Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Imam 17 god. i nekoliko godina unazad ima problem sa znojenjem dlanova obe ruke i drhtanje u celome tjelu, najizraženije drhtanje na rukama i nogama, ne zavisno da li sam uznemiren ili ne. Bio sam kod psihijatra i lečio me 2-3 mjeseca sa terapijom Persen forte, Asentra i vitamin B6, ali bez rezultata. Sve laboratorijske nalaze i tiroksin hormon su uredni.
    Molim Vas da mi preporučite što da preuzmem dalje.
    Unapred hvala

    Odgovoreno: 08. 10. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštavani mladiću,
      udruženost znojenja dlanova i podrhtavanje po celom telu u stanjima strepnje, straha, išekivanja, uzbuđenosti nisu nikakva nenormalnost, već realnost senzibilnih osoba. Visok stepen uzbuđenosti se kod takvih osoba odražava na funkcionisanje onih funkcija u organizmu koje nismo u stanju da kontrolišemo, kao što je znojenje ili drhtanje. Međutim, meni ipak ostaje nedovoljno jasno koja su očekivanja trebala biti postignuta lekovima koji si uzimao jer mi o tome nisi pisao, niti koja je dijagnoza opravdala uzimanje ovih lekova. Nisi mi napisao da li osim ovih simptoma postoje još neki zbog kojih si prvenstveno išao kod psihijatra, jer bi inače drugačija terapija bila korisnija (ako je uopšte potrebna psihijatrijska terapija). Ne mogu da ti proručim da promeniš terapiju, ali ti savetujem da odeš na kontrolni pregled kod svog psihijatra i kažeš mu o neoekivanom dejstvu terapije, i pitaš da li smatra da bi možda lekovi iz grupe beta-blokatora i anksiolitika bili korisniji, kao i da ti predloži neki vid psihoterapije ako iza ovih simptoma leži preterana senzibilnost. Paralelno sa tim možeš se konsuiltovati i sa neurologom (neurolozi se bave različitim oblicima drhtanja tela) i kožnim lekarom da ti preporuči na koji način možeš umanjiti znojenje dlanova ukoliko ti je neprijatno prilikom rukovanja.
      Veliki pozdrav
  1. Poštovani,
    Imamo sina koji ima 7,5god ide u drugi razred. Od pre dve godine javio se problem sa mucanjem. On je kao mali imao velikih problema sa krajnicima i gnojnim anginama. Angine su bile tako česte i retko kada je bio duži period, a da nije bio pokriven antibioticima. Na predlog otorinolaringologa izvršena je operacija sva tri krajnika kada je dete imalo 6god. Zbog čestih poseta lekaru, čestih injekcija, vađenja krvi radi potrebnih analiza za operaciju, dete je bilo totalno uplašeno i na sami pomen lekara i slično on bi počeo da plače i od tada se mucanje intenziviralo. Kao mali nikada nije imao problema sa govorom ali od tog perioda kada je operacija bila u pripremi mucanje je postalo češće, intenzivnije. Posetili smo i logopeda, radio je vežbe koje nisu dale veliki efekat na poboljšanje njegovog govora. Ako bi mucanje prestalo na par dana, onda bi došli do izražaja pokretanje određenih delova tela (učestalo pomeranje ramena, glave, čestog treptanja i sl..) Prilikom testiranja kod psihologa radi upisa u prvi razred, rečeno nam je da je dete izuzetno talentovano za matematiku, inteligentnicija mu je na nivou deteta od 10 god. U razgovoru sa učiteljicom saznali smo da prilikom recitovanja raznih pesmica, prepričavanja i ostalog rada na času mucanje nije izraženo u velikoj meri. Primetili smo da je mucanje jačeg intenziteta kada se dete uznemiri i kada hoće nešto brzo da ispriča. Mucanja su češća kod samoglasnika.
    Ostajemo u nadi za Vaš odgovor i savet za dalji tretman ili eventualnu terapiju kod našeg deteta.

    Odgovoreno: 07. 10. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      U medicini, odnosno dečijoj psihijatriji dobro smo se upoznali sa povezanošću pojave mucanja, tikova i hiperaktivnosti koji se međusobno smenjuju, po principu pretakanja, a sva ova stanja su povezana upravo sa infekcijama i imunizaciom organizma pre svega na bakterije streptokoke. Verujem da su mladiću lekari i bolnice preko dosadile i da predstavljaju mesto traumatskih iskustava, ali na žalost te česte porebno je završiti lečenje do kraja. Predlažem da u dogovoru sa njegovim pedijatrom uradite nalaz streptolizinskog titra u serumu, opšti imunološki status, bris nosa i grla i pregled tri uzastopne stolice na patogene mikroorganizme i gljivice. Tek ukoliko ti nalazi budu dostupnu i sagledani (i \"normalni\") ima logično je konsultovati se sa dečijim psihijatrom. U protivnom psihijatar se može baviti samo pokrivanjem simptoma, a bez uticaja na pravi uzrok problema.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    moja ćerka (3 god) je do pre 10 meseci koristila cuclu za uspavljivanje. I od tad su nastale naše muke...Treba joj minimum sat vremena da se uspava, moramo da je držimo za ruku dok se uspavljuje, ne da nam da izađemo iz sobe dok se ne uspava, ne želi da spava sa svojom dragom igračkom, samo da smo mi pored nje, pogoto ja kao majka. I dok je polako sustiže san, ona se bori i ne da se, kao da na silu pokušava da ne zaspi. Više ne znamo na koji način da joj pokažemo da je već \'velika\" i da sama treba da se uspava, ali što je najgore od svega to toliko mučno izgleda. Čak smo i u nekim časopisima čitali da postoji takav neki strah. I u vrtiću pravi probleme oko spavanja.
    Nadam se da ćete nam izaći u susret i pomoći da naš problem uspavljivanja lakše savladamo.

    Odgovoreno: 07. 10. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      slažem se da se u raznim časopisima u kojima pišu različiti stručnjaci pominju razna objašnjenja i tumačenja ponašanja dece tokom rituala uspavljivanja. Neko će vam reći da se ne zanosite i da je sve to faza, normalno, očekivano, pogotovo u tradicionalnim kulturama. U zapadnim evropskim zemljama gde je vaspitni sistem usmeren ka rešavanju problema i uenju dece što ranijem osamostaljivanju bi imali kranje suprotan stav. Međutim, pitanje je šta u stvari rodtelji žele i da li je to u raskoraku sa potrebama deteta u određenom uzrastu. Ako baš želite da joj kažete da je velika, možete pokušati sa uvažavanjem njenih godina (\"bebe se uspavljuju sa mamom, a devojčice same\" i sl), ali taj metod može dati neizvesne rezultate, jer je strah (emocija), jača od razuma (pogotovo kada neko ima 3 godine). Pogotovo je nekorisno ako jedno pričate (da treba sama da se uspava), a ostajete sa njom (drugo radite). Sa tim treba prekinuti, odnosno treba joj govoriti ono što ćete uraditi. Zato je potrebno prvenstveno pokazati, a ne govoriti, da ne biste ustvari pokazali nedoslednost i nesigurnost protiv koje se ona upravo bori. Potrebno je uvesti ritual uspavljivanja koji neće zavisiti od ponašanja devojčice, već će jednostavno biti signal da je vreme za spavanje. Dakle, ativnosti svesti na minimum, sat pre spavanja, onda higijena, topli napitak (ne čaj, a ne mora ni napitak), priča, poljubac i odlazite iz sobe u kojoj može ostati upaljeno neko skriveno svetlo. Ne očekujte da će se prve noći išta desiti osim protesta. Ali ukoliko ste rešeni da je naučite novoj lekciji samostalnosti, onda to treba ponoviti onoliko puta koliko je potrebno da je nauči bez vraćanja u njen krevet ili dovođenja u vaš. Ovaj princip je uspešan kada se primenjuje dosledno, ali i neupotrebljiv pa čak i štetan ako se improvizuje.
      Srećno i hrabro
  1. Imam dečaka od sedam godina. U septembru je krenuo u prvi razred. Primetila sam da je počeo mnogo često da trepće.
    Da li je to zbrinjavajuće, da li je u pitanju premor očiju ili nešto drugo.
    Molim Vas da mi odgovorite.
    Unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 07. 10. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Ukoliko je dečak ranije imao tikove, moguće je da su se obnovili u situaciji pojačanog stresa. Ukoliko ste prvi put primetili takvo ponašanje, preporučujem da se prvo obratite očnom lekaru.
      Srdačno
  1. Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
    Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
    Unapred zahvalni,
    roditelji male kupačice :)

    Odgovoreno: 07. 10. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Ponašanje koje ste opisali ne predstavlja strah od vode, jer dete ne izbegava kontakt sa vodom, već izbegava kontakt vode sa očima. Najverovatnije ¨je imala neprijatno iskustvo sa šamponom i sl. Veliki broj dece pokazuju takvo ponašanje i ne treba vam nikakvo psihijatrijsko konsultovanje, već koristan savet drugih roditelja na koji su način su pomogli deci da tokom pranja kose spreče ulazak vode i šampona \"u oči\". U pravu ste kada kažete da njeno ponašanje nimalo više nije smešno, jer dugo traje i može se ukoreniti i generalizovati, ali srećom to sada nije slučaj, a verujem da ćete i vi pokušati da preciznije izdvojite šta je zaista problem, voda generalno ili samo jedan segment u kontaktu sa vodom i raspitati se kako su drugi roditelji to rešili.

Prikazano 521-525 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460