Postovani, imam dve cerke 11 i 5 godina, jako su razlicite, svekrva mi je nerv. Bolesnik sifra f20 mozda i ceo zivot samo kazu da je bila normalna dok su joj deca bila mala ako je to tacno. Moje pitanje je da li je to nasledna bolest i da li imam razloga za brigu i na sta treba da obratim paznju kod ponasanja svoje dece jer mi starija polako ulazi u pubertet. Hvala

Poštovani doktore, već neko vreme pokušavam sa 18-togodišnjim sinom da dođem do psihologa ili psihijatra koji bi nam pomogao u rešavanju problema adolescencije. Molim vas, preporučite mi neku privatnu ordinaciju u nišu kojoj bih mogla da se obratim. Najviše bih volela da stupim sa vama u kontakt. Unapred zahvalna majka.

Pitanje je za dečjeg psihologa. Moj mlađi sin, koji je rođen u februaru 2001. God. U poslednjih par nedelja ima neverovatan strah od odlaska u školu. Problem je krenuo kada je devojčica iz razreda ispričala neke strašne priče o događajima 'iza škole'. Od tada počinju problemi - strah, plač pred odlazak u školu, povraćanje ili povišena temperatura ujutru, a zatim u toku dana, ako ostane kod kuće dete bude potpuno zdravo. . . U početku, prvih par dana nismo u postunosti sagledali veličinu problema, mislili smo da je u pitanju prehlada, pa je on tako razdražljiv. Posle par dana, smo krenuli sa pričama. . Ali sve je to uzalud. Kada pričamo suprug i ja sa njim, sve on razume i prihvata, ali kada treba da krene u školu-problem. Idemo za vreme odmora, upoznali smo ga sa školskim policajcem, čekamo ga posle škole. . . Vikendom ej sve u redu, do nedelje uveče, kada počinje panika, buđenje u toku noći, plač, a opet u ponedelajk ujutru povraćanje i nevoljan odlazak u školu. Domaće zadatke redovno i samoinicijativno radi, čak i danima kada ne ide u školu, zove drugare i sve odradi kao da planira sutra da ide. Pritom bez problema odlazi u muzičku školu (sviraklavir) i na treninge (atletika) , samo je odlazak u redovnu školu problem. Mali je veoma emotivno dete i možda je na njega uticalo i to što je suprugu pre 4 meseca dijagnostikovana multipla skleroza. Mali zna da je tata bolestan jer se u kući uvek otvoreno priča o svemu. Svako drugo veče tata daje sebi injekcije, deca to gledaju, prosto mislili smo da je bolje tako 'javno' nego da slučajno nalete na tatu koji sam sebi daje injekciju i tek onda dožive šok, jer to nije nešto što će trajati par dana - tata će do kraja života primati datu terapiju. Mali ide u treći razred, odličan je učenik, ali ima (po mojim kriterijumima) izuzetno strogog učitelja (ne mislim da je problem u učitelju, jer je treću godinu kod njega u razredu, ovo je više napomena) . Za ovih par nedelja od kada traje sve to, mali je smršao, smanjen je apetit. Inače se sasvim normalno ponaša u toku dana i vikendom, druži se sa dečicom, igra igrice na kompjuteru. . . Sve ono što je radio i ranije. Mi više nemamo ideju šta da radimo i šta da pričamo. Stariji sin (deca su jako vezana i jako se vole) je takođe uključen u sve to, provodi male odmore sa njim i velike kada mi nismo u mogućnosti da dođemo u školu. Molim vas za neki savet, jer, ponavljam, više nemam ideju kako da reagujemo. Svaka noć i svako jutro je agonija. Hvala!

Moj sin ima 8 godina, zdravo je dete i zivi u porodici u kojoj vladaju harmonicni odnosi. Problem je u tome sto nocu ima strasne more i suprug i ja ne znamo kako da se ponasamo u takvim situacijama jer ne mozemo da ga smirimo to traje po 5 minuta pokusavamo da ga tihim tonom smirimo, ali bezuspesno, onda ga malo prodrmamo da se razbudi ili ga odvedemo u kupatilo da ga umijemo ili ga pronosamo. Na primer pocne da place i uglavnom ne razumno govori, ponekad razumemo kao da se svadja sa drugovima sa kojima se svakodnevno igra, ponekad vice mama, mama ili nekog drugog zove od clanova porodice, osecam da je pun nekog straha i neretko se desava da kada se smiri i razbudi ide u wc da mokri i nikada se ne seca sta je sanjao. To se ponekada svakodnevno desava, a ponekad prodje i nekoliko nedelja da nista ne sanja. Ne znam u cemu je problem u skoli je jako prihvacen, ima jako dobru uciteljicu koja je jako dobar pedagog tako da ne smatram da ima neki problem kad nije pod mojom kontrolom jer sam ja non stop sa njim van skole, tako da bih primetila da ima strah od necega ili nekoga. Dosta je hiperaktivan, i nema nigde mira, moram da dodam i da je jedinac i da je mazen i pazen u porodici. Jedino sto je problem kod njega sto voli dosta da jede ima 43 kg i stalno ga opominjem za slatkise, i odredjujem mu kolicinu hrane. Mozda je glupo sto to pominjem ali zaista ne znam sta bi moglo da bude razlog takvih nocnih mori, jer smatram da ima zdravo detinjstvo. Molim vas pokusajte da mi objasnite u cemu je problem, da li je to cesta pojava kod dece, i kako da reagujemo u takvim situacijama, jer to traje vec duzi period ne znam tacno koliko preko dve godine? Unapred hvala!!!!!

Postovani doktore moj sin koji sad puni 5 godina je poceo kad god dode kod nekoga u goste ili iz obdanista ukrade ponesto sto da radimo, ja inace ne tucem decu imam sina od 16 godina i uvek sam sa razgovorom resavala probleme. Ali ovaj nece da razgovara samo me slusa, juce nam se pozalila njegova odgajateljica u obdanistu da je ukrao neku stvar i da pokusamo sa njim da razgovaramo ali mi smo vec duze vreme opazili da on kad dodemo negde u goste uzme po nesto. Meni je neprijatno te stvari vratiti sto da radim sa njim juce smo ga kaznili morao je biti ceo dan u svojoj sobi i nismo mu dozvolili npr. Da gleda tv ni da izlazi iz sobe. On nece da razgovara u vezi toga sve sam pokusala, ne mogu da ga tucem jer to nije po mom misljenju dobro. Dali mozete da mi objasnite sto se sanjim dogada i kako da resim taj problem. Inace je dobro dete osecajno ali kad se naljuti jako je histerican. Ovde ne mogu da odem kod psihijatra jer ne znam toliko jezik zato vas od sveg srca molim da mi pomognete kako da pomognem svom detetu. Hvala unapred