Prof. dr Bojana Dimitrijević

nemaju svi isti nivo potrebe niti za emotivnim niti za seksualnim davanjem i uzimanjem, nesto sto je nas minimum moze biti neciji maksimum, tako da dolazi do nesklada u apetitima i potrebama. Ljudski kapaciteti u energetskom, pa i emotivnom i seksualnom davanju se veoma razlikuju! Ukoliko ste svom mladicu pokazali da ste razocarani, to moze biti dodatni razlog za njegovo uzmicanje i nesigurnost koju je mozda ranije vestije prikrivao i ponasanjem a i izjavama koje ste naveli. U svom pismu nista ne navodite o eventualnim emocijama koje su se za taj relativno dug period razvili, jer ako je to veza zasnovana na emocijama, pretpostavljam da ima drugih stvari kojima ste zadovoljni u odnosu na njega, pa se zato i odrzala toliko dugo, uprkos Vasem nezadovoljstvu. Ukoliko se veza zasniva dominantno na zadovoljenju seskualnih potreba, nejasno mi je zasto je i dalje odrzavate kad vec od njenog pocetka niste zadovoljni tim aspektom. Ako smatrate da je on osoba oko koje se treba truditi, imacete dovoljno strpljenja i takta da mu pokazete da su i druge stvari znacajne u Vasoj vezi i da vam je stalo, sto ce biti osnova za uspodtavljenje bolje komunikacije i mogucnosti otvorenog razgovora u perspektivi, gde se on nece sluziti frazama i negiranjem, vec ce mozda moci ickreno da govori o onome sto vi smatrate problemom u vezi. Kada se u medjuljudskim odnosima negomilava neizgovoreno nezadovoljstvo i nerazjasnjeni problemi, najcesce je epilog prekid, nekada i na minimalni povod, jer su granice strpljenja vec istrosene. Dakle,preispitajte prvo sebe koji je Vas motiv za odrzavanje veze i ako ih u sebi nadjete a da to nije samo nada da ce vas seks jednog dana biti odlican, nasli ste i nacin da mu pristupite. Verujem da znate da se mnoge partnerske veze uspesno odrzavaju cak i kada nema vrhunskih seksualnih dizovljaja, ukoliko postoje duboki emotivni razlozi za to, ukoliko je komunikacija medju partnerima iskrena i autenticna, ili iz mnostva drugih razloga koji su specificni za svaki partnerski odnos. S postovanjem, Dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Problem sa Vasom sestrom ocigledno je u progresiji jer se naoko bezazlena nezrelost i neozbiljnost vezana za skolu pretvorila u problem kome ne znate ni ime, niti u kom pravcu ce dalje ici. Nazalost, smatram da je veoma vazno da se obrati strucnjaku, najbolje neuropsihijatru, jer se desava da su mladalacki problemi koji se nazivaju "adolescentnom krizom" nekada najava i uvod dubljih psihickih problema koje ipak vredi na vreme registrovati. Posebno je zabrinjavajuce njeno sadasnje povlacenje i izolovanje, koje je u velikoj suprotnosti sa njenim ponasanjem zbog koga nije ni uspela da upise godinu na fakultetu. Ukoliko je Vasim roditeljima neprijatno da se u mestu procuje informacija da sa sestrom nesto nije u redu, obracanje psihijatru u drugom gradu je lako resenje problema, za pocetak. Na osnovu navedenih podataka se ne moze sa sigurnoscu reci da li je poreklo njenog problema u pocetnim psihijatrijskim tegobama, ili, kako i sami kazete, u nesto nizem intelektualnom nivou koji cini da nije u stanju da ostvari svoje mnogo vece aspiracije. Moze se dogoditi da je u pitanju samo razmazenost i nezreo stav prema zivotu, ali i to vec samo po sebi predstavlja relativno tezak problem. Takvo ponasanje negovano je od strane Vasih roditelja tokom niza godina i sada je veoma otporno na promene. Znacajno je da ona ima motivaciju za psihoterapiju, da Vi ili Vasi roditelji pokusate da je podstaknete prisnim i podrzavajucim razgovorom, ali se namece ideja da je potrebna strucna pomoc u korigovanju ne samo njenog vec sireg porodicnog ponasanja, kako bi se uspostavili novi i zdraviji obrasci porodicnog i individualnog funkcionisanja. Kako, uprkos svim nastojanjima, roditelji nisu uspeli da promene nepozeljan stil njenog ponasanja, ocigledno da njihov nacin nije efikasan pa zato ovaj problem treba shvatiti ozbiljno. Ukoliko roditlelji nisu spremni zbog bruke i sramote, da potraze pomoc, ucinite to Vi, bilo u nekoj klinickoj ustanovi ili od pojedinca koji je profesionalac u oblasti psihijatrije i napravite kontakt do sestre. Zmurenje pred sadasnjim stanjem nece doneti nista dobro, vec moze biti pogodno tle za jos ozbiljnije probleme, stoga, ne oklevajte. Sestri pruzite razumevanje i svu mogucu podrsku, jer ce joj znaciti u procesu resavanja problema. Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.medicinske psihologije

i sami ste svesni da je Vas brak vec duze u ozbiljnoj krizi, to ne treba niko da vam dodatno potvrdjuje. Ocigledno se medju vama izgubilo nesto veoma dragoceno-mogucnost uspesne komunikacije, koja je osnova uspesnog razresavanja kriza i problema. Cak i da njegovo srdacno prijateljstvo sa zenskim delom kolektiva nije nista vise od toga, bitniji problem je sto ste se sustinski udaljili. On Vam otvoreno zamera na skucenoj atmosferi koju,navodno, Vi pravite, ali je cinjenica da u tome udela imate oboje. Kada se covek umori od domace atmosfere koja podrazumeva obaveze, brige, svakodnevne ptobleme, lako je da mu se neobavezno drustvo jako dopada jer se od takvog druzenja ne ocekuje nista vise od zabave, sto porodicni zivot obicno nije. Ono sto o njemu govorite moze navesti na pomisao da je jos uvek emocionalno nedozreo i da na neki detinjasti nacin bezi od obaveza kroz neopterecujuce druzenje. Ukoliko nemate mogucnosti da sa njim o tome zapocnete konstruktivan razgovor koji bi vodio resenju problema, mozda biste mogli pokusati da najpre u svom ponasanju promenite neke stvari koje bi njegovoj prirodi vise odgovarale - da predlozite zajednicki izlazak koji bi oboma prijao, druzenje sa zajednickim prijateljima, da posvecivanjem jos vise paznje svom izgledu pobudite njegovo novo interesovanje za Vas, jer izgleda da je on covek kome monotonija ne prija i koji trazi izazove. Nova frizura ili zenstveni detalji mogli bi mu skrenuti paznju da je kraj njega zena koju je izabrao za svoju partnerku i koja nije samo teret, vec i atraktivna,privlacna, a ipak njegova. Imam utisak da brinuci o njegovom ponasanju zanemarujete sebe i svoje ciljeve. Ukoliko se Vas zivot svodi na kucu, dete i brigu o muzu, verovatno da ste svesni da i sebi cinite losu uslugu. Pokusajte da malo promenite smer svojih razmisljanja i da povremeno izadjete sa drugaricama sa kojima cete razmeniti i neke druge misli,a ne samo one vazane za Vas problem, da se ukljucite u fitnes, ili neku drugu rekreativnu aktivnost, da odete na masazu ili da sebi priustite neko malo zensko zadovoljstvo zbog cega cete se Vi licno osecati bolje i zraciti pozitivnom energijom. U tom slucaju biste mu verovatno posredno stavili do znanja da ni Vi niste bas toliko razliciti od onih koji su mu pogodno drustvo, da i Vi znate da se zabavite i uzivate. To bi imalo povoljne efekte i na Vas a mozda i na vas odnos. Takodje, koliko god bila prisutna Vasa stidljivost u intimnim kontaktima, trebalo bi da budete svesni da je do veoma znacajna komponenta dobrog partnerskog funkcionisanja, i ako biste pokusali da prevazidjete svoje kocnice i budete angazovaniji kada ste sa njim, verujem da bi i to doprinelo njegovom drugacijem sagledavanju cele situacije.Ovako Vas on dozivljava kao deo monotonog, opterecujuceg zivota u kome nema niceg novog, izazovnog i zanimljivog. Pokusajte da i sebi pomognete time sto cete umesto da glavna tema vasih dana bude ljubomora (bez obzira da li je opravdana ili ne)osmislite svoje slobodno vreme u kome cete i za sebe naci uzivanje i relaksaciju. Kada pokusate da na taj nacin izmenite svoju rutinu, mozda dilemu brak ili razvod, vise necete ni postavljati, a rekla bih da Vam je stalo da brak odrzite.Iako nigde niste pomenuli kakva su Vasa osecanja i da li zelite da ucinite sve da spasete brak proistice iz ljubavi ili straha od promene, verujem da je ovakav nacin zivota otupeo i Vasa a ne samo njegova osecanja.Zato, pokusajte da se najpre Vi probudite, a ako nije kasno za obnavljanje i Vasih i njegovih osecanja, rezultati nece izostati. Mnogo pozdrava, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

u pravu ste potpuno- u zivotu uvek ima neka Milica. Sa Vasom devojcicom se desava nesto sto prezivljavaju i mnoga druga deca, ne samo tokom ranog skolovanja, nego i kasnije, uglavnom sve do perioda odraslosti. Nije u pitanju samo odrastanje, iako koincidira sa vremenom predpuberteta, pa je utoliko osetljivija i sama Masa i stvari dozivljava dramaticnije. Potrebno je pomoci joj da shvati da nije njena greska sto ne pripada "klubu obozavalaca Milice" a da je,recimo, njena najbolja drugarica koja se priklonila ovom "klubu" verovatno slabija licnost od nje jer je, prisavsi Milici, pokusala da dozivi osecaj prihvacenosti u odeljenju. Deca koja se na ovaj nacin, nao Vasa Masa izdvajaju, najcesce su osetljiva ali veoma kvalitetna deca, sa mnogo potencijala i sa kapacitetima za dublje shvatanje stvari, koja prepoznaju povrsnost i ne priklanjaju joj se, ali,naravno, veoma pate sto nisu medju opste prihvacenim likovima u odeljenju. Sa njom treba mnogo pricati u cilju ocvrscivanja individualnosti ali se nemojte cuditi da taj proces bude veoma spor i traje najmanje do petog razreda kada se mozda menja donekle situacija sa promenom na razrednu nastavu.Deca koja su tiha i nenametljiva cesto prolaze kroz ovu fazu. Ako ste u stanju da sami detetu posvetite dovoljno vremena (a to znaci stalnu podrsku i razgovore) u kome ce ona osetiti da je Vi sigurno razumete i podrzavate, ne prebacujuci to na teren nevaznog i prolaznog, da tome dajete dovoljan znacaj,to ce biti dovoljno. Nekada mi stariji gresimo, pokusavajuci da minimiziranjem detetove realnosti ublazimo problem, a time kod deteta stvaramo dozivljaj neshvacenosti (iako ga sustinski shvatamo).Ukoliko smatrate da bi mozda lakse prihvatila autoritet sa strane, moze da se u pricu ukljuci neko drugi od starijih u koga imate poverenja, ili neko ko je od nje nesto stariji a moze da joj prenese slicno sopstveno iskustvo-deca i adolescenti lakse prihvataju savete od nesto starijih drugara ili rodjaka. Ukoliko i to ne smatrate resenjem, psiholog bi joj sigurno mogao pomoci da neke probleme drugacije sagleda i da se lakse nosi sa narednim situacijama.Bitno je da znate, ovo sto joj se desava njoj sigurno nije lako, ali ce je i to ocvrsnuti i nauciti da realnije sagledava druge ljude i zivot, samo joj u tome treba pomoci davanjem objasnjenja za stvari koje je zbunjuju i rastuzuju, a sada i pune agresijom.Mnogo price sa njom je prvi korak. S postovanjem. prof.dr Bojana Dimitrijevic, specijalista med.psihologije