Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Pet redovnih obroka dnevno smanjuje rizik od gojaznosti među adolescentima

Redovna ishrana može da zaštiti adolescente od gojaznosti, kažu rezultati studije sprovedene među više od 4.000 ispitanika u Finskoj. Kada pet puta dnevno jedemo – doručak, ručak, večera i dve užine – čak i oni sa genetskom predispizicijom za gojaznost nemaju veći indeks telesne mase od kontrolne grupe.

Prikupljanje podataka o učesnicima studije započeto je pre njihovog rođenja i trajalo je do njihove 16. godine. Cilj je bio da se utvrde faktori rizika u ranom dobu koji su povezani sa gojaznošću, ispita veza između učestalosti obroka i ustanovi da li učestalost obroka može da umanji uticaj genetskog nasleđa vezanog za gojaznost. Genetski podaci sastojali su se od osam pojedinačnih nukleotidnih polimorfizama na ili blizu osam mesta podložnih gojaznosti.

Prema rezultatima, obrazac od redovnih pet obroka dnevno povezan je sa smanjenim rizikom od povećanja telesne težine i gojaznosti kod oba pola i sa smanjenim rizikom od gojaznosti u pojasnom delu kod dečaka. Pored toga, utvrđeno je da ovaj obrazac ishrane pojačava uticaj zajedničkih genetskih varijanti na indeks telesne mase. Suprotno tome, preskakanje doručka je povezano sa većim indeksom telesne mase i većim obimom struka.

Gojazni roditelji povećavaju rizik

Uvećanje telesne težine za više od sedam kilograma tokom prvih 20 nedelja trudnoće uvećava rizik od gojaznosti kod dece. Međutim, gojaznost majke pre trudnoće još je važniji rizik nego uvećanje telesne težine tokom trudnoće.

Gojaznost očeva pre trudnoće majke skoro je jednako važan kao gojaznost majke pre trudnoće kao faktor rizika gojaznosti dece tokom adolescencije. Rizik od gojaznosti je izuzetno visok kod adolescenata čija oba roditeljia imaju indeks telesne mase od 25 ili više u periodu od 16 godina nakon rođenja.

,,Ovi rezultati ističu važnost pristupa prema celoj porodici od samog početka kako bi se sprečila gojaznost u detinjstvu. Osim toga, važno je znati da uticaj genetske predispozicije može biti umanjen načinom života, uključujuči redovnu učestalost obroka’’, kaže mr En Jaskelainen, koja je predstavila ove rezultate u svojoj doktorskoj tezi na Univerzitetu istočne Finske.

Originalni članci objavljeni su u časopisima International Journal of Obesity, International Journal of Obstetrics and Gynaecology, Nutrition, Metabolism & Cardiovascular Diseases i PLOS One.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460