Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atakeudružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?
Tačno je to da se Vaše stanje može vratiti i to najčešće nakon nekog stresnog perioda, nakon teže iscrpljenosti (recimo, zbog obimnog rada, teže prehlade itd.), ako uzimate psihostimulativne preparate (kafa u velikoj dozi, energetska pića, neke droge poput marihuane, LSD itd.). Medjutim, ako lekove uzimate u propisanoj dozi i dovoljno dugo (po protokolu godinu dana), rizik od nove epizode se značajno smanjuje jer će se pozitivne promene u mozgu učvrstiti. Da bi se dobro stanje što duže održalo, u velikoj meri pomaže i bihejvioralno kognitivna terapija jer Vas uči kako ćete da držite strahove pod kontrolom, a u slučaju da pokušaju da se ponovo jave, kako ćete ih zaustaviti. Ono što treba da znate je da postoji verovatnoća da nikada više nemate probleme koje ste imali, te ne treba živeti u stalnom isčekivanju jer upravo to doprinosi da se Vaše tegobe vrate. Ako ipak primetite u nekom trenutku da strahovi ponovo dolaze, ono što je najvažnije je da se odmah javite lekaru i sprečite da se osećate onoliko loše kao predhodni put. Što pre započnete novu terapiju (ukoliko bude potrebna) to će se tegobe brže i lakše povući i opet ćete živeti normalno.
Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je
vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela
da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa
pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat
1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez
smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od
straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce
te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave
dece.unapred zahvalna
Na osnovu Vašeg nepotpunog opisa najverovatnije se kod Vas radi o agorafobiji sa paničnim atacima. Za ovo stanje Seroxat je terapija izbora i po protokolu sa uzima oko godinu dana, najpre u dozi koja Vam je pomogla da rešite tegobe, a onda se doza smanjuje na dozu održavanja do godinu dana. Koliko treba povećati dozu, koliko dugo treba ostati na toj dozi i kada treba smanjivati odredjuje lekar – psihijatar. Što se tiče Ksalola on se koristi samo u početku terapije a nakon toga se postepeno isključuje tako da se ostane samo na antidepresivu.
Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi
takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno
lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova).
Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da
povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...?
Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se
obavezno vrati
Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.
Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod
stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio
na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da
veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj
problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri
neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez
uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim,
dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju?
S postovanjem Katica
Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strahod samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?
Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.
Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atake udružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Tačno je to da se Vaše stanje može vratiti i to najčešće nakon nekog stresnog perioda, nakon teže iscrpljenosti (recimo, zbog obimnog rada, teže prehlade itd.), ako uzimate psihostimulativne preparate (kafa u velikoj dozi, energetska pića, neke droge poput marihuane, LSD itd.). Medjutim, ako lekove uzimate u propisanoj dozi i dovoljno dugo (po protokolu godinu dana), rizik od nove epizode se značajno smanjuje jer će se pozitivne promene u mozgu učvrstiti. Da bi se dobro stanje što duže održalo, u velikoj meri pomaže i bihejvioralno kognitivna terapija jer Vas uči kako ćete da držite strahove pod kontrolom, a u slučaju da pokušaju da se ponovo jave, kako ćete ih zaustaviti. Ono što treba da znate je da postoji verovatnoća da nikada više nemate probleme koje ste imali, te ne treba živeti u stalnom isčekivanju jer upravo to doprinosi da se Vaše tegobe vrate. Ako ipak primetite u nekom trenutku da strahovi ponovo dolaze, ono što je najvažnije je da se odmah javite lekaru i sprečite da se osećate onoliko loše kao predhodni put. Što pre započnete novu terapiju (ukoliko bude potrebna) to će se tegobe brže i lakše povući i opet ćete živeti normalno.
Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat 1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave dece.unapred zahvalna
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Na osnovu Vašeg nepotpunog opisa najverovatnije se kod Vas radi o agorafobiji sa paničnim atacima. Za ovo stanje Seroxat je terapija izbora i po protokolu sa uzima oko godinu dana, najpre u dozi koja Vam je pomogla da rešite tegobe, a onda se doza smanjuje na dozu održavanja do godinu dana. Koliko treba povećati dozu, koliko dugo treba ostati na toj dozi i kada treba smanjivati odredjuje lekar – psihijatar. Što se tiče Ksalola on se koristi samo u početku terapije a nakon toga se postepeno isključuje tako da se ostane samo na antidepresivu.
Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova). Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...? Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se obavezno vrati
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.
Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim, dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju? S postovanjem Katica
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strah od samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.
Prikazano 2291-2295 od ukupno 2329 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke