Ekstremni gubitak na težini nije normalan. Mnogo puta osoba nije svesna svog problema ili...
Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu
Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu
Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine
Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom
želela bih da me posavetujete u vezi mog odnosa prema hrani. Naime, imam problem od vrlo čestog prejedanja, koje se dogadja u večernjim satima i to tako da unosim visoku kalorijsku vrednost u sebe a da na neki način uopšte nisam ni gladna i isto tako čini mi se da vrlo teško mogu sebe da obuzdam u tome jer dok to radim nije mi toliko teško kao što mi je odmah nakon prekinutog jela. Ponekad čak i odem na spavanje kako bih prekinula sa jelom. Inače nisam pristalica dijeta ( u smislu gladovanja) već smatram da je dijeta pravilan način ishrane kojim se inače i zanimam. Svakodnevno se izuzetno zdravo hranim uglavnom je to voće, povrće i mlečni proizvodi, stvari inače i izuzetno i volim da jedem ( meso ne volim) i uvek se trudim da jedem onda kada sam gladna. Meni lično ne odgovara način ishrane 5 puta dnevno jer ne osećam pravu glad iz stomaka već mi je dovoljno 2-3 puta. Obavezan je doručak, kada se probudim i ručak poslepodne a večeram ukoliko sam gladna. Doručak je uvek samo voće i jogurt, ručak i večera su razne kaše od povrća ili čorbe koje obožavam da jedem, kao i povrće pripremljeno na sžrazne druge načine. Napominjem da mi nisu to nikakvi recepti za mršavljenje i slično već je to za mene omiljena hrana, kada mi se jede slatko, najradije uzeću voće. I isto tako ne volim mnogo soljenu hranu kao ni slatku, a ponajmanje masnu. Pijem dosta tečnosti tačnije vodu oko 3-4 litre dnevno, nisam ljubitelj sokova. Jedem i vrlo često ribu i ponekada piletinu. Dosta se razumem u hranu, trudim se da jedem raznovrsno i ne gladujem ali imam taj problem nekontrolisanog uzimanja hrane. I što je zanimljivo tokom tih prejedanja uvek jedem vrlo nekvalitetnu hranu, razne vrste testa, čokolade. Možda moje ne konzumiranje tih namirnica u obrocima dovodi do toga da sam ih ja željna pa ih se dobro najedem kada dospem do njih, premda ja ne teram sebe da jedem to što jedem tokom dana - ja to želim i trudim sa da jedem umereno jer to je i najbitnije ali mi se dogodi da se vrlo često dohvatim neke loše hrane i jedem bez prestanka i vrlo često onda jedem sve i svašta bilo slano, slatko, samo "trpam" u sebe. I uvek sutradan nakon toga nikada sebi ne kažem e sada nećeš ništa jesti- naprotiv ja jedem normalno ali se kao potrudim da nema večernjeg prejedanja, što naravno ne upali uvek. Ta prejedanja nisu uvek u večernjim satima već se nekada dogodi da od samog jutra počnem sa katastrofalnim unosima hrane u sebe, ali je to češće u večernjim satima. Visoka sam 168cm i trenutno imam 60kg, ( tokom zime i početak proleća, dok tokom jeseni i leta imam 53kg). Možda je malo preopširno napisano, ali zaista počinje da me zabrinjava moj odnos prema hrani, radi mog zdravlja. I što je vrlo bitno vrlo često se krijem dok se prejedam dok tokom standardnih obroka sasvim normalno jedem u društvo i ne pravim se kao da malo jedem, pa se posle kao prejedem jer se nisam najela , nego samo tako kada sam sama iz čista mira počnem da unosim svašta u svoj stomak. Ovo mi se prvi put dogodilo pre 2 godine i u periodu zime imam ta prejedanja dok leti ne. Ne znam šta to izaziva kod mene. Imam vrlo lepu i , "zdravu" porodičnu atmosferu, stabilnu ljubavnu vezu, dobar sam student i svidja mi se moj fizički izgled , društveni život mi je odličan, nemam te neke tipične probleme koji bi mogli da izazivaju ovakav odnos prema hrani, što je najčešće slučaj, svesna sam da postoji problem koji bi lekar razgovorom samnom uspeo da otkrije, ali me zanima da li Vi možete da mi kažete (iz ovog teksta što možete da zaključite) da li je meni potrebno lečenje ili jednostavno moram sama da se potrudim i da naučim da kontrolišem sebe. I isto tako nisam napomenula, ne znam koliko je to uopšte i bitno da sam nepušač, ne pijem alkohol i ne koristim nikakve narkotike. Redovno se bavim rekreacijom, dosta šetnje, vežbam, kada je lepo vreme trčim, plešem, uopšteno dosta aktivnosti tokom dana.
Izvinite na možda preopširnom pismu.