Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Više informacija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Ja sam 79 godiste i posle van matericne trudnoce pre 2 godine sam pocela imati problema sa strahovima panicnim napadima i td.Svaki dan mi je bio kao poslednji a niko to nije razumeo u mojoj blizini pocela sam koristiti ksalol od 0,25 u pocetku jedan na dan a sad 2 na dan evo sad sam opet u drugom stanju 35 nedelja i dalje pijem ksalol moj doktor je rekao da je to ok ali ja se plasim imam samo 5 nedelja do porodjaja i tek sad me hvata panika da li ce beba biti dobro da li sam je povredila sa tim ksalolom evo vec 3 dana malo jedem zato sto me ubi ta neizvesnost,inace pijem mamavitu i plus tabletice za malokrvnost jer sam bila malokrvna ali vise nisam mada mi je doktor rekao da nastavim da njima,na ultrazvuku su mi rekli da je beba dobo da napreduje ali ipak ipak imam nocene more u vezu ksalola jer ga pijem od pocetka drugos semestra .Molim vas odgovorite mi da li sam jedini slucaj trudnica i ksalol i sta biva kad se porodim koje su mogucnosti da beba bude zdrava.Hvala

    Odgovoreno: 14. 11. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      ukoliko ste uz konsultaciju sa lekarom uzimali lekove, zaista nemate razloga za brigu, jer se neki lekovi mogu uzimati bez posledica po plod, a da pri tome Vama bude lakse. Iako ste imali neprijatna iskustva, pa se zato i normalno bojite za ishod porodjaja, svaka trudnica manje ili vise ima dileme da li ce njena beba biti dobro i zdrava. Po tome ne odstupate od mnogih zena koje, posebno sto se trudnoca vise blizi kraju, pocinju intenzivno da razmisljaju o dogadjaju koji ih iscekuje. Kada gledate oko sebe, nekako Vam se cini da je svima lakse nego Vama, da su zdraviji nego Vi, da su srecniji i opusteniji. Kada biste bili vise upoznati sa neizvesnostima, dilemama i strahovima drugih, videli biste da su oko Vas isto ljudi prepuni strahova i problema, psihickih opterecenja i cesto osecaja bespomocnosti. Zato, glavu gore!Nastojte da uredite ishranu i odmor jer je to za Vas i Vasu bebu sada najvaznije. Nemate nikakav poseban razlog za brigu, ne vise od bilo koje trudnice. Sam porodjaj je uvek nov dogadjaj koji Vas sigurno dodatno puni neizvesnoscu, ali imajte na umu da ce se oVama brinuti ekipa strucnjaka koji ce voditi racuna o svemu i ne trosite energiju na preveliku brigu. Nastojte da misli preusmerite na druge stvari, pokusajte da citate, gledate filmove, razgovarate sa dragim osobama o temama koje Vas licno ne doticu. Energija ce Vam biti potrebna kad se beba rodi da biste se njoj posvetili, akumulirajte je i sacuvajte do tada. Mnogo vas pozdravljam Prof. dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
  1. Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu stalnog umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i Lorazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22 godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga.  Ako mozete,odgovorite mi na mail,jer bi tako bilo lakse,ukoliko se javi potreba za povratnom informacijom. Unapred zahvalan

    Odgovoreno: 04. 11. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

  1. Pozdrav, Imam 24 godine, student sam, i sumnjam da patim od nekog oblika socijalne fobije (citao sam dosta na internetu o sf i mislim da je to to). Zivim u jednom malom gradicu (Gornjem Milanovcu) i interesuje me koji bi bili prvi koraci koji bi me poveli ka izlecenju, posto do sada tako reci nikada ranije nisam bio kod lekara (osim par puta kod zubara). Znaci da mi pojasnite detaljnije kakva je procedura od mog dolaska u "zdravstveni centar" pa do postavljanja dijagnoze i eventualno prepisivanja lekova (koji bi to lekovi bili otprilike i njihova trenutna cena), da li je to problem vise psihijatrije ili psihologije (ne znam sustinu razlike izmedju te dve oblasti) i da li je bolje da krenem kod privatnog psihologa (psihijatra) ako za to imam finansijskih uslova (kolike su cene pregleda i kasnije terapije, orijentacione cene)? Unapred hvala i ocekujem vas odgovor

    Odgovoreno: 29. 10. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije

  1. Imam jedan veliki problem. Imam 21. godinu. Ranije nisam mogao da zaspim uglavnom noc pred  ispit, ili neki vazan dogadjaj. Medjutim pocetkom ovog semestra dosao sam do situacije da par noci pred odlazak na fakultet, nisam mogao da zaspim (zbog uzbudjenja...verovatno...jer je  poceo novi semestar) i to stanje se nastavilo vec tri nedelje, jer ja odlazim u krevet sa ubedjenjem da ne mogu da zaspim, i onda stvarno i ne zaspim!!(Sada mislim da je upravo to jedini razlog moje nesanice) Zbog svega toga sam vrlo nervozan i  razdrazljiv, stvarno ne znam sta da radim. Da li mi mozete preporuciti neke pilule za spavanje  bar nekoliko dana kako bi mi se normalan san povratio?

    Odgovoreno: 29. 10. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

  1. Poštovana dr. Dimitrijević,  Molim Vas za malo Vaše pažnje i savet.  Imam 42 godine. Moj život se sveo na posao i nekoliko bezuspešnih pokušaja da zasnujem porodicu. U sveri intimnog života imam duge periode emotivne i telesne apstinencije. Kada se, u proteklih nekoliko godina, ukaže prilika za neko novo poznanstvo, i emotivnu i intimnu vezu, uvek se javlja isti problem: impotencija i prerana ejakulacija. S obzirom na godine, odličnog sam zdravstvenog stanja, tako da ni erektilnu disfunkciju ne dovodim u vezu sa fizičkim poremećajima, tim pre što su prisutne i noćne i jutarnje erekcije. U tranutcima razmene nežnosti erekcija je prisutna, ali kada treba ostvariti telesni kontakt, erekcija izostaje. Čak i kad mi se "posreći" da erekcija bude dobra, tu je obavezno nastavak problema u vidu prerane ejakulacije. Pokušavao sam i sa famoznom "vijagrom" (pokušao sam i da je kombinujem sa bensedinom kako bih tom činu zadovoljstva pristupio bez straha i panike), ali nisam osetio nikakvo poboljšanje. Tačnije stanje je isto: erekcija je !  prisutna (kada nije potrebna) u fazi predigre, a kada je potrebno (posle nekih pola sata - manje ili više) kao da me "prođe volja", erekcija izostaje. Molim Vas da mi pomognete savetom. Moja molba je u toliko veča što sam od skora u emotivnoj vezi sa osobom za koju osečam, posle dugo vremena, da mi je izuzetno stalo, a izbegavanje (odnosno odlaganje) fizičkog kontakta sa tom osobom, gubi svaki smisao i pre ili kasnije kod nje će probuditi sumnju u moje "muške" potencijale. Još jednom, molim Vas za savet.

    Odgovoreno: 23. 10. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Prikazano 61-65 od ukupno 91 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460