Put prenošenja

Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija Cl.botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte. Čovek nije izvor zaraze. Osnovni mehanizam prenošenja je alimentarni. Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih proizvoda i dr.

Patološki (medicinski) značaj

Botulizam predstavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima. Inkubacija se kreće od nekoliko časova do 4 dana. U kliničkoj slici razlikujemo sledeće sindrome:

Sindrom intoksikacije: glavobolja, vrtoglavica, brzo umaranje, slabost, povišena temperatura.

Digestivni sindrom: bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, proliv.

Neurološki sindrom: javlja se već krajem prvog dana bolesti. Bolesnici se žale da nejasno i dvojno vide (diplopija). Zapaža se divergentni strabizam (razrokost), nistagmus (drhtanje očne jabučice), ptoza (spuštanje) očnih kapaka, midrijaza (proširena zenica), anizokorija (nejednakost zenica), paraliza akomodacije i reakcije na svetlost. Sve ove manifestacije se označavaju kao oftalmoplegični sindrom. Lice ima izgled maske, paralize mišića jezika, ždrela, mekog nepca i grkljana otežavaju govor bolesnika, glas je tih, čak i nečujan. Gutanje je otežano pa se tečnost vraća preko nosa. Sluzokoža usne duplje je suva, salivacija (lučenje pljuvačke ) je smanjena (sindrom disfagije i disfonije). Jezik je često izbrazdan. Kod bolesnika se javlja opstipacija (zatvor), meteorizam (nadutost trbuha) i retencija urina. Bolesnici se lako zamaraju, prisutna je mišićna slabost, temperatura je normalna. Zbog zahvatanja mišića disanja i paralize dijafragme nastaje poremećaj disanja. Disanje postaje ubrzano, površno, neregularno. Puls je ubrzan, pritisak pada. Smrt nastupa kao posledica asfiksije (gušenja).

Mikrobiološka dijagnostika

Primarni zančaj za dijagnostiku ima identifikacija prisustva toksina, a sekundarni značaj ima izolovanje i identifikovanje bacila. Za dijagnostiku se uzima: sadržaj posle ispiranja želuca, povraćane mase obolelog, uzorci inkriminisane hrane, ispirak rane, serum bolesnika, feces (u slučaju botulizma u dece). Dijagnostika obuhvata: dokazivanje botulotoksina, mikroskopski pregled, ispitivanje kulturelnih osobina, ispitivanje biohemijskih osobina (šareni niz) i gasnu hromatografoiuju.

Lečenje

Rano prepoznavanje bolesti zahteva korišćenje natrijum bikarbonata za ispiranje želuca, visoke klizme i unos magnezijum sulfata. Ako bolesnik ima razvijenu formu bolesti daje se polivalentan serum što pre. Pored specifične terapije primenjuje se detoksikaciona terapija (glikoza, Ringerov rastvor, natrijum hlorid, haemodex rastvor i dr). Za sterilizaciju creva ordiniraju se antibiotici. Terapija traje 7 - 10 dana.
Lake foreme bolesti se povlače za 2 - 3 nedelje, dok teške perzistiraju tokom 2 - 3 i više meseci.

Clostridium botulinum