Infekcije urinarnog trakta su česte u detinjstvu. Mogu se javiti kod svih uzrasta dece i zahvatiti različite delove urinarnog sistema. Češće su kod devojčica nego kod dečaka, a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godina života.Urinarni sistem se sastoji iz: dva bubrega – organa koji stvaraju urin (mokraću) koja se preko dva uretera izlučuje u mokraćnu bešiku. Iz mokraćne bešike urin napušta organizam preko uretre (mokraćne cevi). Uretra se razlikuje kod dečaka i devojčica po dužini i okolnim strukturama, što je od bitnog značaja za način nastanka infekcije.
Urinarna infekcija nastaje kada bakterije dospeju u urin. Urin je u normalnim okolnostima sterilan, tj. ne sadrži bakterije niti druge mikroorganizme. Većina urinarnih infekcija je izazvana bakterijama koje čine normalnu floru creva (Ešerihija koli, Enterobakter, Klebsijela, Proteus).Ove bakterije su normalni stanovnici creva, ali ako se nađu u urinarnim putevima izazivaju infekciju. Kod devojčica blizina otvora uretre i creva olakšava put ovim bakterijama. Takođe, urinarne infekcije su česte kod dece koja imaju neku anomaliju (najčešće vezikoureteralni refluks koji dovodi do vraćanja urina iz mokraćne bešike ka bubrezima) ili disfunkciju u urinarnom sistemu (nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike). Opstipacija takođe može da bude faktor rizika za nastanak urinarne infekcije.
Klinička slika urinarne infekcije zavisi od uzrasta, pola, lokalizacije, prisustva anatomskih i funkcionalnih faktora rizika i prethodnih infekcija. Bebe i deca do 3 godine mogu da ispoljavaju niz različitih simptoma. Na urinarnu infekciju u ovom uzrastu treba posumnjati kada dete ima sledeće simptome: povišena temperatura, plačljivost i razdražljivost (stiče se utisak kao da dete nešto boli), loše opšte stanje, odbijanje obroka, pospanost, bezvoljnost, slabije napredovanje u telesnoj težini (novorođenče i odojče), povraćanje, proliv, promena mirisa i boje urina, ojed u pelenskoj regiji koji se ponavlja i dugo traje.
Kod infekcije mokraćne bešike (cistitis) temperatura retko prelazi 38,5C, dok je kod infekcije bubrega (pijelonefritis) temperatura visoka (preko 39C). U uzrastu od 3 do 5 godina simptomi nekad podsećaju na gastrointestinalne tegobe. Kod dece uzrasta 5 i više godina javljaju se sledeći simptomi: peckanje, bol pri mokrenju ili u predelu mokraćne bešike, učestali nagon za mokrenjem, umokravanje, promena boje i mirisa urina.
Urinarna infekcija dijagnostikuje se sledećim analizama: analiza urina sa sedimentom i urinokultura. Urin predat za ove analize trebalo bi da bude iz istog uzorka. U urinu moraju postojati elementi koji potvrđuju urinarnu infekciju: veći broj eritrocita (preko 5), leukocita (preko 10), dosta bakterija, ponekad nitriti.U urinokulturi treba da bude izolovano više od 100 000 bakterija u mililitru da bi potvrdili postojanje urinarne infekcije. Ukoliko se u nalazu otkrije više vrsta bakterija, to obično ukazuje da je uzorak kontaminiran i mora da se ponovi analiza. Zato je bitno pravilno uzeti uzorak urina. Kod dece koja nose pelene, uzorak se uzima kesicom koja se zalepi na kožu spoljašnjeg otvora uretre. Potrebno je prethodno oprati dete. Čim dete piški, uzorak treba odneti u laboratoriju. Kod veće dece uzorak se uzima u sterilnu bočicu, prvi jutarnji urin, srednji mlaz (pustiti da prvi mlaz urina oteče u wc šolju). Ponekad je potrebno uraditi i dodatne analize, krvnu sliku sa leukocitnom formulom i CRP.
Nakon dokazane i preležane urinarne infekcije, savetuje se da se uradi ultrazvučni pregled urotrakta. Ukoliko se ovim pregledom pokaže prisutvo određenih anomalija, potrebno je da dete pregleda dečji nefrolog ili urolog.
Terapija urinarnih infekcija je antibiotska. Kod sumnje na urinarnu infekciju, nakon kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza čiji rezultati ukazuju na bakterijsku infekciju (KKS+LF, CRP, analiza urina sa sedimentom), može se do stizanja rezultata urinokulture primeniti antibiotik širokog spektra dejstva. Nakon stizanja rezultata urinokulture, antibiotska terapija se u zavisnosti od antibiograma može korigovati. Antibiotska terapija traje 10 dana. Simptomatska terapija se primenjuje kod povišene temerature davanjem lekova za snižavanje. Savetuje se i povećan unos tečnosti.
Nakon antibiotske terapije, posle minimum 3 dana od završetka, potrebno je iz istog uzorka uraditi kontrolnu analizu urina sa sedimentom i urinokulturu.
Prevencija pojave urinarnih infekcija se sprovodi adekvatnim održavanjem higijene urogenitalne regije. Ovo se naročito odnosi na devojčice, koje imaju kratak put do mokraćne bešike zbog kratke uretre. Od malena ih treba učiti da se brišu od uretre prema čmaru, pravilno i redovno. Higijenu treba održavati blagim sredstvima za higijenu čija pH vrednost odgovara pH vrednosti intimne regije. Na taj način se održava normalna flora u genitalnoj regiji koja sprečava bakterije da idu prema mokraćnoj bešici i bubrezima. Preporučuje se nošenje pamučnog veša.S avetuje se i redovno i potpuno pražnjenje bešike.
Povezani tekstovi:
Probiotici su žive bakterije - spadaju u dobre bakterije i p...
Treponema pertenue je spiroheta (bakterija spiralnog oblika)...
Treponema carateum je spiroheta (bakterija spiralnog oblika)...
Helicobacter pylori (HP) je jedina bakterija koja može preži...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde