Seroxat je antidepresiv iz grupe SSRI lekova koji se koristi za lečenje depresije i nekih anksioznih poremećaja. Nakon prestanka terapije ovim lekovima, ponekad (ne uvek) dolazi do ponovne pojave pojedinih psihičkih simptoma. U tom slučaju, psihijatar može, ako proceni da je to neophodno i da nema kontraindikacija, da preporuči ponovno uzimanje ovih lekova. Ove lekove nikada ne treba uzimati samoinicijativno i "na svoju ruku" već isključivo na osnovu mišljenja lekara.
U retkim slučajevima, kada osoba boluje od bipolarnog afektivnog poremećaja, antidepresiv može da "svičuje" odnosno preokrene depresivno raspoloženje u manično, odnosno da dovede do manične faze bipolarnog poremećaja (koja se ponekad odlikuje psihotičnim simptomima). Zato se kod ovih osoba ponekad praktikuje da se antidepresiv daje u kombinaciji sa antipsihotikom.
Porodila sam se pre 6 meseci i cesto mi se desavaju "epizode" promene raspolozenja koje traju po par dana, zatim me prodju na kratko i opet se ponove. Obuzmu me jaka tuga i bes, osecam neku nemoc, nemam volje da se posvetim detetu, nervira me njegova pojava, plac, cinjenica da toliko zavisi od mene, jedva nadjem snage da ustanem ujutru. Lako se iznerviram bez nekog posebnog razloga i desi se da vicem na bebu iako nista nije ni skrivila. Pitam se sta mi je ovo trebalo i mislim kako sam napravila gresku sto sam rodila. Razmisljam kako sam losa majka i kako beba zasluzuje nekoga boljeg. Beba se smeje i vesela je, a ja ne mogu da joj uzvratim i slabo komuniciram sa njom je4 jednostavno kao da nemam snage. Znam koliko je to pogresno ali u tim danima ja ne umem da se kontrolisem. Imam svu pomoc od supruga oko bebe, beba je planirana, nikakvih privatnih problema nemamo, cak nam je u zivotu sve na mestu i ne razumem zasto bih se ovako osecala.
Brinem se da nije mozda postporodjajna depresija? Molim za savet , hvala puno
Poštovani, imam psihički problem već godinama. To mi se dešava još od kraja osnovne škole. Od uvek sam bila neko ko se plaši bolesti i ostalog, ali od tog jednog dana su aksiozni napadi krenuli stalno, zbog tog jednog sam zavrsila i u bolnici. Dešavala se dve godine vez prestanka, počnem da se gusim, ne mogu da disem, tresem se, drhtim, plasim se da cu da umrem, to traje pola sata i prestane i tako svaki dan. U poslednje vreme se smanjilo i nema toliko često takvih napada, ali neprestano razmišljam o bolestima i plasim se da mi se nesto ne desi, sta god da me zaboli zelim da idem kod lekara i imam strahove. Da li mogu nekako da pomognem sama sebi na neki nacin, ili je potrebna pomoć stručnog lica?
Lijep pozdrav! Imam 25 god. Svi moji nalazi CT, MRI, EEG glave su uredni. Međutim imam poteškoće u svakodnevnom životu. Sedmično bar jednom u popodnevnom ili poslijepodnevnom terminu uhvati me tkz. (kako je ja zovem)-derealizacija, koja zna trajati ponekad čak I po 6h. Osjećam se čudno i sve oko mene dijeluje mi čudno. U kojem smislu? Sve oko mene je u istim dimenzijama, oblicima, bojama, ali je čudno. Moj pogled je fokusiran na neke detalje koji su nebitni. Ako gledam u zid, gledam na neke nepravilnosti na zidu. Ako idem ulicom, gledam u automobile, I to u vozače direktno. To me isrpljuje, umori. Tada se osjećam nefunkcionalno, ne mogu da funkcionišem normalno. Mogu raditi sve fizičke poslove, međutim da čitam nešto ili da radim npr. za faxa seminarski rad-to ne mogu. Također, kada me “uhvati” ta derealizacija imam ogroman strah. Misli su mi jako čudne. Ako sam sa sestrom- kao da mi nešto govori –hajde, reci joj, sve joj priznaj, da si o njoj pričala negativno i tračala. Riječ Bog mi je tako teška, kad je neko govori dok traje ta derealizacija jednostavno je ne mogu podnijeti. Također dok traje taj nagon za derealizacijom otežano koristim tehnologiju, kao što su npr. laptop ili mobitel. Uvijek imam osjećaj da ću poslati nekome nešto što ne bih trebala, iako uopće ne kliknem na to. Ova derealizacija se dešava spontano, uopće nema nikakvih pravila. Nikada neće proći sama. Prođe jedino kada nevečer zaspem I ujjutro se probudim- nema više te derealizacije. Osjećam se nemoćno i iscrpljeno dok to traje. Tada izbjegavam komunikaciju sa ljudima, pogotovo pogled u očima. Da li je ovo, uistinu derealizacija, da li postoji terapija za moje poteškoće jer ja stvarno ne mogu više da se borim sa ovim? Žao mi je što ne mogu detaljnije opisati svoje tegobe. Pijem aripiprazol od 10 mg. jednom dnevno.
Niste naveli koliko dugo imate te simptome, koliko dugo koristite aripiprazol i da li postoji bilo kakva promena od početka uzimanja, kao ni da li ste razgovarali sa psihologom. S obzirom na to da su svi navedeni nalazi uredni, da bi se postavila tačna dijagnoza, a samim tim i adekvatna terapija, koja će dati rezultate, potrebno je da se uradi detaljna psihodijagnostika.
Da li seroxat može opet da krene da se pije nakon prestanka?
Odgovoreno: 14. 07. 2021.Seroxat je antidepresiv iz grupe SSRI lekova koji se koristi za lečenje depresije i nekih anksioznih poremećaja. Nakon prestanka terapije ovim lekovima, ponekad (ne uvek) dolazi do ponovne pojave pojedinih psihičkih simptoma. U tom slučaju, psihijatar može, ako proceni da je to neophodno i da nema kontraindikacija, da preporuči ponovno uzimanje ovih lekova. Ove lekove nikada ne treba uzimati samoinicijativno i "na svoju ruku" već isključivo na osnovu mišljenja lekara.
Postovani, Da li antidepresiv moze da izazove psihizu?
Odgovoreno: 12. 07. 2021.U retkim slučajevima, kada osoba boluje od bipolarnog afektivnog poremećaja, antidepresiv može da "svičuje" odnosno preokrene depresivno raspoloženje u manično, odnosno da dovede do manične faze bipolarnog poremećaja (koja se ponekad odlikuje psihotičnim simptomima). Zato se kod ovih osoba ponekad praktikuje da se antidepresiv daje u kombinaciji sa antipsihotikom.
Postovani,
Porodila sam se pre 6 meseci i cesto mi se desavaju "epizode" promene raspolozenja koje traju po par dana, zatim me prodju na kratko i opet se ponove. Obuzmu me jaka tuga i bes, osecam neku nemoc, nemam volje da se posvetim detetu, nervira me njegova pojava, plac, cinjenica da toliko zavisi od mene, jedva nadjem snage da ustanem ujutru. Lako se iznerviram bez nekog posebnog razloga i desi se da vicem na bebu iako nista nije ni skrivila. Pitam se sta mi je ovo trebalo i mislim kako sam napravila gresku sto sam rodila. Razmisljam kako sam losa majka i kako beba zasluzuje nekoga boljeg. Beba se smeje i vesela je, a ja ne mogu da joj uzvratim i slabo komuniciram sa njom je4 jednostavno kao da nemam snage. Znam koliko je to pogresno ali u tim danima ja ne umem da se kontrolisem. Imam svu pomoc od supruga oko bebe, beba je planirana, nikakvih privatnih problema nemamo, cak nam je u zivotu sve na mestu i ne razumem zasto bih se ovako osecala. Brinem se da nije mozda postporodjajna depresija? Molim za savet , hvala puno
Odgovoreno: 20. 04. 2021.Poštovana,
Često se kod roditalja javljaju bes, krivica, preispitivanja. Psihoterapija uspešno rešava te probleme.
Sa poštovanjem,
Dr Milan Popović,
Poštovani, imam psihički problem već godinama. To mi se dešava još od kraja osnovne škole. Od uvek sam bila neko ko se plaši bolesti i ostalog, ali od tog jednog dana su aksiozni napadi krenuli stalno, zbog tog jednog sam zavrsila i u bolnici. Dešavala se dve godine vez prestanka, počnem da se gusim, ne mogu da disem, tresem se, drhtim, plasim se da cu da umrem, to traje pola sata i prestane i tako svaki dan. U poslednje vreme se smanjilo i nema toliko često takvih napada, ali neprestano razmišljam o bolestima i plasim se da mi se nesto ne desi, sta god da me zaboli zelim da idem kod lekara i imam strahove. Da li mogu nekako da pomognem sama sebi na neki nacin, ili je potrebna pomoć stručnog lica?
Odgovoreno: 20. 04. 2021.Poštovana, panični napadi i preterana briga o zdravlju su česti kod ljudi, problem se uspešno može da rešava psihoterapijom.
Lijep pozdrav! Imam 25 god. Svi moji nalazi CT, MRI, EEG glave su uredni. Međutim imam poteškoće u svakodnevnom životu. Sedmično bar jednom u popodnevnom ili poslijepodnevnom terminu uhvati me tkz. (kako je ja zovem)-derealizacija, koja zna trajati ponekad čak I po 6h. Osjećam se čudno i sve oko mene dijeluje mi čudno. U kojem smislu? Sve oko mene je u istim dimenzijama, oblicima, bojama, ali je čudno. Moj pogled je fokusiran na neke detalje koji su nebitni. Ako gledam u zid, gledam na neke nepravilnosti na zidu. Ako idem ulicom, gledam u automobile, I to u vozače direktno. To me isrpljuje, umori. Tada se osjećam nefunkcionalno, ne mogu da funkcionišem normalno. Mogu raditi sve fizičke poslove, međutim da čitam nešto ili da radim npr. za faxa seminarski rad-to ne mogu. Također, kada me “uhvati” ta derealizacija imam ogroman strah. Misli su mi jako čudne. Ako sam sa sestrom- kao da mi nešto govori –hajde, reci joj, sve joj priznaj, da si o njoj pričala negativno i tračala. Riječ Bog mi je tako teška, kad je neko govori dok traje ta derealizacija jednostavno je ne mogu podnijeti. Također dok traje taj nagon za derealizacijom otežano koristim tehnologiju, kao što su npr. laptop ili mobitel. Uvijek imam osjećaj da ću poslati nekome nešto što ne bih trebala, iako uopće ne kliknem na to. Ova derealizacija se dešava spontano, uopće nema nikakvih pravila. Nikada neće proći sama. Prođe jedino kada nevečer zaspem I ujjutro se probudim- nema više te derealizacije. Osjećam se nemoćno i iscrpljeno dok to traje. Tada izbjegavam komunikaciju sa ljudima, pogotovo pogled u očima. Da li je ovo, uistinu derealizacija, da li postoji terapija za moje poteškoće jer ja stvarno ne mogu više da se borim sa ovim? Žao mi je što ne mogu detaljnije opisati svoje tegobe. Pijem aripiprazol od 10 mg. jednom dnevno.
Odgovoreno: 13. 04. 2021.Poštovana,
Niste naveli koliko dugo imate te simptome, koliko dugo koristite aripiprazol i da li postoji bilo kakva promena od početka uzimanja, kao ni da li ste razgovarali sa psihologom. S obzirom na to da su svi navedeni nalazi uredni, da bi se postavila tačna dijagnoza, a samim tim i adekvatna terapija, koja će dati rezultate, potrebno je da se uradi detaljna psihodijagnostika.
Srdačan pozdrav,
Nataša Vasić
Prikazano 116-120 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke