Poštovani doktore,
Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije
imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako
dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali
opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren).
Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i
veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba
roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama,
rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o
značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav
razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova,
ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna
navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema
poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg
psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja
je davno trebala biti pobeđena.
Pitanje broj: #6714
Poštovani doktore, Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren). Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama, rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova, ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja je davno trebala biti pobeđena.
Pregledajte odgovore po oblastima