Poštovani,
Imam blizance od dve godine, dječaka i djevojčicu. Problem je sa dječakom koji već pola godine
ne spava kako treba, legne oko 22h a probudi se oko 1h, u nesvesnom stanju čas
histerično plače čas se
histerično smije, i tako do 6.30 ujutro. Do godinu ipo je bilo sve normalno a onda je krenulo sve ovim tokom i još traje. Možete li me uputit na riješenje ovog problema i da li to ima neke
veze sa psihičkim poremećajem.
Unapred zahvalna.
Poštovana,
Savetujem da odvedete dečaka na
pregled dečjem neurologu, koji će osim svog nalaza indikovati i eeg snimanje i druge preglede ukoliko proceni da su potrebni. Tek nakon toga treba sagledavati da li se radi o
problemu spavanja,
noćnih strahova ili drugih porblema koji se tiču dečjeg psihijatra.
Pozdrav
Poštovani doktorke,
Ja sam još uvek student, imam još 5 ispita, ali
nemam ni snage i niti volje da to završim. Mislim da je to i osnova svih mojih problema. Moj najveći problem je
odsustvo koncentracije. Bila sam odličan đak, lepo startovala na fakultetu, čak mi ni prosek nije loš, ali sada kada sam na kraju ja nemam više volje. Nije mi stalo, toliko sam odužila da godišnje dam 1-2 ispita. Inače sam student medicine. Kao da živim u snu, poslednje 2,3 god se osećam prazno, ni do čega mi nije stalo, ništa me ne raduje, ali ono što mene ubija je odsustvo koncentracije, čak ni članak iz novina ne mogu da pratim. Ne stignem do kraja teksta, a već sam zaboravila šta sam predhodno pročitala. To mi stvara ogromne probleme, a sve se završi
nerviranjem i stanjima u kojima čak ne želim više ni da živim. Uvek problemi nastaju, kada počnem da učim, prođu sati a ja samo bledo gledam u knjigu. Inače u porodici niko ne boluje od psihijatrijskih bolesti. Molim Vas da mi odgovorite, jer mi je zaista, potrebna Vaša pomoć.
Unapred hvala.
Poštovana kolegenice,
Svako može analizirati zašto baš pred kraj fakulteta
odugovlačite dobijajući depresiju i čemu Vam sve to služi. Ja se time ne bih bavio (niti mogu ovako), ali mogu da se priupitam da li ste se ustvari ulenjili ili zaista imate
depresivnu epizodu koju trebate prekinuti uz terapiju. U današnje vreme to nije pojava koja treba tako dugo da se održava jer se efikasno leči.
Pozdrav.
Poštovani,
Imam sina koji je star tri godine. Dešava se da nekoliko puta u toku dana
zaskoči stolicu (jako se izvinjavam zbog ovakve reči, ali ne znam kako drugačije da opišem) i
simulira seksualnu radnju. Nisam htela na silu da ga odvraćam od toga. Kada ga pitam šta radi on ništa ne odgovori. To potraje 10 do 15 sekundi i onda nastavi dalje da se igra. Nikada ga nisam pustila da vidi tako nešto na tv-u i nije zatekao muža i mene nikada dok vodimo ljubav. Potpuno je
normalno dete, sve je u redu, imamo divne odnose u kući, jednostavno ne mogu da pronađem razlog ovome, a plašim se da to nije baš uobičajeno ponašanje.
Hvala puno unapred.
Poštovana,
Kao i kod odraslih, i
kod dece trljanje sluzokože genitalne regije izaziva doživljaj zadovoljstva, ali nema
seksualnu konotaciju, nema sekusalnih fantazija, a sa druge strane deca se ne kriju dok to rade sve dok ne nauče da se to ne radi pred drugima. Kako ste vi opisali, radi se o uobičajenoj pojavi najčešće prolaznog karaktera, kojoj ne treba pridavati značaj, a pogotovo ne zapitkivati dete šta radi iz više razloga. Ako već reagujete, moj savet je da isključivo reagujete blagim
fizičkim sputavanjem i sprečavanjem i skretanjem pažnje i ponašanja ka drugoj aktivnosti (ako je neophodno uz kratak komentar da se to ne radi i pohvalu kada prihvati drugu aktivnost). Napominjem da ne treba biti grub i bezkompromisno insistirati.
Pozdrav
Poštovani, Dete želi da
spava u roditeljskom krevetu, ne želi da odraste, kaže da hoće da bude mali, uz
burne reakcije i plakanje. Šta raditi?
Hvala unapred.
Poštovana,
Niste napisali koliko godina ima dete koje treba da odraste. Grubo sažeto, postoje dve grupe teorija koje se bave razvojem dece. Prema jednoj
deca prolaze kroz različite psihološke faze razvoja (oralnu, analnu itd.) prema kojima su različita ponašanja objašnjiva prolascima kroz te faze. Druga velika grupa teorija sagledava
dečje ponašanje kroz učenje ne negirajući fazičnost u razvoju ali ga posmatrajući kroz
sazrevanje mozga i sticanje sposobnosti za učenje različitih ponašanja. Dakle, jedna grupa teorija ukazuje na predodređenost a druga na učenje. Kao pristalica ove druge grupe teorija, smatram da su sva ponašanja koja nisu
odraz psihopatologije, naučena. A kako se neko ponašanje nauči, istim principima se može i odučiti. Ako ne želite da Vaše dete spava u Vašem krevetu, onda se tako i ponašajte. Burnim reakcijama deca instrumentalizuju roditelje (uslovljavaju ih) da roditelji čine ono što deca žele. Te reakcije su normalne za period kada dete nema moć govora ili kada roditelji i okolina nemaju moć uviđanja sopstvenog štetnog ponašanja na dete pa se dete time brani, buni i ukazuje na meru, ali vremenom deca uviđaju da je to moćno oružije i za vaspitavanje roditelja, umesto da se vaspitavanje dešava u suprotnom pravcu. Naravno, bez fizičkog i emocionalnog nasilja.
Pozdrav.
Poštovani,
Moj sin ima 3 godine i izuzetno je
aktivno dete čiju pažnju ništa ne može da zadrži duže od par minuta (izuzetak su neki crtani filmovi). Od kad otvori oči veseo je, raspoložen i nasmejan. Međutim apsolutno ništa, ali ništa ne sluša iako mu je milijardu puta ponovljeno da je struja opasna i slično. S njim niti može da se ide u posetu a kad neko dolazi kod nas to je noćna mora - on mora da bude
u centru pažnje, nema šanse da se sam zaigra ni 10 minuta. Ako nije tako,
baca se na pod i plače. Ono što me dodatno brine jeste što, iako je druželjubiv, grli i ljubi decu, naročito bebe u parku, hoće često i da ih udari. Nisu to nikakvi jaki udarci, ali jednostavno voli da ćušne, gurne drugu decu i pri tom napravi drugačiji izraz lica, kao da stiska zube. Hoće da udari i nas odrasle, obe bake i mene, a od oca pomalo strepi. Ranije je umeo da ujede i od toga smo ga jedva odučili. Stalno i uporno mu objašnjvamo da to nije lepo i da ne bi trebalo to da radi. Bez uspeha. Sada ga vodimo što dalje od druge dece da ne bismo izazivali incidente. Napominjem da su odnosi u porodici normalni. Dosad su se u čuvanju smenjivale bake, a u vrtić kreće prvi put od sledećeg meseca. Veoma sam zabrinuta zbog takvog ponašanja.
Molim za savet. Hvala, majka
Poštovana,
Deca ne uče
civilizovano ponašanje upornim objašnjavanjem već
doslednom primenom konsekvenci za necivilizovano ponašanje. Polazak u vrtić će biti pravi test za dete i porodicu, jer ukoliko se u strukturisanim uslovima kakvi vladaju u vrtiću uporno zadržavaju
opisni obrasci ponašanja, onda svakako treba potražiti pomoć dr psihijatra koji će razmotriti o kakvom se problemu radi (adhd, odd i drugi). Ukoliko se ponašanje deteta menja i selektivno primenjuje zavisno od konteksta onda se u ponašanju odraslih koji dete uče ponašanju mora nešto menjati.
Pozdrav.
Imam blizance od dve godine, dječaka i djevojčicu. Problem je sa dječakom koji već pola godine ne spava kako treba, legne oko 22h a probudi se oko 1h, u nesvesnom stanju čas histerično plače čas se histerično smije, i tako do 6.30 ujutro. Do godinu ipo je bilo sve normalno a onda je krenulo sve ovim tokom i još traje. Možete li me uputit na riješenje ovog problema i da li to ima neke veze sa psihičkim poremećajem.
Unapred zahvalna.
Savetujem da odvedete dečaka na pregled dečjem neurologu, koji će osim svog nalaza indikovati i eeg snimanje i druge preglede ukoliko proceni da su potrebni. Tek nakon toga treba sagledavati da li se radi o problemu spavanja, noćnih strahova ili drugih porblema koji se tiču dečjeg psihijatra.
Pozdrav
Ja sam još uvek student, imam još 5 ispita, ali nemam ni snage i niti volje da to završim. Mislim da je to i osnova svih mojih problema. Moj najveći problem je odsustvo koncentracije. Bila sam odličan đak, lepo startovala na fakultetu, čak mi ni prosek nije loš, ali sada kada sam na kraju ja nemam više volje. Nije mi stalo, toliko sam odužila da godišnje dam 1-2 ispita. Inače sam student medicine. Kao da živim u snu, poslednje 2,3 god se osećam prazno, ni do čega mi nije stalo, ništa me ne raduje, ali ono što mene ubija je odsustvo koncentracije, čak ni članak iz novina ne mogu da pratim. Ne stignem do kraja teksta, a već sam zaboravila šta sam predhodno pročitala. To mi stvara ogromne probleme, a sve se završi nerviranjem i stanjima u kojima čak ne želim više ni da živim. Uvek problemi nastaju, kada počnem da učim, prođu sati a ja samo bledo gledam u knjigu. Inače u porodici niko ne boluje od psihijatrijskih bolesti. Molim Vas da mi odgovorite, jer mi je zaista, potrebna Vaša pomoć.
Unapred hvala.
Svako može analizirati zašto baš pred kraj fakulteta odugovlačite dobijajući depresiju i čemu Vam sve to služi. Ja se time ne bih bavio (niti mogu ovako), ali mogu da se priupitam da li ste se ustvari ulenjili ili zaista imate depresivnu epizodu koju trebate prekinuti uz terapiju. U današnje vreme to nije pojava koja treba tako dugo da se održava jer se efikasno leči.
Pozdrav.
Imam sina koji je star tri godine. Dešava se da nekoliko puta u toku dana zaskoči stolicu (jako se izvinjavam zbog ovakve reči, ali ne znam kako drugačije da opišem) i simulira seksualnu radnju. Nisam htela na silu da ga odvraćam od toga. Kada ga pitam šta radi on ništa ne odgovori. To potraje 10 do 15 sekundi i onda nastavi dalje da se igra. Nikada ga nisam pustila da vidi tako nešto na tv-u i nije zatekao muža i mene nikada dok vodimo ljubav. Potpuno je normalno dete, sve je u redu, imamo divne odnose u kući, jednostavno ne mogu da pronađem razlog ovome, a plašim se da to nije baš uobičajeno ponašanje.
Hvala puno unapred.
Kao i kod odraslih, i kod dece trljanje sluzokože genitalne regije izaziva doživljaj zadovoljstva, ali nema seksualnu konotaciju, nema sekusalnih fantazija, a sa druge strane deca se ne kriju dok to rade sve dok ne nauče da se to ne radi pred drugima. Kako ste vi opisali, radi se o uobičajenoj pojavi najčešće prolaznog karaktera, kojoj ne treba pridavati značaj, a pogotovo ne zapitkivati dete šta radi iz više razloga. Ako već reagujete, moj savet je da isključivo reagujete blagim fizičkim sputavanjem i sprečavanjem i skretanjem pažnje i ponašanja ka drugoj aktivnosti (ako je neophodno uz kratak komentar da se to ne radi i pohvalu kada prihvati drugu aktivnost). Napominjem da ne treba biti grub i bezkompromisno insistirati.
Pozdrav
Dete želi da spava u roditeljskom krevetu, ne želi da odraste, kaže da hoće da bude mali, uz burne reakcije i plakanje. Šta raditi?
Hvala unapred.
Niste napisali koliko godina ima dete koje treba da odraste. Grubo sažeto, postoje dve grupe teorija koje se bave razvojem dece. Prema jednoj deca prolaze kroz različite psihološke faze razvoja (oralnu, analnu itd.) prema kojima su različita ponašanja objašnjiva prolascima kroz te faze. Druga velika grupa teorija sagledava dečje ponašanje kroz učenje ne negirajući fazičnost u razvoju ali ga posmatrajući kroz sazrevanje mozga i sticanje sposobnosti za učenje različitih ponašanja. Dakle, jedna grupa teorija ukazuje na predodređenost a druga na učenje. Kao pristalica ove druge grupe teorija, smatram da su sva ponašanja koja nisu odraz psihopatologije, naučena. A kako se neko ponašanje nauči, istim principima se može i odučiti. Ako ne želite da Vaše dete spava u Vašem krevetu, onda se tako i ponašajte. Burnim reakcijama deca instrumentalizuju roditelje (uslovljavaju ih) da roditelji čine ono što deca žele. Te reakcije su normalne za period kada dete nema moć govora ili kada roditelji i okolina nemaju moć uviđanja sopstvenog štetnog ponašanja na dete pa se dete time brani, buni i ukazuje na meru, ali vremenom deca uviđaju da je to moćno oružije i za vaspitavanje roditelja, umesto da se vaspitavanje dešava u suprotnom pravcu. Naravno, bez fizičkog i emocionalnog nasilja.
Pozdrav.
Moj sin ima 3 godine i izuzetno je aktivno dete čiju pažnju ništa ne može da zadrži duže od par minuta (izuzetak su neki crtani filmovi). Od kad otvori oči veseo je, raspoložen i nasmejan. Međutim apsolutno ništa, ali ništa ne sluša iako mu je milijardu puta ponovljeno da je struja opasna i slično. S njim niti može da se ide u posetu a kad neko dolazi kod nas to je noćna mora - on mora da bude u centru pažnje, nema šanse da se sam zaigra ni 10 minuta. Ako nije tako, baca se na pod i plače. Ono što me dodatno brine jeste što, iako je druželjubiv, grli i ljubi decu, naročito bebe u parku, hoće često i da ih udari. Nisu to nikakvi jaki udarci, ali jednostavno voli da ćušne, gurne drugu decu i pri tom napravi drugačiji izraz lica, kao da stiska zube. Hoće da udari i nas odrasle, obe bake i mene, a od oca pomalo strepi. Ranije je umeo da ujede i od toga smo ga jedva odučili. Stalno i uporno mu objašnjvamo da to nije lepo i da ne bi trebalo to da radi. Bez uspeha. Sada ga vodimo što dalje od druge dece da ne bismo izazivali incidente. Napominjem da su odnosi u porodici normalni. Dosad su se u čuvanju smenjivale bake, a u vrtić kreće prvi put od sledećeg meseca. Veoma sam zabrinuta zbog takvog ponašanja.
Molim za savet. Hvala, majka
Deca ne uče civilizovano ponašanje upornim objašnjavanjem već doslednom primenom konsekvenci za necivilizovano ponašanje. Polazak u vrtić će biti pravi test za dete i porodicu, jer ukoliko se u strukturisanim uslovima kakvi vladaju u vrtiću uporno zadržavaju opisni obrasci ponašanja, onda svakako treba potražiti pomoć dr psihijatra koji će razmotriti o kakvom se problemu radi (adhd, odd i drugi). Ukoliko se ponašanje deteta menja i selektivno primenjuje zavisno od konteksta onda se u ponašanju odraslih koji dete uče ponašanju mora nešto menjati.
Pozdrav.
Prikazano 126-130 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke