Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Interesuje me ima li tu razloga za brigu?

Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?

Poštovani doktore,
Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala

Poštovani,
Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?

Imam sina na 5 god. i 9 meseca. Ima problem sa govorom , ne govori, ali ima normalan glas i sluh. Često izgovara neke reči, kako mama, baba i sl,. ali ne i rečenice. Pesmice peva na svoj način (aa-a-aa-a , kao nana-na). Potpuno razume naš govor i ispunjava ono što tražimo od njega. Osim odsustva govora, zabrinjava nas i to što kad nešto hoće da uradi ili voli da gleda (najčešće automobile, motore i sl.) sav se uzbudi i ukoči i steže ruke i vene na vratu mu nabreknu. To se stezanje ne dešava u normalnim uslovima (nije nekontrolirano). Bili smo nekoliko puta kod neuropedijatra i on nam je svaki put rekao da će dete da progovori i da stezanje je uzrok hiperaktivnosi i velike želje za automobilima i sl. KTM je bio uredan. EKG i Eho srca takođe uredni. Ima velike tonzile i adenoidne vegetacije i retko diše na nos. Od rođenja ima strabizam. Porođaj je bio normalan. Kad je počeo da hoda (10 mes.) počeo je često da pada i da udara glavom na pod (mislimo da je to bilo zbog strabizma i dioptrije) zbog čega je prestao da hoda i da govori. Ponovo je prohodao u 14 meseci. Idemo kod logopeda i defektologa i oni kažu da ih on potpuno razume i da dobro napreduje u motorici ruku, jer pre nije imao finu motoriku.
Molim za Vaše mišljenje.
Unapred hvala.