Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #18710

Dijagnoza mi je pre 15g bila F33, a sad pre godinu dana F 33.3. Od početka lečenja pijem stalno rivotril i promenila sam gomilu antidepresiva i sedativa. Stanje mi je jako pogoršano u smislu jake anksioznosti i 'kratkog fitilja '. Mislim da sam se adaptirala na rivotril koji pijem sada 3 puta po 2 mg.

Odgovoreno: 08. 01. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  
  s obzirom na dužinu uzimanja pomenute terapije, najverovatnije ste postali tolerantni na pomenutu terapiju. Obratite se Vašem psihijatru i porazgovarajte o promeni terapije, jer uvek postoji izlaz.
  
  Srdačno, Dr Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #18599

Poštovana dr,

Pokušaću da Vam što kraće opišem moj problem. Imam 35.godina, a moji problemi su počeli prije deset godina. Tada sam bila na trećoj godini fakulteta i počela sam da osjećam veliku napetost, neobjašnjive strahove, a javile su mi se i misli o smrti i samoubistvu. Javila sam se neuropsihijatru koja je konstatovala da je riječ o anksioznosti i o prolaznoj adolescentskoj krizi. Koristila sam Tranex nekih mjesec dana(doktorica je smatrala da nije više potrebno), a problemi su nestali s teškom mukom nakon nekih godinu i po dana. Tada to nisam vidjela, međutim smatram da je problem bio vezan uz moj trenutni neuspjeh na fakultetu. Poslije toga sam se dobro osjećala par godina. Završila sam fakultet (ali nisam mogla da nađem posao), imala ozbiljnu vezu sa planovima za brak , da bi se isti problemi opet pojavili. Javila sam se privatno neuropsihijatru i doktorica mi je dijagnostifikovala anksiozno-depresivno reaktivno stanje. Išla sam redovno na kontrole i uzimala Zoloft dvije godine nakon čega sam se osjećala dobro i u dogovoru sa doktoricom prekinula terapiju. Nakon toga sam se zaposlila, nakon 9 mjeseci udala i ostala u drugom stanju i isti problemi opet počinju. Javila sam se opet istoj doktorici, koja je rekla da je depresivno stanje normalno za trudnoću i da će se sve srediti kad se porodim, i nakon četvrtog mjeseca mi uključila leksilijum po potrebi. Bilo je užasno očekivati bebu i razmišljati o samoubistvu. U sebi nisam vidjela ljudsko biće nego samo monstruma. Stanje se poslije poroda pogoršalo, nisam mogla da osjetim nikavu radost ni zbog bebe, osjećala sam ogromnu krivicu i stalno sam razmišljala o samoubistvu. Javila sam se opet istoj doktorici,koja mi je opet uključila zoloft 100 mg i leksilijum 3x1,5. Doktorica je bila jako zauzeta, teško mi je bilo dogovarati termine kod nje. Pored toga, za 5 mjeseci nije bilo nekog vidnog napretka. Takođe sam tražila od nje da mi preporuči psihoterapeuta koji bi mi odgovarao, jer sam htjela da se sa mojim problemima ozbiljnije obračunam. Ona je smatrala da sam ja takva ličnost da mi najbolje odgovaraju lijekovi, a i da niko od doktora nema vremena da se bavi psihoterapijom ni privatno ni u državnoj bolnici. Tada sam našla drugu doktoricu koja mi je promijenila terapiju (F 32-Velafax 185 mg ,Ksalol po potrebi) i preporućila kog.bih.terapeuta. Rekla mi je da smatra da stanje nije toliko strašno ,koliko nisam bila pravilno terapijski zbrinuta i da krenem sa psihoterapijom kada lijekovi počnu djelovati. To je bilo prije 5 mjeseci, već 3 mjeseca idem na psihoterapjiu (ispočetka sedmično, sad mjesečno). Kad je Velafax počeo djelovati, osjećala sam se dobro. Međutim, otprilike prije 2 mjeseca počeli su mi se javljati periodi kad mi se pogorša stanje 5-6 dana i kada se javljaju suicidalne misli, osjećaj besmisla i sl. Doktorica smatra da je to reakcija na psihoterapiju i da nije potrebno povećanje ili mijenjanje terapije. Kroz psihoterapiju sam shvatila da sam veliki perfekcionista, da imam previše izražen osjećaj za pravdu i da dosta stvari trebam mijenjati kod sebe. Sve mi ovo daje nadu za ozdravljenje, međutim kada dođu dani crnih misli to sve pada u vodu. Ponekad stvarno imam osjećaj da mi nestaje i volje snage i da ću pokleknuti. Već dugo vremena se nisam ničemu istinski obradovala, jer uvijek živim u strahu od svojih crnih misli i loših dana i od toga šta će mi oni donijeti. Često nemogu sebe da vidim u budućnosti, jer mislim da će me sve to slomiti i da se uzalud opirem. Da li postoji nada da uz sadašnju terapiju i psihoterapiju svoj problem riješim trajnije,tj. da mi se ove epizode više ne javljaju. Poželila sam se sebe one stare, koja je život udisala punim plućima i sve oko sebe punila pozitivnom energijom. Želim da svom snagom volim svog sina i muža, jer im sada mogu pružiti samo djelić svoje ljubavi od one koja je zarobljena negdje duboko u F 32.

Unaprijed se zahvaljujem.

Odgovoreno: 07. 01. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  
  imam duboko razumevanje za Vaše probleme i mislim da nema subjektivno jačeg doživljaja sopstvene muke od tog, ali takodje svako poznaje svoj problem pa mu je shodno tome sopstveni najteži i najveći. Pacijent koji boluje od maligne bolesti bi se menjao sa Vama, a da li biste Vi sa njim. Razmislite. Kaže se ,kakve su vam misli, takav vam je život. Život ćete promeniti ako naučite da mislite na drugačiji način, da shodno tome osećate. Lako je reći, znam, ali nije teško ni pokušati. Ne znate dok ne krenete, ne možete doći do vrha, ako ne zakoračite na prvi stepenik. U tom hodu uvek imate dinamiku, ponekad Vam je lakše, ponekad napornije. Znači periode cikličnog reagovanja imaju svi, jače ili slabije. Naučite se da drugačiji pristup svom problemu imate. Mislim da je psihoterapija neophodna, i kontrole od strane psihijatra i dalje. Ja radim u Nišu u KC, ukoliko ste u mogućnosti, javite se.
  
  Srdačno Dr Dragana Krasić.

Pogledajte celo pitanje: #18602

Poštovana,

Nedavno sam primetila da u stresnim situacija imam trenutni osećaj gladi i tada unosim hranu različitih ukusa...recimo prvo slatko...odmah posle toga slano...pa kiselo, ne u velikim količinama, ali ukuse mešam.

Molila bih Vas da me posavetujete.
Hvala.

Odgovoreno: 07. 01. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  
  kad znate uzrok lako je naći lek. Ako je to prisutno u navedenim situacijama, a sigurno da postoji i objašnjivo poreklo tome, morate raditi na postizanju kontrole unosa u tim trenucima. To je neurotska situacija, frustrirajućeg karaktera koja se rešava postizanjem prijatnostu putem jela, koja bi imala simbolični karakter uništenja primitivnim putem unetog objekta. Depresivno reagovanje isključuje unos hrane. Bilo bi poželjno da se obratite stručnom licu radi psihoterapijskog sagledavanja.
  
  Srdačno. Dr Dragana Krasic

Pogledajte celo pitanje: #18632

Imam 46 god. Poslednjih nekoliko godina sam pod strašnim emotivnim stresom (izgubila sam bebu). Postala sam strašno rasejana, mada mi je to i nasledno, da to počinje da mi smeta. Zaboravljam stvari gde stignem, ne mogu da se setim elementarnih činjenica, jednostavno sam pogubljena.
Kako da vratim koncentraciju, umorna sam, ne mogu da spavam, ušla sam u klimaks. Šta mi predlažete?

Odgovoreno: 07. 01. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Postovana,negde ste sami razradili temu ciji je naslov depresivno funkcionisanje.O kakvom depresivnom reagovanju je rec ne mogu suditi na osnovu ovoliko podataka,ali bi strucnjk u Vasem mestu ukoliko biste mu se obratili, Vam pomogo u tome.Mozet, takodje, dobiti odgovarajucu terapiju antidepresivnog karaktera,koja ce sigurno dati dobre rezultate,i bilo dobro ici na psihoterapiju Srdacno Dr Dragana Krasic

Pogledajte celo pitanje: #18696

Pretpostavlam da moja majka pati od paranoje. Ima 67 godina. Ne radi se o staračkoj demenciji, jer simptomi datiraju još dok je bila mnogo mladja. Ona odbija da ode kod psihijatra. Ne znam kako da se ponašam prema njoj i kako da joj pomognem.
Šta da radim?

Odgovoreno: 07. 01. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  
  ne znam na osnovu čega sudite o bolesti Vaše majke. Možda ste mislili da dobijete stručni savet o potrebnom leku ili možda na koji način je privoleti i odvesti lekaru. U svakom slučaju neophodan je pregled pacijenta odstrane stručnog lica i potrebno je da ubedite Vašu majku da je to najbolje za nju i sve.
  
  Srdačno Dr Dragana Krasić

Prikazano 1421-1425 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru