Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Psiholog Aida Zonjić - Psiholog

Psiholog Aida Zonjić

Psiholog

Psiholog Aida Zonjić - Psiholog

Psiholog Aida Zonjić

Psiholog

O lekaru

1982 - Diplomirala psihologiju na Univerzitetu u Beogradu

1983 - Edukacija iz oblasti porodične terapije i terapije alkoholizma

2002 - Edukacija za radionice "Učionica dobre volje" i "Aktivno učenje"

2005 - Završila prvi stepen iz REBT- TERAPIJE kao jednog od najsavremenijih i najefikasnijih oblika psihološke pomoći i rešavanja psihičkih problema

2006 - Dobija zvanje Geštalt psihoterapeuta

Poseduje položen stručni ispit za stručnog saradnika- psihologa u prosveti

Najuže obučena za rad u oblasti industrijske psihologije, rad sa kadrovima, profesionalna orijentacija, profesionalna selekcija, motivacija za rad, obrazovanje i usavršavanje kadrova kao i kompletan domen individualne i socijalne problematike kadrova

Autor profesionalnih radova iz oblasti psihologije koji su objavljivani u stručnim časopisima, fabričkim novinama kao i nekih TV i radio emisija iz oblasti psihološke edukacije mladih, stručni saradnik u nekim časopisima namenjenim ženama ( "Blic - Žena ", "Lepota i Zdravlje"i sl. ) gde odgovara na pitanja čitalaca i piše tekstove na određene aktuelne teme iz oblasti psihologije

O lekaru

1982 - Diplomirala psihologiju na Univerzitetu u Beogradu

1983 - Edukacija iz oblasti porodične terapije i terapije alkoholizma

2002 - Edukacija za radionice "Učionica dobre volje" i "Aktivno učenje"

2005 - Završila prvi stepen iz REBT- TERAPIJE kao jednog od najsavremenijih i najefikasnijih oblika psihološke pomoći i rešavanja psihičkih problema

2006 - Dobija zvanje Geštalt psihoterapeuta

Poseduje položen stručni ispit za stručnog saradnika- psihologa u prosveti

Najuže obučena za rad u oblasti industrijske psihologije, rad sa kadrovima, profesionalna orijentacija, profesionalna selekcija, motivacija za rad, obrazovanje i usavršavanje kadrova kao i kompletan domen individualne i socijalne problematike kadrova

Autor profesionalnih radova iz oblasti psihologije koji su objavljivani u stručnim časopisima, fabričkim novinama kao i nekih TV i radio emisija iz oblasti psihološke edukacije mladih, stručni saradnik u nekim časopisima namenjenim ženama ( "Blic - Žena ", "Lepota i Zdravlje"i sl. ) gde odgovara na pitanja čitalaca i piše tekstove na određene aktuelne teme iz oblasti psihologije

Više informacija

Obrazovanje

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Osnovne studije psihologije.

Radno Iskustvo

Domu zdravlja Jedro

Zapolsena kao psihoterapeut.

Dom zdravlja Dr Ristić

Zapolsena kao psihoterapeut.

O.Š. "Đura Jakšić" i "Nikola Tesla" u Beogradu

Psiholog-stručni saradnik.

Privatno savetovalište "Kućni prijatelj", u Beogradu

Psihoterapeut.

NIS, rafinerija nafte Pančevo

Psiholog.

Firmi "Avala Ada" u Beogradu

Psiholog.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 145

  1. Ne izlazi iz stana osim da kupi namirnice. Živi sam,a stalno je u depresivnom stanju već dve i po godine. Razbija sve oko sebe kada mu padne na pamet. Nerado komunicira sa majkom i ocem.
    Od terapije pije Bromazepam i odbija lekarsku pomoć.
    Kako da mu pomognemo? Kako da ga odvedemo na kliniku, ako on to decidno odbija?

    Odgovoreno: 02. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić
      Poštovani,
      Nažalost ovakva psihička slika osobe o kojoj pišete je verovatno posledica dugotrajne depresije kao stanja u kome se osoba nalazi. Agresivnost, ljutnja, izlivi besa i sl. su neki od simptoma. Nisam psihijatar, ali koliko znam bromazepam ne može u dovoljnoj meri ublažiti psihičke tegobe koje ova osoba ima. On ga samo može donekle umiriti odnosno sedirati nervni sistem. Mislim da bi najbolje bilo da kao porodica razgovarate o zajedničkom nastupu kako bi se osoba tj. član porodice motivisao za lečenje. To nikako ne treba činiti na silu i bez njegove saradnje. Sigurno da postoje duboki psihološki razlozi zašto se osoba tako ponaša. Možda bi bilo takođe od koristi da se posavetujete sa nekim neuropsihijatrom šta činiti u ovakvoj situaciji (enventualno neka kućna poseta) . Potrebno je da joj priđe neko u koga ta osoba ima poverenje, ali je problem kod ovakvih pacijenata da im baš to i nedostaje - nedostaje bazično poverenje u ljude.
  1. Živim sa roditeljima, normalno, sve je u redu, ali iz meni nepoznatog razloga ne volim svoju majku. Imam 19 godina i nikada nisam osetila nijednu vrstu ljubavi prema njoj, to me često zaboli, osećam se grozno zbog toga, ne znam kako da je zavolim.

    Odgovoreno: 02. 09. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić
      S obzirom na to da ste vrlo mladi i u periodu adolescencije ovakve, kao i druge vrste emocija se mogu javiti usled procesa kroz koje psiha mladog čoveka prolazi ka svom sazrevanju. Moguće je da identifikacioni mehanizmi sa majkom nisu u dovoljnoj meri ostvareni pa se stoga javite kod psihologa na razgovor ili psihoterapiju.


  1. Pozdrav, vec duze vreme osecam nelagodnost u grudima i to sve od jedne veceri pre par meseci kada mi je malo prekskalo srce, tada mi je od straha i pao pritisak i tresao sam se. Od tada sam isao kod odktora slusali su mi srce, sve je u redu. Vremenom me je obuzeo strah od smrti i od toga sam pao u tesku depresiju, medjutim u poslednje vreme je oslabilo ali i dalje imam bolove u grudima narocito ispod srca i oko njega, nekad osecam peckanje na momemnte a nekad bol ispod levog rebra, u nekim situacijama osecam bol u butini, s obzirom da imam nasledno prosirene vene, radio sam analize koje ne pokazuju da postoji bilo kakav trag nekog potencijalnog zacepljenja ali i dalje osecam bol u butini ponekad, krvne analize su mi sasvim u redu, mozda je bilo nekih nedoumica ali to su veoma sitne stvari za koje doktori kazu da nisu strasne. I dalje me muci ponekad bol u butini a ponekad bol u stomaku mi se javlja, i nekada oko srca. Zelim da znam sta je u pitanju, posto kada me obuzmu misli pocinje da me boli otprilike sve sto sam naveo, a kada pomislim da je sve u redu i da nema problema, tada je sve u redu zaista.

    Odgovoreno: 28. 08. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić
      Poštovani,
      Rekla bih da je kod vas u pitanju klasičan neurotični sindrom hipohondrije koji se manifestuje kroz tzv. " šetajuće simptome " kada vas uvek zaboli neki drugi deo tela, obično onaj na koji pomislite da bi mogao biti. Iz svega vam je verovatno jasno kolika je psihička snaga i moć ljudske autosugestije. Sa druge strane, tu istu psihičku snagu treba da usmerite samo u suprotnom smeru - ka jačanju i osnaživanju sebe. Međutim, to ne možete učiniti dok ne doprete do izvora odakle potiču svi vaši strahovi, a u čijoj je osnovi strah od smrti. I još nešto, dok ne otkrijete čemu služe svi ovi " fantomski " bolovi, koja je njihova svrha, šta to vaš svesni deo ličnosti " bežeći" u bolest uslovno rečeno želi da sakrije od same sebe. Jednostavnije rečeno, šta je to što u ovom trenutku ili duže vreme potiskujete pa se vaš organizam na ovaj način brani. Pitanja je mnogo, a vi ste odgovorni da se suočite sa sobom i hrabro pogledate strahove " u oči ". Stojim vam na raspolaganju kao psihoterapeut (dz " jedro") . Sve se može rešiti ako postoji volja za to!

      aida zonjić
      psiholog - psihoterapeut
      Pozdrav
  1. Imam 30 godina, udata sam, nemam dece. U zadnje vreme osećam nezainteresovanost za sve oko sebe, mrzovoljna sam, sve mi je teško da uradim, imam osećaj da me ništa ne čini srećnom, samo mi se leži. Stalno me obuzimaju neke crne misli, osećaj beznađa. Inače, u zadnjih 15 godina mi se u životu izdešavalo sve i svašta, prekinula sam svaki kontakt sa ocem zbog njegovog ponašanja. Znam da sam donela pravu odluku, ali mi je ujedno i krivo zbog toga. Da li ja to upadam u depresiju i šta da radim?

    Odgovoreno: 28. 08. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić
      Vaš organizam vam kroz ovakvu depresivnu reakciju na negativne događaje daje neku vrstu upozorenja da je potrebno da nešto učinite za sebe kako se ne biste osećali loše, odnosno da nešto promenite. Na vama je sada da vidite šta je to potrebno promeniti, a najčešće je to način kako gledamo na stvari i događaje iz spoljašnjeg sveta tj. naša perspektiva, naša uverenja i slično. Kod vas su očigledno nadvladala negativna uverenja iz podsvesti i prelila se u vašu svest. Neophodno je da shvatite da ste vi kreator svojih misli i uverenja, a ukoliko ste ih usvojili od drugih (porodica, društvo, šire okruženje) sada je pravo vreme da ih se oslobodite, da očistite svoj um od svih loših misli koje sledstveno i stvaraju ovakve negativne emocije, osećanja i simptome bezvoljnosti i depresije koje navodite. Psihoterapija jeste jedan od načina da doprete do svog tzv. negativnog ega koji je i uzrok svega kroz šta prolazite. Pretpostavljam da uviđate da je to u stvari jedan deo vas, vaše ličnosti.
  1. Imam 30 godina i imala sam epizode lupanja srca. Bila sam na pretragama za srce i utvrđeno je da je srce u odličnom stanju i da nije srce uzrok tome nego psiha. Dobila sam da pijem Helex 0, 5 2x1, a ako mi on ne pomogne onda Eliceu 10 mg. Helex mi je puno pomogao, nemam više lupanja. Od svega toga dobila sam strah da ću dobit srčani infarkt. Zanima me može li anksioznost oštetiti srce i izazvati infarkt?

    Odgovoreno: 20. 08. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić
      Između fizičkog i psihičkog zdravlja postoji apsolutna međuzavisnost, tako da jedno na drugo utiče u oba smera. Međutim, s obzirom da je kod vas anksioznost primaran simptom i dijagnoza zbog koje uzimate lekove, smatram da bi pronalaženje uzroka anksioznosti, bolje rečeno nedefinisanih strahova kojima se opterećujete, pre dovelo do rešenja i tako preveniralo eventualni razvoj simptomatologije i na telo, odnosno na nastanak objektivnih srčanih prioblema. Stoga, predlažem da što pre zakažete pregled kod psihologa i psihoterapiju.

Prikazano 76-80 od ukupno 145 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460