Poštovani,
Moj sin ima 3 godine i izuzetno je
aktivno dete čiju pažnju ništa ne može da zadrži duže od par minuta (izuzetak su neki crtani filmovi). Od kad otvori oči veseo je, raspoložen i nasmejan. Međutim apsolutno ništa, ali ništa ne sluša iako mu je milijardu puta ponovljeno da je struja opasna i slično. S njim niti može da se ide u posetu a kad neko dolazi kod nas to je noćna mora - on mora da bude
u centru pažnje, nema šanse da se sam zaigra ni 10 minuta. Ako nije tako,
baca se na pod i plače. Ono što me dodatno brine jeste što, iako je druželjubiv, grli i ljubi decu, naročito bebe u parku, hoće često i da ih udari. Nisu to nikakvi jaki udarci, ali jednostavno voli da ćušne, gurne drugu decu i pri tom napravi drugačiji izraz lica, kao da stiska zube. Hoće da udari i nas odrasle, obe bake i mene, a od oca pomalo strepi. Ranije je umeo da ujede i od toga smo ga jedva odučili. Stalno i uporno mu objašnjvamo da to nije lepo i da ne bi trebalo to da radi. Bez uspeha. Sada ga vodimo što dalje od druge dece da ne bismo izazivali incidente. Napominjem da su odnosi u porodici normalni. Dosad su se u čuvanju smenjivale bake, a u vrtić kreće prvi put od sledećeg meseca. Veoma sam zabrinuta zbog takvog ponašanja.
Molim za savet. Hvala, majka
Poštovana,
Deca ne uče
civilizovano ponašanje upornim objašnjavanjem već
doslednom primenom konsekvenci za necivilizovano ponašanje. Polazak u vrtić će biti pravi test za dete i porodicu, jer ukoliko se u strukturisanim uslovima kakvi vladaju u vrtiću uporno zadržavaju
opisni obrasci ponašanja, onda svakako treba potražiti pomoć dr psihijatra koji će razmotriti o kakvom se problemu radi (adhd, odd i drugi). Ukoliko se ponašanje deteta menja i selektivno primenjuje zavisno od konteksta onda se u ponašanju odraslih koji dete uče ponašanju mora nešto menjati.
Pozdrav.
Pitanje broj: #36211
Moj sin ima 3 godine i izuzetno je aktivno dete čiju pažnju ništa ne može da zadrži duže od par minuta (izuzetak su neki crtani filmovi). Od kad otvori oči veseo je, raspoložen i nasmejan. Međutim apsolutno ništa, ali ništa ne sluša iako mu je milijardu puta ponovljeno da je struja opasna i slično. S njim niti može da se ide u posetu a kad neko dolazi kod nas to je noćna mora - on mora da bude u centru pažnje, nema šanse da se sam zaigra ni 10 minuta. Ako nije tako, baca se na pod i plače. Ono što me dodatno brine jeste što, iako je druželjubiv, grli i ljubi decu, naročito bebe u parku, hoće često i da ih udari. Nisu to nikakvi jaki udarci, ali jednostavno voli da ćušne, gurne drugu decu i pri tom napravi drugačiji izraz lica, kao da stiska zube. Hoće da udari i nas odrasle, obe bake i mene, a od oca pomalo strepi. Ranije je umeo da ujede i od toga smo ga jedva odučili. Stalno i uporno mu objašnjvamo da to nije lepo i da ne bi trebalo to da radi. Bez uspeha. Sada ga vodimo što dalje od druge dece da ne bismo izazivali incidente. Napominjem da su odnosi u porodici normalni. Dosad su se u čuvanju smenjivale bake, a u vrtić kreće prvi put od sledećeg meseca. Veoma sam zabrinuta zbog takvog ponašanja.
Molim za savet. Hvala, majka
Deca ne uče civilizovano ponašanje upornim objašnjavanjem već doslednom primenom konsekvenci za necivilizovano ponašanje. Polazak u vrtić će biti pravi test za dete i porodicu, jer ukoliko se u strukturisanim uslovima kakvi vladaju u vrtiću uporno zadržavaju opisni obrasci ponašanja, onda svakako treba potražiti pomoć dr psihijatra koji će razmotriti o kakvom se problemu radi (adhd, odd i drugi). Ukoliko se ponašanje deteta menja i selektivno primenjuje zavisno od konteksta onda se u ponašanju odraslih koji dete uče ponašanju mora nešto menjati.
Pozdrav.
Pregledajte odgovore po oblastima