Ne izlazi iz stana osim da kupi namirnice. Živi sam,a stalno je u depresivnom stanju već dve i po godine. Razbija sve oko sebe kada mu padne na pamet. Nerado komunicira sa majkom i ocem.

Od terapije pije Bromazepam i odbija lekarsku pomoć.

Kako da mu pomognemo? Kako da ga odvedemo na kliniku, ako on to decidno odbija?

Živim sa roditeljima, normalno, sve je u redu, ali iz meni nepoznatog razloga ne volim svoju majku. Imam 19 godina i nikada nisam osetila nijednu vrstu ljubavi prema njoj, to me često zaboli, osećam se grozno zbog toga, ne znam kako da je zavolim.

Pozdrav, vec duze vreme osecam nelagodnost u grudima i to sve od jedne veceri pre par meseci kada mi je malo prekskalo srce, tada mi je od straha i pao pritisak i tresao sam se. Od tada sam isao kod odktora slusali su mi srce, sve je u redu. Vremenom me je obuzeo strah od smrti i od toga sam pao u tesku depresiju, medjutim u poslednje vreme je oslabilo ali i dalje imam bolove u grudima narocito ispod srca i oko njega, nekad osecam peckanje na momemnte a nekad bol ispod levog rebra, u nekim situacijama osecam bol u butini, s obzirom da imam nasledno prosirene vene, radio sam analize koje ne pokazuju da postoji bilo kakav trag nekog potencijalnog zacepljenja ali i dalje osecam bol u butini ponekad, krvne analize su mi sasvim u redu, mozda je bilo nekih nedoumica ali to su veoma sitne stvari za koje doktori kazu da nisu strasne. I dalje me muci ponekad bol u butini a ponekad bol u stomaku mi se javlja, i nekada oko srca. Zelim da znam sta je u pitanju, posto kada me obuzmu misli pocinje da me boli otprilike sve sto sam naveo, a kada pomislim da je sve u redu i da nema problema, tada je sve u redu zaista.

Imam 30 godina, udata sam, nemam dece. U zadnje vreme osećam nezainteresovanost za sve oko sebe, mrzovoljna sam, sve mi je teško da uradim, imam osećaj da me ništa ne čini srećnom, samo mi se leži. Stalno me obuzimaju neke crne misli, osećaj beznađa. Inače, u zadnjih 15 godina mi se u životu izdešavalo sve i svašta, prekinula sam svaki kontakt sa ocem zbog njegovog ponašanja. Znam da sam donela pravu odluku, ali mi je ujedno i krivo zbog toga. Da li ja to upadam u depresiju i šta da radim?

Imam 30 godina i imala sam epizode lupanja srca. Bila sam na pretragama za srce i utvrđeno je da je srce u odličnom stanju i da nije srce uzrok tome nego psiha. Dobila sam da pijem Helex 0, 5 2x1, a ako mi on ne pomogne onda Eliceu 10 mg. Helex mi je puno pomogao, nemam više lupanja. Od svega toga dobila sam strah da ću dobit srčani infarkt. Zanima me može li anksioznost oštetiti srce i izazvati infarkt?