Pitanje broj: #42141

Poštovani, imam sina od 4, 5 godine koji ide u obdanište i u svim aspektima razvoja ne zaostaje za svojim vršnjacima. Vaspitačica konstatuje da je u nekim stvarima čak i dosta napredniji od ostale dece. Vrlo je druželjubiv, poslušan, interesuju ga mnoge stvari. Dugo je čekano i željeno dete, kome se poklanja dosta pažnje i ljubavi, ali nije razmažen, znaju se granice. Do njegove druge godine ja sam bila sa njim, nisam radila, od druge do treće godine čuvala ga je baka, a od treće godine ide u obdanište. Od druge godine, počeo je da maše ručicama iz korena prstiju i da krivi glavu i malo isplazi jezik. Obavili smo neurološki pregled sa eeg-om, bili kod dečijeg psihologa, psihijatra, posećivali logopeda. Niko od lekara nije postavio dijagnozu. Neurolog kaže da je dete neurološki zdravo, ali da je, , mala pametnica, , i da će to najverovatnije proći. Psiholog kaže da su testiranja pokazala nadprosečno dete i uputio nas dečijem psihijatru, a ovaj je opet rekao da, , to, , nisu stereotipni pokreti, a ne liči ni na klasične tikove i da dete treba pratiti, a mi da se opustimo. Mi smo očajni, jer dete raste, sazreva, lepo formira rečenicu, sam koriguje izgovor nekih glasova, a mahanje i dalje postoji. Molim za savet, kome da se obratimo i šta da radimo kako bi smo pomogli svome detetu? Unapred zahvalna!

Postovani, imam sina koji jos malo puni 7 godina. Krenuo je u prvi razred. Problem je u tome da povremeno kaki u gace. Zapravo ne ukaki se potpuno, ali pocne da kaki pa tek onda trazi da ide u wc. Specificna je situacija zato sto se suprug i ja razvodimo i pre 5 meseci je suprug dobio privremenu meru za starateljstvo nad detetom. Da sad ne pisem zivotnu pricu, ali ja se nadam da ce se ta mera ovih dana ukinuti, jer ja radim na tome i konacno smo dobili od ministarstva potvrdu da centar za soc. rad nije radio svoj posao kako treba. Elem moje pitanje je gde bi najbole bilo da odvedem dete, a da to nije dom zdravlja. On trenutno prolazi jako tesku fazu. To sto kaki u gace je jedan problem, ali cini mi se da pocinje da se povlaci u sebe. Koliko god ja pokusavam da pricam sa njim, nismo dovoljno zajedno. Nekad je ljut, nekad agresivan, onda se rasplace iz cistog mira. Kad treba da ga vodim kod tate (posle zajednickog vikenda) obavezno pocne nesto da ga boli. Znam da mu nedostajem, ali sada trenutno sem iskrenog razgovora o celoj situaciji ne mogu da mu pomognem. I jos nesto sam htela da pitam, da li kad vodite dete kod psihologa moraju ici oba roditelja? Zato sto mislim da moj bivsi suprug nece hteti da ide. Ja sam to vec pokusavala, ali bezuspesno. Unapred zahvalna.

Dobar dan, ja imam jedno pitanje na koje zaista nemam odgovor. Imam bebu od godinu dana, u sustini je jako dobra, ali me brine ponekad njena histerija kad ne dobije ono sto zeli. Evo jutros se probudila jako rano i htela je da sidje sa kreveta (spava sa nama, to je jos jedan problem koji nisam izbegla, verovatno sto mi je prvo dete, pa nisam bila svesna da sam napravila problem pustajuci je jako malu sa nama u krevet, ali to i nije bas toliki problem) , nisam obracala paznju na nju, niti sam zelela da je spustim sa kreveta, gde je ona pokusavala i preko nas da predje, i kad god sam je vratila ona je sve bila glasnija, da je pocela da otresa glavom, place jos vise, bukvalno da histerise, i to se desavalo neka tri puta, a inace je jako besna kad joj ne dam ono sto nije za nju. Mada to me i ne brine, cutim i prodje je, ali ovo otresanje glavom i jecanje me brine. Sta treba da uradim u takvoj situaciji? Ono sto ona zeli to se mora ispuniti, ja ne smatram tako, nisam stroga majka, ali zelim da svoje dete izvedem na pravi put i zna se sta moze, a sta ne moze. Unapred vam se zahvaljujem!!!