Esencijalne amino kiseline

Organska jedinjenja predstavljaju jedinjenja koja u svom sastavu imaju ugljenik (C). Postoje izuzeci kao što su npr. ugljen - monoksid (CO), ugljen - dioksid (CO₂), ugljena kiselina (H₂CO₃) i njene soli, cijanidi i još neka jedinjenja. Jedinjenja koja u svom sastavu ne sadrže ugljenik nazivaju se neorganska. 

Aminokiseline su organska jedinjenja koja u svom molekulu pored karboksilne sadrže i amino grupu (-NH₂). One predstavljaju monomere koji spajanjem u dugačke lance grade polimere - proteine. U prirodi postoji veliki broj aminokiselina, ali samo 20 učestvuje u izgradnji proteina, i to su tzv. proteinske aminokiseline. 

Zdrav ljudski organizam može samostalno da sintetiše 10 proteinskih aminokiselina. Ove aminokiseline se nazivaju neesencijalne. Esencijalne aminokiseline predstavljaju proteinske kiseline koje su neophodne za čoveka, a unose se putem ishrane. 

Leucin podstiče rast i povećanje mišićne mase. Nivo šećera u krvi se pravilno reguliše pomoću ove aminokiseline. Hrana koja je bogata lizinom je: pirinač, mahunarke, banane, jabuke, borovnice, masline, suvo grožđe i seme susama. 

Ova aminokiselina predstavlja izolovan oblik leucina i ima slična svojstva i funkciju kao on. Pomaže proizvodnju energije u organizmu i učestvuje u produkciji hemoglobina i razvoju mišića, naročito kod dece. Ovom aminokiselinom bogati su bademi, zob, sočivo, pasulj, kupus, kinoa, seme konoplje, suncokreta i sušama, brusnice, jabuke i kivi. 

Regulacija metabolizma masti i održavanje optimalanog nivoa holesterola u krvi je u kontroli lizina kao esencijalne aminokiseline. Jačanje kostiju je posledica dobre apsorpcije kalcijuma za koju je zaslužna ova aminokiselina. Osteoporoza, mučnina, depresiju i umor. Pasulj je najbolji izvor lizina. Pored pasulja ima ga i u sočivu, leblebijama, soji, peršunu, bademima, algi spirulini i avokadu. 

Spada u takozvane tioaminske aminokiseline, koje u svom sastavu imaju sumpor, zbog čega je metionin neophodan za izgradnju hrskavice. Ljudi koji ne unose dovoljno metionina imaju problema sa zarastanjem rana. Artritis je takođe oboljenje koje se može javiti kao posledica nedostatka metionina. Ova esencijalna aminokiselina učestvuje u razvoju mišića i pomaže produkciju kreatina. On je neophodan za optimalan nivo energije u ćelijama. U biljke koje obiluju metioninom spadaju suncokret, seme konoplje, brazilski orah, ovas, pšenica, alge, mahunarke, integralni pirinač, crni luk i kakao.

Fenilalanin je jako bitan za stimulaciju funkcije mozga i održavnje zdravlja štitne žlezde. Nedostatak fenilalanina uzrokuje slab apetit, pad energije, depresiju, slabljenje memorije. Namirnice bogate fenilalaninom su: bobićasto voće, integralni pirnač, avokado, kikiriki, bademi, masline, grožđe, smokve i lisnato povrće.

Imunološki sistem, rad srca i jetre, centralni nervni sistem, vezivno tkivo i zglobovi svoju funkciju uspešno obavljaju uz pomoć esencijalne aminokiseline treonin. Ove aminokiseline neophodne su za zdravlje kože, zdravlje kostiju, zdravlje kose i zdravlje noktiju. Sprečava nagomilavanje masnoća u jetri. Najbolji biljni izvori tireonina jesu spirulina i potočarka (bolji čak i od mesa). Ima ga i zeleno lisnato povrće, bundeva, suncokret, pšenica, suvo grožđe, susam i smokve.

Triptofan je aminokiselina odgovorna za opuštanje i od ključnog je značaja za zdravlje nervnog sistema, funkcionisanje neurotransmitera i dobar san. Ova kiselina je takođe odgovorna za produkciju serotonina (hormona sreće). Jedite što više ovas, banane, narandže, jabuke, slatki krompir, peršun, pasulj, celer, smokve, pečurke, paprike, šargarepu i crni luk kako biste se osećali relaksirano. 

Ima važnu ulogu u razvoju, regeneraciji i izdržljivosti mišića. Izvor valina nalazi se u pasulju, spanaću, brokolama, susamu, borovnicama, ribizlama, narandžama i kajsijama. 

Učestvuje u transportu neurotransmitera u mozgu i održava zdravlje mišićnih ćelija. Podstiče detoksikaciju tela, odgovoran je za produkciju crvenih i belih krvnih zrnaca, neophodnih za opšte zdravlje i jak imunitet. Nedostatak histidina uzrokuje artritis. Dobri biljni izvori jesu integralni pirinač, pšenica, raž, heljda, mahunarke, alge, dinja, krompir, kupus i kukuruz. 

Za čovekovo zdravlje je veoma važno da u ishrani, esencijalne aminokiseline unose kroz proteine. Namirnice bogate proteinima mogu biti životinjskog i biljnog porekla. Prvu grupu čine meso, piletina, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Dok su najbolji izvori biljnih proteina žitarice, mahunarke, koštunjavo voće i semenke. Nijedna biljna namirnica ne sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ali pravilnim kombinovanjem namirnica mogu se zadovoljiti potrebe za ovim važnim supstancama. Zahvaljujući njima, organizam će se istovremeno snabdeti i korisnim nutrijentima. Obiluju vitaminima, mineralima, vlaknima i drugim fitonutrijentima koji doprinose očuvanju zdravlja. Uravnotežen unos namirnica biljnog i životinjskog porekla je veoma bitan. Prednost imaju voće, povrće, koštunjavi plodovi, riba i piletina. 

Autor:

dipl. chem Nina Cvetković