Preparati protiv akni

Terapija akni je lokalna i sistemska U lokalnoj terapiji primenjuju se preparati sa salicilnom kiselinom, rezorcinolom, sumporom, katranima, retinoičnom kiselinom, benzoil peroksidom, eritromicinom, klindamicinom, azelaičnom kiselinom. U sistemskoj terapiji kod manje proširenih slučajeva daju se tetraciklini (oksitetraciklin, minociklin) u dužem vremenskom periodu, a kod najtežih oblika bolesti kao terapija izbora prihvaćen je izotretinoin.

Kod blažih oblika akni sprovodi se lokalna terapija. Obavezno je redovno čišćenje kože i lokalnom terapijom nastoji se sa kože ukloniti preterani lipidni sloj, sprečiti začepljenje otvora folikula i stvaranje novih komedona. Postojeći komedoni istiskuju se mehanički (kod kozmetičara), a veći papulopustulozni infiltrati otvaraju se ubodnim zarezivanjem, naravno pod sterilnim uslovima. Kožu treba prati toplom vodom i kiselim ili neutralnim sapunima, a zatim protrljati alkoholnim rastvorom salicilne kiseline  ili rezorcinom. Preko noći se na promene mogu stavljati paste i tečni puderi sa dodatkom sumpora, katrana ili ihtiola. Lokalno se često primenjuju rastvori, kreme ili gelovi sa retinoičnom kiselinom, koja deluje keratolitički, benzoilperoksid, azelatna kiselina, koji uz keratolitičko imaju i bakteriostatsko dejstvo. Od antibiotika lokalno se primenjuju eritromicin, klindamicin i tetraciklini.

Kod srednje teških oblika bolesti, uz opisanu lokalnu terapiju koriste se najčešće tetraciklinski antibiotici u manjim dozama tokom nekoliko meseci per os. Svojevremeno se u terapiji akni i drugih poremećaja keratinizacije upotrebljavao vitamin A (retinol). Hemijskim izmenama na retinoičnoj kiselini dobijene su brojne supstance koje su zajednički imenovane kao retinoidi. Jedan od njih je i 13-cis retinoična kiselina s - izotretinoin.

Benzoil peroksid je organsko jedinjenje koji se na koži raspada u oksidirajuće, reaktivno jedinjenje. Ima dokazano keratolitičko i antibakterijsko dejstvo. Pokazao se kao efikasan u smanjenu broja bakterija Propionibacterium acnes i smanjenju nastajanja iritirajućih masnih kiselina u lojnim žlezdama. Koristi se u obliku krema i gelova sa oko 5% ili 10% benzoil peroksida u lečenju akni vulgaris.

Pri prvoj primeni krema ili gelova sa benzoil peroksidom javlja se osećaj prženja kože, a može se pojaviti blago ljuštenje epiderma (peeling) unutar par dana od početka primene. To je normalna pojava i nije štetna, a ukoliko se ona dogodi treba na dan dva prekinuti s terapijom. Ponekad iritacije mogu biti ozbiljnije, pa se ponekad terapija i prekida.

Preparati sa benzoil peroksidom ne bi smeli doći u kontakt s očima, ne smeju doći u usta, niti na sluzokožu nosa. Ukoliko preparat sa benzoil peroksidom dođe u kontakt sa očima važno je oči isprati s puno vode. Takođe, koža tretirana s benzoil peroksidom ne bi se smela izlagati sunčevoj ni UV svetlosti. Benzoil peroksid se ne sme nanositi na oštećenu kožu.
Od nuspojava mogu se javiti iritacija u obliku crvenila, osećaja pečenja, ljuštenje epiderma (peeling), peckanja i žarenja kože, a takođe se može javiti i osećaj zategnutosti kože. U retkim slučajevima može se javiti alergijski kontaktni dermatitis.

Klindamicin i eritromicin su antibiotici. Klindamicin spada u linkozamidne antibiotike, dok je eritromicin makrolidni antibiotik. Deluju na brojne bakterije, a između ostalog i na Propionibacterium acnes, pa su vrlo pogodni za čišćenje lica sklonog aknama. Za lečenje akni koriste se u obliku losiona koji sadrže još i alkohol, kao što su glicerol ili propilenglikol. Koriste se u lečenju akni vulgaris, posebno u fazi papulopustularne upale, tj. u slučajevima blažih akni.

Uprkos činjenici da se koriste lokalno, može se u vrlo retkim slučajevima javiti teški prolivi, kolitis i pseudomembranozni kolitis uzrokovan toksinima Clostridium difficile. Iako su ti slučajevi vrlo retki kod primene antibiotskih losiona u slučaju teškog ili dugotrajnog proliva, terapiju treba prekinuti. Zbog sadržaja alkohola antibiotski losioni mogu uzrokovati peckanje i iritaciju očiju, sluznice i oštećene kože.

Azelatna kiselina deluje antimikrobno i sprečava prekomerno razmnožavanje bakterija, naročito Propionibacterium acnes. Svojim delovanjem azelatna kiselina sprečava porast broja Propionibacterium acnes, normalizuje prekomerno lučenje loja, snižava koncentraciju slobodnih masnih kiselina i folikularnu retencionu hiperkeratozu. Koristi se u obliku kreme za lečenje i ublažavanje akni vulgaris.

Prilikom primene ne sme doći u dodir sa sluznicom (nos, usne, oči). Ukoliko dođe u dodir s očima potrebno je njihovo ispiranje velikom količinom vode. Pre primene kreme potrebno je pažljivo očistiti kožu čistom vodom ili nekim blagim sredstvom za čišćenje. Retko i to uglavnom na samom početku primene može se javiti prolazna preosetljivost kože, crvenilo, svrab i probadanje, ponekad se koža na početku primene može perutati.

Izotretinoin je 13-cis retinoična kiselina, retinoid treće generacije, sa sebosupresivnim delovanjem. Dokazano je da je retinoična kiselina potrebna za normalni rast i diferencijaciju epitelnih ćelija. Posle mesec dana primene u 80% bolesnika smanjuje se lučenje loja za 80-100%. Deluje na površinske lipide i značajno snižava broj bakterija na površini kože (Propionibacterium acnes, gram negativne bakterije).

Koristi se kao sistemska terapija u obliku kapsula koje se piju za lečenje teških oblika nodulocističnih akni koje su otporne na prethodno lečenje, naročito cistične akne i acne conglobata. Nije namenjen za lečenje blažih oblika akni.

Izotretinoin je teratogen što znači da kod trudnica izaziva deformacije ploda pa se nikako ne sme koristiti kod trudnica. Takođe, izotretinoin ne smeju uzimati dojilje. Ne smeju ga koristiti osobe sa oštećenjima jetre ili bubrega, sa hipervitaminozom A, povišenim vrednostima lipida u krvi i u slučaju preosetljivosti na lek. Kombinovano lečenje sa tetraciklinima takođe je zabranjeno.
Najčešće uočene nuspojave vezane su za hipervitaminozu A, a to su suve sluznice usta i nosa. Suva sluznica očiju može izazvati konjunktivitis i reverzibilno zamućenje rožnjače. Bolesnici retko mogu imati reakcije osetljivosti na svetlo, poremećaj adaptacije na mrak (smanjen vid noću) i lentikularnu kataraktu. Osim toga, može se pojaviti bol u mišićima i zglobovima, osip, svrab, facijalni dermatitis, znojenje, piogeni granulom, paronihija, distrofija nokta i povećano formiranje granulacionog tkiva i reverzibilna alopecija. Takođe je zapaženo povišenje triglicerida i holesterola u serumu, kao i sniženje HDL. Kod dece su se javljale promene na kostima i hiperostoza (tj. prevremeno zatvaranje epifize).