Hello,ja imam nesto izmedju bulimije i kompulzivnog prejedanja. znaci u
osnovi je uzimanje velike kolicine hrane, bez povracanja, mada sam imala i
situacija kada sve izbacim. sve to praceno je povlacenjem u 4 zida,
depresijom, zatvaranjem u neki svoj imaginarni svet gde smo samo hrana i ja.
to traje vec neke 3 godine i 1000 puta sam pokusavala da se normalno hranim
ali to obicno traje nekoliko dana. rekord mi je nedelju dana. mada tih dana
jedem mnogo malo ili cak samo voce. inace pre ove faze imala sam anoreksiju.
idem i kod psihijatra vec 3 godine, ali ja i dalje teram po svojim
nagonima, ne pomeram se s mrtve tacke.
zato bih vam bila zahvalna na nekom savetu KAKO KRENUTI NAPRED i kako se
ukljuciti u aktivan drustveni zivot i jesti normalne obroke.
HVALA
Kada neko ima toliko dugo bolest povezanu sa ishranom, potrebna je intenzivnija terapija. Veoma često su problem odredjene karakteristike ličnosti koje “smetaju” osobi da krene dalje. Ponekad je to veoma loša porodična ili neka druga socijalna situacija, što takodje održava tegobe. Ono što je svakako potrebno je da uzimate lekove u kombinaciji sa psihoterapijom. Na osnovu kliničkog iskustva, ukoliko nema i nekih drugih stanja koja bi predstavljala kontraindikaciju, u Vašem slučaju se očekuje pozitivno dejstvo sertralina (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima).
Imam blage vrtoglavice (zanošenja) u toku dana, nekada se dešava da je to jače izraženo, sa ubrzanim radom srca i osećajem propadanja u zemlju. Nakon toga mi se javi temperatura oko 37. Napominjem da sam uradila sve potrebne analize i sve je bilo u redu. Da li to što mi se desava može biti psihogeno, i kako to rešiti?
Naravno da ovakve tegobe mogu biti i psihogenog karaktera. Medjutim, veoma je važno, pre nego što nešto proglasimo psihogeno, da uradimo sva moguća ispitivanja koja će isključiti eventualni organski uzrok ovim tegobama. U Vašem slučaju potrebno je uraditi laboratoriju, osnovne vitalne funkcije poput krvnog pritiska, kontrola neurologa i otorinolaringologa, kao i infektologa. Potrebno je proveriti da li postoji spondiloza i kakvo je stanje cirkulacije. Ukoliko je sve u redu, potrebno je da se javite psihiajatru koji će dalje proceniti o čemu se radi. U Vašem slučaju najpre treba razmišljati o anksioznom poremećaju i somatoformnom poremećaju, mada se ne mogu isključiti i neka druga oboljenja.
Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja
anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što
sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja
izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju
pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo
više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova
metoda da bih se do kraja oslobodio straha.
Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.
U svakom slučaju ako želite da pokušate sa ovom vrstom psihoterapije, bilo bi dobro da se obratite edukovanom terapeutu, obzirom da je to jedini sigurni način da nećete nešto pogrešno da uradite ili primenite.
Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tadaosećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.
Vaš problem liči na klaustrofobiju, ali je opis tegoba oskudan i ne toliko tipičan. Nemojte da čekate da se problem usloži, javite se psihijatru koji će, uz dodatne podatke, tačno odrediti o čemu se radi kod Vas i da li je potrebno lečenje. Strahovi imaju lošu naviku da se šire i generalizuju, tako da što pre počnete sa lečenjem, manje je šanse da se bolest proširi.
Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i
prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju
usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako
da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa
posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na
psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je
pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila
imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela
jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog
sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to
je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem
do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod
doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava
trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta
koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna,
ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad
pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god
imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da
panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa
cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici
dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec
dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo
vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem.
Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili
u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg
pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je
potrebno da opet krenem na psihoterapiju.
Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.
Vaše tegobe su se malo usložile od početka bolesti. Ako me pitate da li treba ponovo da krenete sa lečenjem, moj odgovor je DA, što pre ! Vaše stanje je na sreću rešivo!
Ukoliko ste se predomislili i rešili da pijete lekove, Ksalol nije lek koji će rešiti Vaše tegobe. Ako ga uzimate već devet meseci, trebalo bi ga izbaciti jer može da se desi da postanete zavisni od njega (ako već niste). Za socijalnu fobiju, ali i za panični poremećaj je lek izbora paroxetin (može i venlafaksin) – naravno, uključenje samo nakon pregleda lekara koji će proceniti da li treba i da li smete da pijete ovu grupu lekova, obzirom da Vaše tegobe mogu biti i u sklopu nekih drugih oboljenja. Ako niste bili na kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, savetujem Vam da pokušate i sa ovim vidom psihološke pomoći jer je to terapija izbora i za fobije i za panični poremećaj.
Hello,ja imam nesto izmedju bulimije i kompulzivnog prejedanja. znaci u osnovi je uzimanje velike kolicine hrane, bez povracanja, mada sam imala i situacija kada sve izbacim. sve to praceno je povlacenjem u 4 zida, depresijom, zatvaranjem u neki svoj imaginarni svet gde smo samo hrana i ja. to traje vec neke 3 godine i 1000 puta sam pokusavala da se normalno hranim ali to obicno traje nekoliko dana. rekord mi je nedelju dana. mada tih dana jedem mnogo malo ili cak samo voce. inace pre ove faze imala sam anoreksiju. idem i kod psihijatra vec 3 godine, ali ja i dalje teram po svojim nagonima, ne pomeram se s mrtve tacke. zato bih vam bila zahvalna na nekom savetu KAKO KRENUTI NAPRED i kako se ukljuciti u aktivan drustveni zivot i jesti normalne obroke. HVALA
Odgovoreno: 24. 06. 2007.Kada neko ima toliko dugo bolest povezanu sa ishranom, potrebna je intenzivnija terapija. Veoma često su problem odredjene karakteristike ličnosti koje “smetaju” osobi da krene dalje. Ponekad je to veoma loša porodična ili neka druga socijalna situacija, što takodje održava tegobe. Ono što je svakako potrebno je da uzimate lekove u kombinaciji sa psihoterapijom. Na osnovu kliničkog iskustva, ukoliko nema i nekih drugih stanja koja bi predstavljala kontraindikaciju, u Vašem slučaju se očekuje pozitivno dejstvo sertralina (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima).
Imam blage vrtoglavice (zanošenja) u toku dana, nekada se dešava da je to jače izraženo, sa ubrzanim radom srca i osećajem propadanja u zemlju. Nakon toga mi se javi temperatura oko 37. Napominjem da sam uradila sve potrebne analize i sve je bilo u redu. Da li to što mi se desava može biti psihogeno, i kako to rešiti?
Odgovoreno: 24. 06. 2007.Poptovana,
Naravno da ovakve tegobe mogu biti i psihogenog karaktera. Medjutim, veoma je važno, pre nego što nešto proglasimo psihogeno, da uradimo sva moguća ispitivanja koja će isključiti eventualni organski uzrok ovim tegobama. U Vašem slučaju potrebno je uraditi laboratoriju, osnovne vitalne funkcije poput krvnog pritiska, kontrola neurologa i otorinolaringologa, kao i infektologa. Potrebno je proveriti da li postoji spondiloza i kakvo je stanje cirkulacije. Ukoliko je sve u redu, potrebno je da se javite psihiajatru koji će dalje proceniti o čemu se radi. U Vašem slučaju najpre treba razmišljati o anksioznom poremećaju i somatoformnom poremećaju, mada se ne mogu isključiti i neka druga oboljenja.
Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova metoda da bih se do kraja oslobodio straha. Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.
Odgovoreno: 24. 06. 2007.U svakom slučaju ako želite da pokušate sa ovom vrstom psihoterapije, bilo bi dobro da se obratite edukovanom terapeutu, obzirom da je to jedini sigurni način da nećete nešto pogrešno da uradite ili primenite.
Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tada osećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Vaš problem liči na klaustrofobiju, ali je opis tegoba oskudan i ne toliko tipičan. Nemojte da čekate da se problem usloži, javite se psihijatru koji će, uz dodatne podatke, tačno odrediti o čemu se radi kod Vas i da li je potrebno lečenje. Strahovi imaju lošu naviku da se šire i generalizuju, tako da što pre počnete sa lečenjem, manje je šanse da se bolest proširi.
Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna, ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem. Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je potrebno da opet krenem na psihoterapiju. Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Vaše tegobe su se malo usložile od početka bolesti. Ako me pitate da li treba ponovo da krenete sa lečenjem, moj odgovor je DA, što pre ! Vaše stanje je na sreću rešivo! Ukoliko ste se predomislili i rešili da pijete lekove, Ksalol nije lek koji će rešiti Vaše tegobe. Ako ga uzimate već devet meseci, trebalo bi ga izbaciti jer može da se desi da postanete zavisni od njega (ako već niste). Za socijalnu fobiju, ali i za panični poremećaj je lek izbora paroxetin (može i venlafaksin) – naravno, uključenje samo nakon pregleda lekara koji će proceniti da li treba i da li smete da pijete ovu grupu lekova, obzirom da Vaše tegobe mogu biti i u sklopu nekih drugih oboljenja. Ako niste bili na kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, savetujem Vam da pokušate i sa ovim vidom psihološke pomoći jer je to terapija izbora i za fobije i za panični poremećaj.
Prikazano 2286-2290 od ukupno 2329 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke