Poštovani, imam pitanje za dr. Biljanu pirgić, dečijeg psihologa. Interesuje me kako i gde možemo kontaktirati doktorku i, po mogućstvu, sa njom obaviti razgovor i dobiti savet. Inače, samohrana sam majka dvoje dece, 13 i 10 godina, sa veoma specifičnom porodičnom situacijom.
Poštovana, Cenjena i meni veoma draga koleginica dr biljana pirgić koliko znam radi kao privatni dečji psihijatar (a ne psiholog) u beogradu i njena poslednja pozicija za koju ja znam je bila načelnik odeljenja adolescentne psihijatrije kbc dragiša mišović, pa vas upućujem da se tamo obratite i raspoitate o njenom sadašnjem ranom mestu. Pozdrav
Postovani, imam sina od 4 godine i vaspitacica mi kaze da je jako pametan, ima paznju, igra se sa decom, sve je ok. Medjutim nekad joj se cini da ono sto kaze ne dopire do njega, kao da ne kapira uzrocno-posledicne veze. Npr. Kaze mu da se ne spusta niz tobogan naglavacke, on kaze dobro i spusti se naglavacke. Ili kad mu nesto govori ili ga kritikuje bledo je gleda ko da je ne razume. Meni se to isto kuci desava s njim da mu nesto pricam a shvatim da je njemu pamet negde drugo i na pola moje price on pocne drugu temu. Sta predlazete?
Postovani. . . Imam sina od 7 godina, pohadja drugi razred. Problem je njegovo ponasanje. Nemoze mirno sjediti, nemoze se skoncentrisati na ono sto ga ne zanima, a sto ga zanima u tome je savrsen. Kada sjedi ili vrti noge, ili ruke, jednostavno nema mira. Iz skole me svako malo upooravaju na njegovo ponasanje, ubiti, nikoga on ne dira, nije nasilan, ne tuce nikoga, ima jako razvijene emocije, ali u skoli kazu da svojim brzim hodanjem, trcanjem, okretanjem moze nekoga povrijediti. I na kraju velika je pricalica. Izgubio je oca kada je imao tri godine i prosle godine smo promijenili drzavu. Koliko je to utjecalo na njega i sta se da popraviti? Hvala!
Poštovani, Predlažem da prvo razgovarate sa psihologom škole i posavetujete se da li je potrebno da se javite dečjem psihijatru. Takođe, preko interneta možete potražiti tekstove o adhd i odd smetnjam. Pozdrav
Postovani dr. Stankovic, zamolila bih vas za savet. Imam sina koji je krenuo u predskolsko, prve dve nedelje je bio odusevljen, a onda mu se desilo da se ukaki i otada odbija da ide, odnosno dodje do ucionice obujemo patofnice i onda jednostavno ne zeli da udje u ucionicu. Vise ne znam u kom pravcu da vodim razgovor sa njim, pokusala sam sam sa nagradama, sa kaznjavanjem vise nema snage. Vasptacica je pomalo nezainteresovana za nas slucaj ona ga jednostavno pozove a na njen pozovi on ne reaguje. I onda sve sve svede da mi njega na silu uvucemo u ucionicu uz njegovu vrisku i plac. . On se cesto pri tome greba i cupa kosu. . . Posle nekog vremena on se smiri i sasvim je drugo dete obicno sa osmehom na licu izadje iz obdanista i prica o tome sta su radili. Bojim se da takvim nasilnim ulaskom ne stvorimo jos neku vecu odbojnost i averziju prema obdanistu i skoli u buduce. Razmisljam o promeni vasptacice i grupe. Ali plasim se da ne bude isto. Kako prelomiti taj ulazak u ucionicu? Pomenuo je da se plasi da se opet ne ukaki, da mu smetaju deca koja su zivahnija i koja galame. . Da se plasi da ja necu doci po njega. . . Ne znam u kome i u cemu lezi problem u meni kao roditelju, u detetu ili u pristupu vaspitacice prema njemu. Molim vas za savet. Bas sam ocajna!! Hvala
Poštovana, Kako ste opisali situaciju i pored moje nade da ste problem rešili moj razum govori da problemi još uvek traju, možda sa promenljivim intezitetom od ponedeljka do petka. Iako je ošte prisutna težnja da se nekom ponašanju otkrije uzrok, najčešće se zanemaruje skriveni put učenja nekog ponašanja. Taj skriveni put je reakcija okoline na događaj ili na ponašanje deteta koji može biti značajniji od samog događaja na dete. Krenimo redom. Nagrađivanje i kažnjavanje bez jasne predstave kako ih primenjivati, kada i zašto su gori od ne primenjivanja) . Ukoliko je dete imalo traumatsko iskustvo (možda reakciaj vaspitačice na njegovo pražnjenje, druge dece itd. U prostoriji) i sama prostorija, vaspitačica i deca mogu postati izvor straha, pa je potrebno postepeno razuslovljavanje a ne naglo preplavljivanje strahom. Promena vasptačice je vaša reakcija na njenu možda "nezainteresovanost" ali predlažem da prvo porazgovarate sa njom pokušate da je motivišete da promeni pristup i bude pomoć u smanjenju straha. Sa detetom umesto vođenja razgovora, treba napraviti plan "sigurnsoti", odnosno učenje postupaka ukoliko se pojavi neka neprijatnost, uz igranje te situacij po tipu "ajde ja ću kao biti vaspitačica a ti budi ti. . . " (i obrnuto) . Naravno pitajte za iskustvo drugih roditelja koji su uspešno rešili sličan problem.
Moja ćerka koje ima dvanaest godina nosi naočare (strobizam) . Često se dok je bila mala saplitala, nije znala koja joj je cipela leva a koja desna, oblačila odeću naopako. Kada je krenula u školu prilično neuredno je pisala i još teže čitala dugo sricala mešala i preskakala slogove. Problemi sa čitanjem su se i dalje nastavili ali smo sa tim nekako izašli na kraj iakoje za svoj uzrast sasvim normalno dete odličan djak, problem je nastao sa engleskim jezikom u petom i šestom razredu. Dosta slabo čita menja slova b i d tokom pisanja permutuje slogove iako je pročitala za raspust dosta knjiga (instistirali smo na čitanju da bi obogatila rečnik jer kada su joj reči poznate manje greši) . Sada je sa engleskim jezikom podbacila i dobila jedinicu iako je i za raspust radila a svakodnevno puno radi. Voli da gleda crtane koji nemaju tekst i imam utisak da su joj samo slike bitne a radnja i tekst su u drugom planu. Bistra je i prilično lepo rezonuje samo su joj jezici problem. Verbalno naučeno gradivo iako sporije sasvim lepo nauči. Inače drugo dete je po redu izmedju starije sestre i mladjeg brata koji su izuzetno dobri djaci. Da li je to disleksija i dali treba da se obratimo nekom lekaru?
Poštovani, Da li je disleksija ili nije u krajnjoj liniji nije ni važno pre nego što vašoj kćeri ne bude omogućen detaljan defektološki pregled organizacije psihomotorike i razvojne praksije i kvalitetno pedagoško testiranje (najbolje kod kliničkog pedagoga kakvih ima u beogradu i nišu u institutu i klinici za mentalno zdravlje. To učinite bez oklevanja jer deca sa normalnom inteligencijem i smetnjama kao što su dispraksija, disleksija, diskalkulija, dizgrafija i dizortografija, mogu zbog tih smetnji u značajnoj meri biti u inferiornijem položaju na vršnjake ukoliko se putem pedagoških "by pass" intervencija ti problemi ne dovodu pod kontrolu. Pozdrav
Cenjena i meni veoma draga koleginica dr biljana pirgić koliko znam radi kao privatni dečji psihijatar (a ne psiholog) u beogradu i njena poslednja pozicija za koju ja znam je bila načelnik odeljenja adolescentne psihijatrije kbc dragiša mišović, pa vas upućujem da se tamo obratite i raspoitate o njenom sadašnjem ranom mestu.
Pozdrav
Predlažem da u takvim situacijama zatražite da vam ponivi šta ste rekli.
Pozdrav
Predlažem da prvo razgovarate sa psihologom škole i posavetujete se da li je potrebno da se javite dečjem psihijatru. Takođe, preko interneta možete potražiti tekstove o adhd i odd smetnjam.
Pozdrav
Kako ste opisali situaciju i pored moje nade da ste problem rešili moj razum govori da problemi još uvek traju, možda sa promenljivim intezitetom od ponedeljka do petka. Iako je ošte prisutna težnja da se nekom ponašanju otkrije uzrok, najčešće se zanemaruje skriveni put učenja nekog ponašanja. Taj skriveni put je reakcija okoline na događaj ili na ponašanje deteta koji može biti značajniji od samog događaja na dete. Krenimo redom. Nagrađivanje i kažnjavanje bez jasne predstave kako ih primenjivati, kada i zašto su gori od ne primenjivanja) . Ukoliko je dete imalo traumatsko iskustvo (možda reakciaj vaspitačice na njegovo pražnjenje, druge dece itd. U prostoriji) i sama prostorija, vaspitačica i deca mogu postati izvor straha, pa je potrebno postepeno razuslovljavanje a ne naglo preplavljivanje strahom. Promena vasptačice je vaša reakcija na njenu možda "nezainteresovanost" ali predlažem da prvo porazgovarate sa njom pokušate da je motivišete da promeni pristup i bude pomoć u smanjenju straha. Sa detetom umesto vođenja razgovora, treba napraviti plan "sigurnsoti", odnosno učenje postupaka ukoliko se pojavi neka neprijatnost, uz igranje te situacij po tipu "ajde ja ću kao biti vaspitačica a ti budi ti. . . " (i obrnuto) . Naravno pitajte za iskustvo drugih roditelja koji su uspešno rešili sličan problem.
Pozdrav
Da li je disleksija ili nije u krajnjoj liniji nije ni važno pre nego što vašoj kćeri ne bude omogućen detaljan defektološki pregled organizacije psihomotorike i razvojne praksije i kvalitetno pedagoško testiranje (najbolje kod kliničkog pedagoga kakvih ima u beogradu i nišu u institutu i klinici za mentalno zdravlje. To učinite bez oklevanja jer deca sa normalnom inteligencijem i smetnjama kao što su dispraksija, disleksija, diskalkulija, dizgrafija i dizortografija, mogu zbog tih smetnji u značajnoj meri biti u inferiornijem položaju na vršnjake ukoliko se putem pedagoških "by pass" intervencija ti problemi ne dovodu pod kontrolu.
Pozdrav
Prikazano 86-90 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke