Postovani. Pokusacu da budem sto kraci ali dovoljno opsiran da u potpunosti shvatite moj problem. Sve je pocelo pre nekih 12 god kada sam odjednom osetio probleme sa srcanom aritmijom, nisam mogao nista da jedem i blagu nesvesticu. To je sve pocelo istovremeno. Isao sam na sva moguca ispitivanja i sve je bilo u redu. Posle nekoliko meseci kako je sve pocelo tako je i prestalo. Kada mi je otac preminuo pre 3 godine nesto slicno mi se dogodilo. Opsta slabost i jednostavno nisam mogao da jedem, tesko je to opisati, jednostavno ne osecas glad i tako bih mogao danima bez hrane a organizam usled toga slabi. I to je trajalo nekih 6 meseci. Ovih dana sam doziveo veliki stres (na ljubavnom planu) istog trenutka mi je skocio pritisak koji se stabilizovao posle 2-3 dana i otkucaji srca su isli i do 120 u min. I naravno nisam mogao da jedem. Sve analize krvi su potpuno u redu. Da li je moguce da i najmanji stres tako utice na mene. Kada sam juce uzeo tabletu ksalola i odspavao sat vremena bilo mi je prilicno bolje. Molim vas za Vas savet. Da li mislite da je to stres i koje tablete bi mozda bile najbolje za mene. Najradije bi otisao kod psihologa ali zivim u malom gradu gde nema privatnih psihologa a u drzavnom zdravstvu te saslusaju 5 min i onda te nakljukaju tabletama sto ne zelim. Hvala.
Poštovani, ako ste uradili sva moguća ispitivanja i otklonili druga medicinska stanja kao moguće uzroke, ovo je potpuno prirodna reakcija na teži stres. Svako reaguje drugačije i intenzitet reakcije je velikim delom stvar genetike. Čak i bebe pokazuju različite intenzitete emocija i to je nešto što nas prati kroz život. Kako za neprijatne, tako i za prijatne emocije. Ako Vam to ne remeti svakodnevno funkcionisanje i ako prolazi brzo nakon što se stresna situacija dogodila to ne bi trebalo mnogo da Vas brine. Tuga je zdrava emocija, postaje nezdrava onda kada traje predugo i pretvori se u depresiju. Neki ljudi u takvim situacijama jedu više nego obično, drugi potpuno izgube apetit. Ipak potrudite se da imate bar manje obroke tim danima i neka budu bogati zdravim mastima i proteinima. Na osnovu ovog što ste napisali moguće je da se radi o blažoj anksioznosti. Lekove ne smete uzimati na svoju ruku, posetite psihijatra i porazgovarajte o tome da li Vam je farmakoterapija neophodna ili ne.
Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede .
Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako
U psihoterapijskom radu možete dobiti značajne uvide, napraviti promene, postići željeno stanje i otkloniti tegobe.
Preduslov za otpočinjanje psihoterapijskog rada su obavljeni pregledi kojima bi se opisani simptomi adekvatno obradili i sanirali. Kada prepoznamo i definišemo problem možemo ga uspešno razrešiti.
Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?
Vrlo verovatno je reč o kompulsivnoj radnji koju je prouzrokovala neka trauma ili stres, a čija je funkcija da snizi unutrašnju teniziju. Grupa opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OKP) je u spektru neurotskih poremećaja. Za lečenje se može obratiti lekaru opšte prakse, kako bi dobio uput za psihijatra, ili se može direktno obratiti Institutu za mentalno zdravlje u Palmtićevoj ili pronaći kontakt nekog iz privatne prakse sa ciljem dijagnostikovanja.. Takođe, psihoterapija dolazi u obzir i ona daje dugotrajnije rezultate, ali je ona moguća isključivo uz njegovu saglasnost i motivisanost za takav vid rada.
Sve dok njegovo stanje ne predstavlja opasnost po okolinu i njega samog, nije zabrinjavajuće, a ako to postane, osim pomenutih adresa, pomoć se može tražiti i od lokalnog Centra za socijalni rad.
Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja
Postovanje,
Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru.
Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem?
Hvala unapred
Suočavanje sa po život ugrožavajućom bolešću nosi izuzetno veliki stres, kako za pacijenta tako i za članove njegove porodice. U akutnim fazama kao što je ova presudnu ulogu imaju specijalisti psihijatrije koji trebaju da doprinesu da se lekovima njegovo stanje popravi, da se snize anksioznost i agresivnost. Takođe bi trebali da procene i do koje mere se kreće dezorijentisanost.
Vaša uloga je bitna pre svega u smislu podrške. Podrška bi značila da budete neko ko ume da ga čuje, da pokaže da ga razume, da bude stabilna osoba koja garantuje da će sve biti dobro kada Kovid prođe. Do određene mere uticati na njega će biti moguće. Vaše je da prepoznate tu meru, jer preko nje se ne vredi izlagati. Presudno je da mislite i na sebe kako bi ste bili u stanju da pomognete ocu.
Ono što možete uraditi je sledeće:
- Uveravajte ga da je na sigurnom i bezbednom mestu. Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije.
- Nastojte da ga umirite nudeći mu nadu i povoljne ishode.
- Naglašavajte ono u čemu je dobar, ono što dobro radi, da to nastavi i istraje.
- Pokažite da Vam je stalo, da ste tu i da može da računa na Vas.
Postovani. Pokusacu da budem sto kraci ali dovoljno opsiran da u potpunosti shvatite moj problem. Sve je pocelo pre nekih 12 god kada sam odjednom osetio probleme sa srcanom aritmijom, nisam mogao nista da jedem i blagu nesvesticu. To je sve pocelo istovremeno. Isao sam na sva moguca ispitivanja i sve je bilo u redu. Posle nekoliko meseci kako je sve pocelo tako je i prestalo. Kada mi je otac preminuo pre 3 godine nesto slicno mi se dogodilo. Opsta slabost i jednostavno nisam mogao da jedem, tesko je to opisati, jednostavno ne osecas glad i tako bih mogao danima bez hrane a organizam usled toga slabi. I to je trajalo nekih 6 meseci. Ovih dana sam doziveo veliki stres (na ljubavnom planu) istog trenutka mi je skocio pritisak koji se stabilizovao posle 2-3 dana i otkucaji srca su isli i do 120 u min. I naravno nisam mogao da jedem. Sve analize krvi su potpuno u redu. Da li je moguce da i najmanji stres tako utice na mene. Kada sam juce uzeo tabletu ksalola i odspavao sat vremena bilo mi je prilicno bolje. Molim vas za Vas savet. Da li mislite da je to stres i koje tablete bi mozda bile najbolje za mene. Najradije bi otisao kod psihologa ali zivim u malom gradu gde nema privatnih psihologa a u drzavnom zdravstvu te saslusaju 5 min i onda te nakljukaju tabletama sto ne zelim. Hvala.
Odgovoreno: 27. 04. 2021.Poštovani, ako ste uradili sva moguća ispitivanja i otklonili druga medicinska stanja kao moguće uzroke, ovo je potpuno prirodna reakcija na teži stres. Svako reaguje drugačije i intenzitet reakcije je velikim delom stvar genetike. Čak i bebe pokazuju različite intenzitete emocija i to je nešto što nas prati kroz život. Kako za neprijatne, tako i za prijatne emocije. Ako Vam to ne remeti svakodnevno funkcionisanje i ako prolazi brzo nakon što se stresna situacija dogodila to ne bi trebalo mnogo da Vas brine. Tuga je zdrava emocija, postaje nezdrava onda kada traje predugo i pretvori se u depresiju. Neki ljudi u takvim situacijama jedu više nego obično, drugi potpuno izgube apetit. Ipak potrudite se da imate bar manje obroke tim danima i neka budu bogati zdravim mastima i proteinima. Na osnovu ovog što ste napisali moguće je da se radi o blažoj anksioznosti. Lekove ne smete uzimati na svoju ruku, posetite psihijatra i porazgovarajte o tome da li Vam je farmakoterapija neophodna ili ne.
Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede . Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako
Odgovoreno: 03. 04. 2021.Poštovani,
U psihoterapijskom radu možete dobiti značajne uvide, napraviti promene, postići željeno stanje i otkloniti tegobe.
Preduslov za otpočinjanje psihoterapijskog rada su obavljeni pregledi kojima bi se opisani simptomi adekvatno obradili i sanirali. Kada prepoznamo i definišemo problem možemo ga uspešno razrešiti.
Preporučujem Vam da praktikujete sledeće vežbe https://www.hzjz.hr/wp-content/uploads/2020/04/Upute-za-progresivnu-misicnu-relaksaciju.pdf Ovom vežbom možete dobiti bolji kontakt sa svojim telom i emocijama.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?
Odgovoreno: 24. 03. 2021.Poštovana,
Vrlo verovatno je reč o kompulsivnoj radnji koju je prouzrokovala neka trauma ili stres, a čija je funkcija da snizi unutrašnju teniziju. Grupa opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OKP) je u spektru neurotskih poremećaja. Za lečenje se može obratiti lekaru opšte prakse, kako bi dobio uput za psihijatra, ili se može direktno obratiti Institutu za mentalno zdravlje u Palmtićevoj ili pronaći kontakt nekog iz privatne prakse sa ciljem dijagnostikovanja.. Takođe, psihoterapija dolazi u obzir i ona daje dugotrajnije rezultate, ali je ona moguća isključivo uz njegovu saglasnost i motivisanost za takav vid rada.
Sve dok njegovo stanje ne predstavlja opasnost po okolinu i njega samog, nije zabrinjavajuće, a ako to postane, osim pomenutih adresa, pomoć se može tražiti i od lokalnog Centra za socijalni rad.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja
Odgovoreno: 12. 03. 2021.Poštovana,
REKBT psihoterapija kojom se bavim daje odlične rezultate u rešavanju nekih oblika nesanice.
Postovanje, Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru. Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem? Hvala unapred
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovanje,
Suočavanje sa po život ugrožavajućom bolešću nosi izuzetno veliki stres, kako za pacijenta tako i za članove njegove porodice. U akutnim fazama kao što je ova presudnu ulogu imaju specijalisti psihijatrije koji trebaju da doprinesu da se lekovima njegovo stanje popravi, da se snize anksioznost i agresivnost. Takođe bi trebali da procene i do koje mere se kreće dezorijentisanost.
Vaša uloga je bitna pre svega u smislu podrške. Podrška bi značila da budete neko ko ume da ga čuje, da pokaže da ga razume, da bude stabilna osoba koja garantuje da će sve biti dobro kada Kovid prođe. Do određene mere uticati na njega će biti moguće. Vaše je da prepoznate tu meru, jer preko nje se ne vredi izlagati. Presudno je da mislite i na sebe kako bi ste bili u stanju da pomognete ocu.
Ono što možete uraditi je sledeće:
- Uveravajte ga da je na sigurnom i bezbednom mestu. Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije.
- Nastojte da ga umirite nudeći mu nadu i povoljne ishode.
- Naglašavajte ono u čemu je dobar, ono što dobro radi, da to nastavi i istraje.
- Pokažite da Vam je stalo, da ste tu i da može da računa na Vas.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Prikazano 81-85 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke