Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Dr Dragana Krasić - Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić - Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

  • Nemački

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 1658

  1. Poštovani,
    zovem se Ivan i imam 25 godina i imam nekoliko problema i trebaju mi savetu u vezi njih. Apsolvent sam i imam dosta ne položenih ispita (devet). Kako se ispitni rok približava ja sve češće padam u depresiju i ponekad (ne često) imam suicidne misli jer mislim da ispite neću položiti (nikad nisam planirao samoubistvo ali često pomislim kako bi bilo sve lakse da me jednostavno nema). Sličan problem mi se stvara i kada sa roditeljima pričam o zaposlenju posle studija. Prilikom svakog većeg pritiska mene oblije me znoj i ja se ugrejem (fizički se ugrejem, kao da imam temperaturu). To se uglavnom desi kada sa svojima pričam o fakultetu i o poslu. Bojim se neuspeha pred nepoznatim ljudima i bojim se odgovornosti, ali samo u tom segmentu: posao/škola. Takodje moram da dodam da nekad dodjem u takvu fazu da se okuražim i da mi nista nije problem. Da mi ne smeta ni pritisak u škola ni išta drugo i da sve stignem bez obira na probleme. Želeo bi da napomenem da nemam problema što se tiče upoznavanja i druženja. Nemam nikakvih smetnji prilikom upoznavanja sa recimo devojkom (sem male treme, koja me ipak ne sprečava da nekom pridjem). Volim da se družim sa ljudima i kada sam duže vreme sam (recimo kada sam prehladjen pa ne izlazim u grad nekoliko dana) često budem tužan i nedostaje mi društvo. Pre dve godine sam bio u Americi sa namerom da tamo ostanem preko leta radeći kao spasilac na bazenu. To je bila moja ideja i jako sam to želeo. Ali posle 15-20 dana sam se vratio u Srbiju jer nisam mogao da izdržim obavezu koju je taj posao tražio. Nije mi bilo naporno otići na posao i raditi. Bilo mi je tesko svemu se tome prilagoditi. Nikog nisam imao na koga da se oslonim i nedostajao mi je neko (bilo ko) sa kojima mogu pričati. Osećao sam se kao bačen u kavez sa lavovima da se snalazim kako umem i znam. Nisam mogao taj pritisak da izdržim. E sada kada sam izneo svoje probleme i kada se oni javljaju hteo bi da vam postavim pitanja. U situacijama kada se ispitni rok približava i kada mene počne da "hvata" depresija i strah i da neću stići sve naučiti i da ću pasti ispit gubim koncetraciju sve više i više i tako upadam u magični krug iz kojeg ne mogu izaći. Na kraju se sve svede na to da nemogu da se skoncetrišem ni na jedno slovi dok skroz ne izgubim interesovanje za učenjem. Da li postoji neki lek (za koji ne treba doktorski recept) ili neki "bakin recept" da mi se pomogne u učenju-koncetraciji? (čuo sam od drugarice da je ona koristila neke pilule za koncetraciju i da su joj pomogle, ali mi nije rekla kako se zovu) Druga stvar što me interesuje je moj problem kada se nadjem u potpuno novom okruženju. Jer uskoro ću morati da idem u vojsku, a kako sam Vam objasnio moj problem u Americi da li mislite da li će se tako nesto desiti i u vojsci? Moje neko mišljenje je da te stvari ne mogu da se porede jer je u SAD ipak i drugi jezik i kultura, bukvalno ništa za šta mogu da se uhvatim. Ali nije zgoreg pitati da ne ispadne da sam sebe tešim a na kraju se opet nadjem u neobranom grožđu. I za kraj jedno zapažanje koje ne smeta meni ali recimo mojoj majci smeta jer ona stiče utisak da sam neosetljiv na patnje drugih ljudi. Kada čujem da je neko iz kraja ili neki porodični prijatelj umro meni to ništa ne znači. Ne uzbudjujem se oko toga. Na svu sreću nije mi se desilo da mi neko bliži umre pa ne znam kako bi se ponašao u toj sitaciji. Da pola sveta nestane ne znam da li bi me to dotaklo uopšte. Ali takodje se jako rastužim kada zivotinje pate ili kada vidim da neko drugi pati. Ali opet napominjem, tužan sam zbog te osobe koja pati, a ne zbog te osobe koje nema. To sam primetio kada mi je deda (ne rodjeni) umro. Iako jesam osećao kao da on fali, nisam osećao neku preteranu tugu (iako smo bili bliski) ali sam zaplakao na sahrani samo zbog babe, jer sam osetio koliko je ona nesretna. Napominjem da nisam agresivna osoba i da ne podnosim nasilje i ne osećam se prijatno kada ga vidim negde (fiktivno nasilje u filmovima mi nesmeta nimalo).
    Da li su to znaci nekog poremećaja?
    Hvala unapred na odgovoru. Ivan

    Odgovoreno: 10. 01. 2009.
    • Dr Dragana Krasić
      Postovani,Vi ste mladic koji je u odrastanju imao uslove prezasticenosti i stoga slabije mogucnosti za inicijativu,samostalnost i potpuno preuzimanje odgovornosti.Tako ste negde prividno bili sigurnu,dok niste dosli u situaciju samostalnosti u kojoj samopouzdanje i sigurnost su uslov za dobro funkcionisanje .Pri svemu tome,jako ste pametni,kvalitetni veoma,preosetljivi,preodgovorni i nesamostalni,i nesigurni u sopstvene mogucnosti.Toliko ste uplaseni da svoj nacin resavanja problema(sklanjanje,bekstvo) primenjujete i na zivot (razmisljanje o suicidu).To je defanzivna EGO odbrana.Ne mozete resiti problem na taj nacin,vec cete ga vremenom uvecavati.Takodje racionalizovati situaciju nije greh.U sranom svetu je svima tesko,mnogi ne uspu u tome,sto takodje nije dokaz sopstvene neuspesnosti i slabosti.Tako osetljiva i suptilna licnost kao sto ste Vi suigurno nije neko ''ko je neosetljiv na tudje probleme'' sto kaze Vasa majka.Veoma Vam je stalo do njenog misljenja,a ona je Vas veliki kriticar iz najbolje namere, uvek,kao svaka majka.Zato bi Vas oblikovalada budete najbolji po njenom modelu, stoste joj i cinili,a sada bi da zivite sami ali je tesko a da kada su se derugi toliko trudili do sada,sto zbog krivice da ih ne povredite sto zbogsvoje oslabljenosti.Dobar ste covek,osecate patnju drugih,i to ZIVIH ljudi.Osecate zbog necega sto oseca i sto je moguce promeniti.Ono sto je definitivno,uzalud je trositi se oko tega.Naravno,da tako ne biste osetili da se radi o bliskim osobama.Ne bojte se, zdrava ste osoba,radite malo na sebi,sigurno je da bi Vam prijala psihoterapija,ako ste u blizini javite se Srdacno Dr Dragana Krasic
  1. Poštovani,
    imam 21god. prije 3 mjeseca sam od svog neuropsihijatra dobila terapiju Ksalol i Plazeron na osnovu blage depresije izazvane gubitkom roditelja. Inače sam vrlo emotivne prirode podložna promjenama u raspoloženju. Već mjesec dana sam u fazi kada ne mogu da kontrolišem nagon za hranom ne jedem šta volim, više mi je cilj da pojedem velike količine hrane..toga sam svjesna ali kada trebam ne mogu prestati sa jelom. Ne znam da li je ovo normalno? Poznato mi je da postoji emocionalna glad, ali količine koje unesem u organizam prevazilaze i nivo potreba odraslog muškarca.
    Šta da radim, tačnije, koje metode treba da koristim kao pomoć sem odlaska neuropsihijatru?
    Unaprijed hvala.

    Odgovoreno: 10. 01. 2009.
    • Dr Dragana Krasić
      Postovani,otisli ste psihijatru,dobili terapiju.Ne znam kada je to bilo,koliko ste dugo uzimali terapiju i da li ste jos na njoj.Da li mu ne verujete ili jednostavno Vam je ovo laksi nacin,pa mu se ne obracate ,sobzirom da ste mu se vec jednom javljali.Ako zeliteda to uradite sami,probajte jednostavno sa restrikcijom izazova u prostoru u kome ste,ako je to moguce zbog ostalih ukucana.Probajte sa nekom aktivnoscu,druzitese ,zaljubite... Srdacno Dr Dragana Krasic
  1. Stalno sam nervozan i napet. Radio sam do oktobra u jednoj firmi gde sam stalno bio pod velikim pritiskom. Koristio sam Bensedin da bih mogao da to izdržim. Imam sina sa kojim bukvalno ne mogu da razgovaram ni jedan minut a da ne počnem da vičemna njega iz čista mira. On je divno dete i nije zaslužio ovakvo moje ponašanje. Stalno imam crne i pesimistične misli i ne mogu se opustiti ni na sekundu.
    Da li postoji neki lek koji bi mi pomogao?

    Odgovoreno: 08. 01. 2009.
    • Dr Dragana Krasić
      Poštovani,
      lek uvek postoji i Vi ste na putu da rešite problem samim tim što imate uvid da on postoji i gde se nalazi. Postoji lek, postoji psihoterapija. U svakom slučaju obratite se stručnom licu i krenite što pre zbog svog deteta i sebe.
       Srdačno Dr Dragana Krasić
  1. Poštovanje,
    Patim od teške hronične depresije već 10 god. S vremena na vreme mi bude bolje, ali se epizode depresije vraćaju ponovo i traju po nekoliko meseci praćene svim mogućim simptomima do totalne izolacije u kući i po nekoliko meseci. Uzrok moje depresije je emocionalna nesigurnost i neispunjenost. Lekaru sam se javljao u nekoliko navrata i pomogla mi je ali sve je to bilo trenutno. Uglavnom sam pio lekove na svoju ruku bensedin 30-40 mg sulpirid 100-200 mg dok mi doktorka zadnji put nije preporučila psihoterapiju.
    Interesuje me da li u Nišu postoji lečenje kongitivno bihejvioralnom terapijom psihoterapijom i kome bih mogao da se obratim? Možda privatna praksa?
    Unapred Vam hvala

    Odgovoreno: 08. 01. 2009.
    • Dr Dragana Krasić
      Postovani,u Nisu postoji lecenje kognitivno-bihevioralnom terapijom kao i drugim vrstama psihoterapije.Imate mogucnosti da zapocnete takvo lecenje i u Klinici za mentalno zdravlje kao i u privatnim ordinacijama Srdacno Dr Dragana Krasic
  1. Kako da najlakše zaspim uveče, a ne koristeći lekove za spavanje i koje vreme je najbolje za odlazak u postelju?

    Odgovoreno: 08. 01. 2009.
    • Dr Dragana Krasić
      Postovana,najbolje vreme za spavanje je svakako vreme pre nastupanja ponoci,sto bi negde znacilo da bi to optimalno bilo negde oko 23casova.Pokusajte da legnete uvek u isto vreme,opustitete se i nerazmisljajte o tome koliko cete spavati,kada cete se uspavati i kada ustajete.Casatoplog napitka prija,ali ne sa kofeinom i teinom. Srdacno Dr Dragana Krasic

Prikazano 1416-1420 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460