Da li penzionisanje ugrožava zdravlje?

Ukoliko stvari posmatramo na duži rok, penzionisanje ima loš uticaj na mentalno i fizičko zdravlje. Takve rezultate dobili su britanski naučnici sa Instituta za ekonomske poslove.

Ta organizacija je saopštila da studija sugeriše ljudima da rade na što duži period zbog zdravstvenih ali i ekonomskih razloga. Studija je urađena kroz upoređivanje neaktivnih penzinisanih ljudi sa onima koji su aktivno radili tokom penzije.

"Raditi duže od uobičajenog nije samo u ekonomskom interesu, već bi to pomoglo ljudima da žive zdravije živote", naveo je Programski direktor IEA Filip But, dok je njegov saradnik na studiji Edvard Datnou rekao da bi u budućnosti moglo da nestane "normalno" doba za penzionisanje.

Studija sugeriše da penzionisanje daje mali doprinos na zdravlje na početku, ali da ono značajno opada u dužem roku.

Utvrđeno je da penzionisanje povećava šanse za obolijevanje od kliničke depresije za čak 40%, dok je 60% veća verovatnoća da dođe do pogoršanja fizičkog stanja.

Učinak je isti za muškarce i žene, dok se šanse da ljudi obole povećavaju dužinom vremena provedenog u penziji, pokazuje studija.

Druga studija pokazuje da je rani odlazak u penziju blagotovoran

Studija objavljena u "British Medical Journal-u", pokazuje da je rani odlazak u penziju blagotovoran, barem kada je naše mentalno zdravlje u pitanju.

Studija je rađena u Francuskoj i u nju je uključeno 14.000 zaposlenih koji su u penziju otišli sa 55 godina života. Kod većine ispitanika primećeno je da im je rani odlazak u penziju doneo olakašanje, smanjio stres i umor.
 
Takođe, utvrđeno je da fizički neaktivni penzioneri mogu dodatno pogoršati svoje zdravstveno stanje jer zanemaruju činjenicu da je bilo kakva aktivnost korisna za njih.

Ipak po studiji britanskih naučnika i ova studija je pokazala da su penzioneri koji su našli posao sa manjim radnim vremenom bili dvostruko manje ugroženiji od srčanog udara, kancera i drugih ozbiljnih bolesti u odnosu na neaktivne penzionere.

Psiholozi u Francuskoj smatraju da je druga grupa, koja je radila doživela porast samopouzdanja i nisu se osećali beskorisno, te se to pozitivno odrazilo i na njihovo zdravlje.