Poštovani doktore,
Imamo ćerkicu od 19 meseci. Problem je u napadima besa koji postaju sve intenzivniji i češći i kojima ne znamo uzrok. Ona je zdrava i napredna devojčica i živi u složnoj porodici gde se oboje jako trudimo da budemo što bolji roditelji. Prvog septembra je krenula u vrtić i adaptacija je protekla odlično. U vrtiću kažu da je sve ok, da se lepo ponaša i da lepo spava. Napadi besa i plakanja počinju nekada bez ikakvog razloga, sasvim iznenada. Počinje da se izvija i valja po podu, da plače i viče Neeee. Ako ne uspemo odmah da joj skrenemo pažnju na nešto zanimljivo, posle više ne možemo uopšte da dopremo do nje. Ako hoćemo da je nosimo, ona nas grebe po licu i udara glavom, a ako je spustimo onda udara glavom o pod. Obzirom da ne znamo šta hoće, ne znamo ni šta da radimo. Nekada smo sigurni da je uzrok nespavanje, a nekada se to dešava i kada je prethodno lepo spavala. To se dešavalo i pre polaska u vrtić, ali je sad još gore. Kad napad prođe, ona kao da se isprazni, skroz se smiri, dobro je raspoložena i često se sama zaigra. Dok napad traje, probali smo da joj pričamo dok plače, da je ostavimo da se isplače i sama smiri i sve što nam je palo na pamet i više nemamo ni snage ni ideja i molimo Vas za pomoć.

Imam 17 godina i u poslednjih mesec dana osećam veću potrebu za snom, iako spavam u proseku osam sati dnevno. Takođe mi opada koncentracija. Ne pijem lekove.

Pozdrav!
Naš sin, od kada je počeo da sjedi, ima običaj da se klati. Sad ima 3 godine i još uvijek to radi. Radi to tako što se klati i leđima udara o naslon trosjeda. Mi znamo da to rade napuštena i zanemarena djeca, ali on nije zanemareno dijete, potpuno se razvija normalno. Imamo i ćerku od 5 godina koja nema slične navike.
Interesuje nas zašto to radi i da li to može ostaviti neke posljedice? Kako da se mi ponašamo u vezi sa tim, da li da mu branimo da to radi? Ima li potrebe da ga vodimo kod psihologa?
Unaprijed Vam hvala!

Poštovani doktore,
mama sam dečaka od 12.5 god. kojem u II razredu osnovne škole konstatovan ADHD sindrom. Naredne 3 godine smo posećivali Razvojno savetovalište (reedukator), a zatim (na moju inicijativu), otišli smo u veći grad kod dečjeg psihijatra. To je bilo prošle godine. Tada nam je rečeno da smo trebali i ranije doći (?!?). Dete je zadržano na ispitivanju 5 dana, uveden je lek protiv noćnog mokrenja, a za 2 meseca biće mu uveden i metilfenidat zbog problema sa pažnjom. Do sada to nije učinjeno, jer su lekari smatrali da kod njega ADHD nije baš preterano izražen, a lek je tek prošle godine odobren, pa da malo sačekamo. Znam da smo ovog puta na pravom mestu, ali se stalno pitam: da li smo zakasnili? Možda je kasno za lekove i šta je trebalo da preduzmemo? Za sada, osim što je prilično nesiguran, jer se ne uspeva samopotvrđivati u školi, sportu, društvu... ne bih rekla da je preterano tužan ili nezadovoljan. Ima mlađeg brata i jako su vezani. Činimo sve da ti i takvi dugogodišnji neuspesi ne učine da se oseća manje vrednim, mada je to često veoma teško. Svakodnevo učim sa njim i rezultati su prosečni, svakako manji nego što su njegove mogućnosti. Elem, do decembra, to jest dok ne odemo na kontrolu, molim vas da mi pomognete u vezi dileme (gore navedene), kao i u vezi efikasnosti ovog leka kod dece sa istim problemom.
Unapred hvala,
Marija

Moj sin je 18 meseci. Čudi me njegov karakter i njegovo ponašanje. Ne zna da igra sam, satlno traži mene, igračke mu nisu interesantne, to kratko traje i na moje naredbe daj, nosi, dođi, on sve to razume, ali neće da posluša. Zadnje vreme ako nešto nije udovoljeno demonstrativno legne na zemju i opet isto. Nije posebno komunikativan, on kao da živi u svom svetu. Kad smo u društvu sa drugom decom on se smeje, voli da se igraju, da se smeju, ali ne sluša nikog za naredbe. Slabo priča, gestikulira ako nešto želi ili ako ga pitam hoćes sok, vodu, zna klimnuti glavom, razume, ali neće da priča. U toku dana on priča, ali bez veze neke reči ba da odi ka pa.
Interesuje me u ovom uzrastu da li su ove stvari koje radi normalne i zašto ne komunicira sa nama, osim kada nešto traži za sebe?