Negovanje osoba sa demencijom

Kada su u pitanju osobe obolele od demencije, u svakoj fazi bolesti je potreban strateški i individualni pristup. To znači da je pre samog početka negovanja potrebno dobro isplanirati negu i pristup osobi. Kada govorimo o pristupanju, pre svega mislimo na prvi kontakt između medicinske sestre ili negovatelja, jer taj prvi korak zaista diktira kasniju realizaciju nege.

Upravo iz tog razloga, preporučuje se na samom početku saradnje odraditi sestrinski intervju sa porodicom, gde bi njihov član porodice koji je oboleo od demencije bio izopšten iz intervjua. Prilikom tog intervjua, medicinska sestra prikuplja podatke i stvara sliku o tome o kakvoj osobi se radi i kakva je to osoba bila pre pojave i razvijanja demencije. Razgovaramo o njenim navikama, karakternim crtama i osobinama. Na taj način medicinska sestra se i sama priprema za komunikaciju sa korisnikom i već unapred stvara taktiku i strategiju koja će kasnije dati uspešnu komunikaciju i saradnju sa korisnikom. Naravno, kasnije prilikom prvog kontakta obavezan je blag pristup, prijateljski nastrojen sa puno osmeha i strpljenja.

Nega dementne osobe može da bude izazov, a naša uloga je da pronađemo adekvatno rešenje

Izazovi su razni u radu sa osobama sa demencijom, a mogu postajati sve komplikovaniji i u korelaciji su sa samim stadijumom bolesti u kojoj se osoba nalazi. Samo negovanje osobe obolele od demencije, ukoliko želimo da to radimo na adekvatan i uspešan način, je za sebe veliki izazov.

Treba prvo temeljno sagledati sve aktuelne, a zatim i potencijalne probleme. U praksi to izgleda ovako: aktuelni problem je to što osoba usled svoje demencije nema jasan i precizan osećaj kada je vreme da ode u toalet i često se uneredi, sa druge strane, sa psihološkog aspekta odbija pelene za odrasle kao rešenje jer na taj način dolazi do povrede samoaktuelizacije. Kada imamo takvu situaciju, nepoželjno je osobu forsirati da nosi pelene za odrasle, već tražimo adekvatno rešenje u vidu upijajućeg donjeg veša ili slične alternative koje će korisniku dati osećaj integriteta. Na taj način smo rešili aktuelni problem mokrenja van toaleta i potencijalni problem narušene higijene i ugroženog integriteta kože ukoliko bi se umokravanje nastavilo.

Evaulacija rada je važna jer tako učimo šta možemo da radimo bolje

Medicinske sestre ili zdravstveni negovatelji koji se bave negom dementnih osoba znaju da je potrebno da što češće prave evaluaciju svog rada i postignutih ciljeva, a upravo tom prilikom sagledavamo aktuelne i potencijalne probleme. S obzirom na to da je demencija bolest koja se razvija u kontinuitetu i svaki novi dan u radu sa dementnim osobama je avantura za sebe, a svakoga dana nastaju novi izazovi koji nas čekaju da ih zajedno sa porodicom prevaziđemo.

Kako se gradi poverenje sa pacijentom?

Poverenje u radu sa dementnim osobama su ključ i osnova rada. Nije važno samo poverenje osoba sa demencijom, već je važno međusobno poverenje sa porodicom pacijenta. Sa strane tehnike stvaranja poverenja, najbolji prvi korak je sestrinski intervju sa porodicom, zatim sa obolelim, a nakon toga izraditi dobar plan nege koji će sadržati sve podatke sakupljene od porodice i obolelog, zatim napraviti probni termin rada sa osobama sa demencijom kratke satnice, a to je period prilagođavanja. Psiholozi savetuju da se medicinski radnici posluže efektom „okruglog stola“, tj. da se za početak sva komunikacija tokom faze prikupljanja podataka obavlja za okruglim stolom, u istom nivou visine stolica.

Važna napomena je da sagovornika ne smemo prekidati dok govori jer ukoliko uzmemo u obzir bolest od koje boluje, bojimo se gubitka misli i onoga što je želeo da objasni. Dan po dan, prateći plan koji smo prethodno napravili dešavaju se čuda u radu sa pacijentom.

Kako se suočiti sa konfuzijom pacijenta?

Izuzetno je bitno stvoriti sigurno okruženje za osobe koje žive sa demencijom.

Gospodin Sabljov nam prepričava situaciju sa pacijentom koji je imao problem sa konfuzijom: „Imali smo situaciju da se korisnica svakoga dana iznova upoznavala sa negovateljicom prvih nedelju dana, a nakon toga je počela da se seća imena, a nakon mesec dana je znala tačno u koliko sati da očekuje posetu negovateljice. Ako me pitate koliko smo time postigli, moj odgovor je da smo postigli mnogo jer smo uspeli da stvorimo rutinu, a rutina je za osobe koje se bore sa demencijom osnovna jedinica funkcionisanja. Dementne osobe često zaboravljaju datume, osobe i dane ali zato dobro znaju kada im je vreme za popodnevni čaj i to je rutina koju su iz svog života uneli u dimenziju demencije.“ Dakle, na lekaru je da prepiše adekvatnu terapiju pacijentu koji boluje od demencije, a na medicinskoj sestri je da osmisli dobru strategiju i rutinu koja će ispuniti dan korisniku i samim tim smanjiti konfuziju, napetost i strah.

Republika Nemačka ima sjajnu strategiju kada je u pitanju borba protiv demencije, a to su narukvice sa GPS-om za slučaj da se oboleli izgubi, kao i prsluci koji otvaraju vazdušne jastuke u slučaju pada kako da ne bi došlo do frakture kuka ili neke druge regije.

Brinite o svojim srodnicima - posmatrajte ih, negujte i reagujte

„Izuzetno je važno blagovremeno reagovanje i posmatranje srodnika u trećem dobu. Cura Vita prima dosta poziva za pružanje podrške korisnicima kod kojih je odavno nastupila demencija, ali porodica iz nekog razloga nije to primetila. Taj aspekat je otežan jer je demencija već dublje stvorila nove obrasce ponašanja i teško je izmeniti ih. Često se dešava da porodica duži vremenski period jednostavno misli da njihov srodnik menja navike i prilagođava ih svojem trećem dobu tj. smatraju ga potpuno svesnim i orjentisanim u svim pravcima i ne žele da ga uvrede eventualnim pregledom od strane  neuropsihijatra. Zaključak je da treba dobro posmatrati starije članove porodice i ukoliko je tu upitna bilo kakva promena ponašanja, odmah reagujte i zakažite pregled kod lekara“, poručuje Stefan Sabljov.