Zdrava hrana i maligne bolesti

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine malignoma. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50% i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine.

Ishrana utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili, ređe, zaustavljanje procesa kancerogeneze. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih i metodološki različitih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u etiologiji oko polovine malignih bolesti.

Povezanost nekih nutritivnih činioca sa malignim bolestima

X-faktor rizika

*-protektivni faktor

Mikronutrijenti koji smanjuju rizik za pojavu raka

Preporuke u vezi ishrane za sprečavanje raka Svetskog fonda za istraživanje raka

• Ishranu treba da čine uglavnom namirnice biljnog porekla, pre svega voće, povrće i integralne žitarice, minimalno prerađene.
• Održavanje telesne mase u poželjnim granicama.
• Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna (najmanje 1 sat šetnje dnevno i vežbanje 1 sat nedeljno).
• Voće i povrće treba unositi dnevno 400 do 800 g (ili 5 i više porcija) tokom cele godine.
• Žitarice, mahunarke i korenasto i krtolasto bilje treba unositi 600-800 g dnevno (ili više od 7 porcija).
• Upotreba alkohola se ne preporučuje i treba je ograničiti na manje od 3 pića dnevno za muškarce tj. jedno za žene.
• Smanjiti unos crvenog mesa na manje od 80 g dnevno. Riba, piletina ili meso divljači imaju prednost u odnosu na crveno meso.
• Smanjiti unos masti, pre svega životinjskih.
• Smanjiti unos kuhinjske soli i slanih namirnica.
• Ne upotrebljavati hranu koja je usled produženog čuvanja na sobnoj temperaturi podložna kontaminaciji gljivicama.
• Koristiti hlađenje u frižideru i druge odgovarajuće me-tode za čuvanje lako kvarljivih namirnica.
• Obratiti pažnju na aditive čija nepravilna upotreba može biti opasna po zdravlje.
• Pregorelu hranu baciti. Soljeno i dimljeno meso, kao i meso i ribu pečenu na plamenu treba upotrebljavati samo povremeno.
• Ukoliko se pridržava navedenim preporukama ne treba upotrebljavati dijetetske suplemente.

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih.

Dijetetski saveti nakon izvršene resekcije želuca

• Doručak je obavezan.
• Odmah po ustajanju uzima se čaša limunade sa malo šećera ili čaj sa limunom.
• Ukoliko pacijent ima apetit, odmah posle limunade (ukoliko nema malo kasnije) uzeti sendvič sa sirom ili mesom sa 1 kašičicom butera preko hleba od prethodnog dana ili tvrdo kuvano jaje i tost.
• Marmelada, džem ili med se nikad ne jedu za doručak.
• Za doručak se može jesti gusta jaka supa sa testeninom ili pirinčem i povrćem, sa iseckanim mesom, kiselom pavlakom, umućenim jajetom i sl.
• Kiseli mlečni napici upotrebljavaju se samo uz ostale namirnice, nikada samostalno.
• U toku dana se jedu gusto kuvana jela, supe i sl. u više obroka.
• Mahunarke se loše podnose, kao i pečurke, sveže salate i voće, te se koriste isključivo kao kuvano i pasirano (bez kore).
• Vitamin C se dodaje u vidu tableta.
• Izbegavati jako zaslađene napitke, kao i mineralnu vodu.

Preporuke u vezi sa ishranom kod obolelih od karcinoma kod pojave pojedinih simptoma

• Otežano žvakanje
  
  
  • Ne uzima se čvrsta hrana.
  • Hiperenergetski, tečni napici se preporučuju kao suplementi.
  • Mali česti obroci na slamku.
  • Koriste se obroci velike energetske gustine.

• Anoreksija
  
  
  • Jede se kod pojave apetita.
  • Mali, česti obroci.
  • Izbegavati hranu jakih mirisa.
  • Servirati hranu atraktivno.
  • Koristiti stimulatore apetita.

• Gađenje, muka
  
  
  • Mali, češći obroci.
  • Izbegavati jako slatka i masna jela. Ujutro nekoliko keksa (krekera).
  • Pre obroka kratka šetnja.
  • Alkalne vode u malim količinama, Duboko disanje.
  • Hladniji obroci.

• Nemogućnost uzimanja obroka zbog slabosti
  
  
  • Pripremanje jela koje ne traži dugo žvakanje (puding, lake supe, meko voće, gotovi dezerti, mesne konzerve)

• Proliv,povraćanje
  
  
  • Izbegavati sveže voće i salate.
  • Izbegavati povrće koje stvara gasove. Redukovati biljna vlakna.
  • Unositi dosta tečnosti (2.5-3 litra).
  • Mineralno-vitaminski suplementi.

• Zatvor
  
  
  • Dosta tečnosti u ishrani, kao i biljna vlakna i mleko ukoliko se podnose.

U toku radioterapije preporučuje se upotreba animalnih namirnica u kuvanom obliku, kao i upotreba namirnica bogatih liposolubilnim vitaminima. Isključuju se: alkohol, kafa, čaj, margarin, slanina, majonez, ovčije meso, suhomesnati proizvodi, riba u ulju, gusti voćni sokovi.

Alternativna dijetoterapija kod obolelih od karcinoma je česta i rasprostranjena, ali do sada nijedna od njih nije odobrena kao efikasno sredstvo za lečenje raka. Kod nekih pacijenta, eventualno se alternativne dijete mogu koristiti  u oslobađanju napetosti i sporednih efekata lečenja. Ukoliko se koristi samo alternativna terapija, pacijenti dovode sebe u rizik i otežavaju kasnije lečenje. Društvo za ishranu SAD izdalo je saopštenje kojim upozorava na štetne posledice npr. makrobiotičke dijete za obolele od raka. Neke od alterna-tivnih dijeta preporučuju neukusnu hranu, te oboleli od karcinoma, ionako bez apetita, još više može oslabiti.