Postovani , zovem se Marija.. Nakon kovida ne mogu da se skroz oporavm a u potanju je povremeno lupanje srca, vrtoglavice, place mi se ali ne mogu, nervozna sam (ne previse ali imam neki nemir) mislim kako cu se svakog trena srusiti. Ti momenti su bili cesci, sada su da kazem malo redji ali ih ima. Sve sam analize uradila osimza stitnu zlezdu pa sumnjam da nije psiholoske prirode. Imala sam i par stresnih situacija a i samo ovo vreme dozivljavam kao stres. Molim zasavet

Poštovana,

Htela bih da Vas pitam da li držite privatno seanse/razgovore i da li bih mogla da zakažem kod Vas?

S' poštovanjem,

Isidora Stojanović

Postovani,

Porodila sam se pre 6 meseci i cesto mi se desavaju "epizode" promene raspolozenja koje traju po par dana, zatim me prodju na kratko i opet se ponove. Obuzmu me jaka tuga i bes, osecam neku nemoc, nemam volje da se posvetim detetu, nervira me njegova pojava, plac, cinjenica da toliko zavisi od mene, jedva nadjem snage da ustanem ujutru. Lako se iznerviram bez nekog posebnog razloga i desi se da vicem na bebu iako nista nije ni skrivila. Pitam se sta mi je ovo trebalo i mislim kako sam napravila gresku sto sam rodila. Razmisljam kako sam losa majka i kako beba zasluzuje nekoga boljeg. Beba se smeje i vesela je, a ja ne mogu da joj uzvratim i slabo komuniciram sa njom je4 jednostavno kao da nemam snage. Znam koliko je to pogresno ali u tim danima ja ne umem da se kontrolisem. Imam svu pomoc od supruga oko bebe, beba je planirana, nikakvih privatnih problema nemamo, cak nam je u zivotu sve na mestu i ne razumem zasto bih se ovako osecala. Brinem se da nije mozda postporodjajna depresija? Molim za savet , hvala puno

Poštovani, imam psihički problem već godinama. To mi se dešava još od kraja osnovne škole. Od uvek sam bila neko ko se plaši bolesti i ostalog, ali od tog jednog dana su aksiozni napadi krenuli stalno, zbog tog jednog sam zavrsila i u bolnici. Dešavala se dve godine vez prestanka, počnem da se gusim, ne mogu da disem, tresem se, drhtim, plasim se da cu da umrem, to traje pola sata i prestane i tako svaki dan. U poslednje vreme se smanjilo i nema toliko često takvih napada, ali neprestano razmišljam o bolestima i plasim se da mi se nesto ne desi, sta god da me zaboli zelim da idem kod lekara i imam strahove. Da li mogu nekako da pomognem sama sebi na neki nacin, ili je potrebna pomoć stručnog lica?

Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja