Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

ZAKAZIVANJE 063/687-460

ZAKAŽITE ONLINE

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge	Cena
Pregled psihijatra	4,500 RSD

*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #13057

Poštovani,
moj dečak ima tri godine i od šestog meseca kako god leži na stomaku, pokreće guzu gore dole, kao da ima odnos, nadam se da razumete na šta mislim. Sada kad sam voljno zna šta radi, to se dešava periodično i ponekad mi se čini da to ima veze sa tim da li je imao stolicu u toku dana.
Da li je to normalno za decu tog uzrasta i da li je uopšte normalno. Da li trebam da se obratim lekaru?

Odgovoreno: 19. 10. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Ne morate odmah ići kod lekara, jer se ne radi o duševnom poremećaju, niti nenormalnom ponašanju. Svi prelazi kože u sluzokožu predstavljaju izrazito nadražljive regije. Mehaničko nadraživanje, dodirivanje tih regija najčešće pokreće osesećaj opuštenosti i zadovoljstva. Tako ćete decu često videti kako ustima opipavaju sve i svašta, kako čačkaju nos i kada je prilika i kada to nije, kako se dodiruju za polne organe, ali ako se dobro sagleda postojanje signala koji pokreću na takvo ponašanje, može se jasno uočiti obrazac po kome se takva ponašanja ponavljaju. Pre svega, kada su pomenute regije ili njihova okolina i same mehanički nadražene (rast zuba, skoravljena sluz, puna bešika ili rektum i sl.). Sa druge strane i spoljašnji signali mogu biti pokretači, dosada, uzbueđenje, napetost, neizvesnost mogu pokrenuti ova ponašanja jer obično dovode do telesne relaksacije. Reakcija okoline može biti ključna u održavanju tih ponašanja, pogotovo ako su deca prepuštena sama sebi, a okolina reaguje i približi im se tek kada učine nešto nepristojno (ne radi se o vašem slučaju). Kod dece koja oponašaju seksualne pokrete nema ključnih elemenata seksualnog ponašanja (ne pokreće ih seksualni signali ni iz okoline niti hormoni iznutra, nema seksualne mašte, najčešće nema ni erekcije iako je to refleksna reakcija ri mehaničkom nadraživanju). U slučaju vašeg sina, dakle, obzirom da se radi o periodičnoj pojavi (nema kontinuitet), da ste uočili vezu između nekog unutrašnjeg signala (izostanak stolice), da nije izložen mogućnosti da takve pokrete vidi ili da je zbog takvog ponašanja bio \"u centru pažnje\", kao i da nema drugih izmena u ponašanju, smatram da bi ste trebali da reagujete samo u onoj meri koja će podrazumevati da ga tada okrenete na leđa i zaigrate na drugačiji način, pohvali te ga za to što prihvata drugu igru, ali i da proveravate (pitaju ći ga) da li mu se \"piški ili kaki\". \" Neodustajanje ne treba da vas deprimira jer uvek postoji jači motivator.
  Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #12829

Poštovani,
molim Vas da odgovorite, kakve posledice na zdravlje i duševni razvoj devojčice koja sada ima dve godine, može izazvati neopravdano odbijanje njene majke da dete ostane u kontaktu sa bakom i rodbinom po očevoj liniji. Inače, dete je od rođenja do pogibije oca živelo u istom domaćinstvu sa očevom majkom.
Hvala

Odgovoreno: 17. 10. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Na uzrastu od dve godine detetu je bitno da ima jednu stalnu, osetljivu, dostupnu i sigurnu figuru da bi se formirali emocionalno i socijalno adekvatni obrasci (modeli) privrženosti, odnosno sposobnosti ostvarivanja emocionalnih kontakata sa drugima. Čak je stalno smenjivanje ili nepostojanje jedne stalne figure u prvih pet godina života deteta veoma štetno. Postojanje jedne stalne, sigurne osobe, omogućava i detetu sigurnost da istražuje odnose sa drugim osobama u okolini, ali i osećaj da uvek postoji mogućnost da se vrati sigurnoj bazi. Uloga majke je nezamenljiva ukoliko ispunjava sve te uslove koje su potrebne detetu. To je ukratko opis emocionalnih i socijalnih potreba deteta od dve godine. Ono što vas interesuje izlazi iz domena potreba deteta i ulazi u domen potreba rodbine i odnosa odraslih međusobom, koji su pritisnuti tragedijom (od koje, prema uzrastu deteta, nije prošlo više od 2,5 godine, a verujem da je prošlo značajno manje). Svakako da treba prvo zalečiti rane izazvane tragedijom bez otvaranja novih, a pogotovo ne uključivanjem deteta koje nije krivo ni za nesreću niti za osećanja tuge i besa koji su očekivani.
  S poštovanjem

Pogledajte celo pitanje: #12933

Poštovani doktore,
Imam troje dece, a moj srednji sin od 17 godina postaje opterećen teretanom, svojim izgledom i samo hoće da se ugoji, a izgleda sasvim lepo (185/74kg). Nije zadovoljan sobom, pa je isvoju ishranu poremetio prejedanjem i poremetio krvnu sliku. Sa vršnjacima se skoro i ne druži.
Molim Vas za savet šta da preduzmem.
Unapred zahvalna
Jako zabrinuta majka.

Odgovoreno: 17. 10. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana,
  ukoliko malo izmenimo terminologiju, vaše pitanje može izgledati i drugačije. Da li se možda može reći je vaš sin okupiran aktivnostima u teretani umesto \"opterećen\", jer prvo implicira zadovoljstvo bavljenjem, a drugo neku prisilnu, nevoljnu radnju? Da li se može reći da vaš sin želi da dobije na težini i masi, umesto da \"hoće da se ugoji\", jer u prvom slučaju bi značilo da želi da poboljša svoj izgled, a u drugom da ima poremećenu percepciju svog tela? Odnos između telesne visini i težine vašeg sina govori da je trenutno unutar opsega zdravih osoba. Da bi se moglo govoriti o prekomernoj telesnoj težini za njegovu visinu i uzrast, trebao bi da ima više od 80 kg. Ne znam na koji način je poremetio krvnu sliku, ali bi svakako trebalo obaviti konsultaciju sa pedijatrom oko toga i videti kakava je direktna veza između ishrane i krvne slike. To što se ne druži sa vršnjacima van teretane možda nije zabrinjavajuće ukoliko se druži u teretani ili je možda bavljenje telesnim izgledom upravo priprema za uključenje u vršnjačku grupu gde se posebno ceni takav telesni izgled (a u kojoj se to vršnjačkoj grupi adolescenata telesni izgled ne ceni, kada čak i oznaka proizvođača obuće i odeće koju nose može biti presudna za pripadanje ili ne pripadanje grupi). Šta da preduzmete? Predpostavljam da iz prethodno napisanog već naviru ideje šta baš Vi možete konkretno preduzeti. Da bi ste znali i kako se oseća, a nije vam emocionalno dostupan (zatvoren prema vama), pokušajte da uvedete nekog iz porodice i familije bliskog (po mogućstvu muškarca) koji bi sa njim porazgovarao o njegovim osećanjima, idejama, planovima, trenutnim preokupacijama bez preteranog mudrovanja a pogotovo ne kritikovanja i ubeđivanja u to šta je dobro a šta ne.
  Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #12824

Imam devojčicu koja u februaru puni pet godina. Jezički razvoj joj je na nižem nivou. Aktivan govor joj je na nivou ponavljanja reči, imenovanja predmeta, boja, slika. Ponavlja proste rečenice. Komentariše pojave i slike tipa \"Duva vetar\",\"Pada kiša\". Govor joj je egocentrican igra se sama i brblja ili ponavlja neku reč, rečenicu. Fina motorika je razvijena: precizno ubacuje kocke, niže perle, slaže puzle.Grafo motorika je takođe dobra, ali ne crta i piše po nalogu, već samo ono što ona želi. Ne postavlja pitanja. Ne odgovara na pitanja, osim na pitanja koja ja postavim. Ne gleda u oči kada joj se obrati govorom ili dodirom. Stiče se utisak da ne čuje, ali ona registruje ono što joj se kaže. Sa decom u grupi fizički kontaktira. Svoje nezadovoljstvo ne iskazuje rečima već vriskom, plačem, a ponekad i grebanjem sebe i drugih. Raspoznaje sva slova ćirilice i latinice, čak i kojim glasom počinje reč. Peva pesmice i priča recitacije i to ih brzo nauči. Zamenice: moje, tvoje, ja, ti koristi, ali onako kako ih ja izgovaram.
Molim Vas dajte mi uputstvo gde i kome da se obratim .

Odgovoreno: 17. 10. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Pošto od mene očekujete da vas uputim kome da se obratite, moram priznati da mi je lakše da prokomentarišem ono što ste iscrpno napisali nego baš ono što od mene očekujete, jer mi niste napisali gde živite. Ukoliko ste u Beogradu, možete se javiti na Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, ili na Kliniku ua neurologiju i psihijatriju u dr Subotića. Posebno predlažem da potražite dr Milijanu Selaković u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Ukoliko ste bliže Nišu, možete potražiti dr Jadranku Vukićević na Dečjoj internoj klinici ili dr Olgu Milojković ili mene na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja.
  Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #12927

Poštovani dr,
hvala Vam na iscrpnom odgovoru (u vezi sa masturbiranjem kod deteta). Pažljivo smo pročitali Vaš odgovor i nadam se da nam možda možete preporučiti nekog iskusnog dečjeg psihologa koji se bavi ovakvim i sl. problemima (u privatnoj ili državnoj klinici) u Beogradu. Znam da pitanje nije mnogo popularno, ali bismo voleli da se obratimo na pravu adresu.
Hvala na razumevanju.

Odgovoreno: 17. 10. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Predlažem da se prvo konsultujete sa psihologom u obdaništu. Ukoliko planirate da potražite pomoć u nekoj od ustanova, preporučujem da pokušate da zakažete pregled kod dr Nenada Rudića iz Dnevne bolnice za decu na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. Ustalom u Beogradu imate još mogućnosti osim Instituta, na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića (kod prof.dr Anete Lakić ili dr Kolara) i KBC Dragiša Mišović (dr Biljana Pirgić).
  Srdačno,
  MS

Prikazano 506-510 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković