno staviti do znanja šta može i treba da vam pomogne, a koje stvari deca ne rade sa drugom decom (npr. deca ne nose decu, deca ne guraju mališane itd.). Polazak u školu je sigurno period kada se u život deteta uvode nova i čvršća pravila, kao i novi zahtevi. Vaša porodica sa školarcem i malim detetom će biti pred novim iskušenjima koja možete prevazići ulaganjem dodatnog truda ali i traženjem pomoći od drugih članova porodice, familije, komšilukai i stručnih osoba. Samo hrabro
Pitanje broj: #5953
Poštovani, imam starije dete koje ima 7 godina,dečak.Pre 15 meseci je dobio batu,sa kojim se slaže relativno dobro,ali se dešava dosta često da kaže,da ga ne voli,zašto ga je tražio i slično.Trudim se koliko je u mojoj moći da ga ne zapostavljam, da mu posvetim pažnju,ali primećujem da gricka nokte, da besomučno češe ujede komaraca,sve dok ne napravi ranu,a tada ne da da ova zaraste,uporno na sve moje molbe da to ne radi,pozitivno odgovori,kao neće više,ali kad dođe iz vrtića vodim da je ponovo ranjav.Jako je dobro dete,pomaže mi oko bate,ali ne insistiram,ako tako sam želi.Plašim se sve se više okreće komjuteru,sedeo bi tako satima,igrao se,kad zabranim ili kažem da je dosta kreće bunjenje,gunjđanje,ponekad i suze.Kako da sa nji razgovaram,da mu se približim da to ne bude popustljivo.ali ni grubo.U septembru kreće u školu,a ja se bojim kako će da se svrti na jednom mestu,jer je nestrpljiv.Mnogo zna,ali nema vremena da sedi.Šta je ispravno?
Odgovoreno: 01. 06. 2008.Poštovana, iz vašeg pisma naslućujem da živite sami sa decom, a ukoliko nije tako, stičem utisak da ste porodično tako organizovani. Tata se nigde ne pominje. Ponašanje koje ste ukratko opisali ne spada u duševne (psihijatrijske) poremećaje, već se može posmatrati naučenim ponašanjem. Uslovi u kojima se ono uči mogu biti podstaknuti unutrašnjim karakteristikama (postojanje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti ("mnogo zna, nema vremena...", ne može da se svrti), a još češće kompleksnim uticajima od spolja. Niste napisali kako kažnjavate neprimereno ponašanje. Kombinaciju grickaja noktiju, besomučno češanje, bunjenje, gunđanje često viđam kod dece koja su izložena čestim zabranama i zahtevima za kontrolom kretanja, koji se nedosledno održavaju, a konsekvensce se sprovode nasumično. Zabrane trebaju biti odmorene, da imaju cilj da dete nečemu nauče a ne da kazne. Ukoliko se i kažnjava, to treba više da bude uskraćivanje koje će motivisati dete da promeni ponašanje, a ne da mu se nanese patnja. Sa druge strane, ukoliko se detetu zabrane i kazne uvedu, u njima treba biti dosledan. Nedosledost čini detetu više štete, od strogogo sprovođenje. Prvo, dete ne nauči šta sme, a šta ne. Drugo, ne uči da postoje granice i da NE postoji. Treće, stvara se kod deteta konflikt lojalnosti prema roditelju koji brani i onom koji dozvoljava. Na kraju, roditelj koji je nedosledan gubi autoritet, koji je neophodan da bi se dete učilo, a ne plašilo i čudno ponašalo. Posebno je osetljivo pitanje pomoći oko mlađeg brata, gde me zabrinjava vaš stav da može da pomogne ko želi, ali da vi ne insistirate. Tu može ležati i razlog promenljivosti emocija u vezi njega, koje inače nisu učvršćene. Detetu treba jasno staviti do znanja šta može i treba da vam pomogne, a koje stvari deca ne rade sa drugom decom (npr. deca ne nose decu, deca ne guraju mališane itd.). Polazak u školu je sigurno period kada se u život deteta uvode nova i čvršća pravila, kao i novi zahtevi. Vaša porodica sa školarcem i malim detetom će biti pred novim iskušenjima koja možete prevazići ulaganjem dodatnog truda ali i traženjem pomoći od drugih članova porodice, familije, komšilukai i stručnih osoba. Samo hrabro
Pregledajte odgovore po oblastima