Intervju sa dr Brankom Krajnovićem, spinalnim hirurgom

Kako je biti jedan od najmlađih, a ujedno i najboljih spinalnih hirurga sa naših prostora? Kako je bilo učiti od čuvenog profesora Hajnriha Bema i kako je biti šef odeljenja na Klinici za hirurgiju kičme u prestižnoj bolnici Helios u Erfurtu u Nemačkoj? Na ova pitanja ima odgovore dr Branko Krajnović, spinalni hirurg iza kog je više od 2.000 minimalno invazivnih operacija kičme dece i odraslih i koji nesebično deli svoje dragoceno znanje sa kolegama u Srbiji.

Dr Branko Krajnović se nakon završenih studija medicine u Hrvatskoj zaputio u Nemačku sa željom da uči i imao je sreće da je naišao na nekoga ko je na vreme primetio njegov talenat i spremnost da vredno i posvećeno radi, a to je profesor Hajnrih Bem koji je jedan od pionira moderne hirurgije kičme i inovator mnogih protokola koji se koriste pri operaciji kičme, a koji se primenjuju u bolnicama širom sveta. Između ostalog je patentirao i teleskopski veštački pršljen i poseban sistem za operaciju diskus hernije. Profesor Hajnrih Bem je dr Krajnoviću ukazao poverenje u operacionoj sali, a o iskustvu sa dr Krajnovićem i njegovom suprugom koja je takođe lekar, ima da kaže:

Bio sam srećan što sam im pružio priliku i oni su se uklopili veoma dobro i brzo. Za spinalnu hirurgiju vam je potrebna veština, morate to imati u svojim prstima, a to uočite veoma brzo kao učitelj. Da li je hirurg sposoban da uradi stvari koje su potrebne, kako to radi i koliko brzo... On je to radio veoma dobro, a to je dobro i za nas. Naš cilj je da imamo dobre ljude u spinalnoj hirurgiji. To je polje u razvoju i potrebna su bolja rešenja za naše pacijente. Mi još uvek nemamo veoma dobra rešenja za priličan broj bolesti i zato su nam potrebni ljudi koji mogu da uhvate korak, koji hoće da nađu rešenja i koji su spremni da rade za to.

Danas je dr Branko Krajnović spinalni hirurg, specijalizovan za minimalno invazivne operacije kičme, čitavom njenom dužinom i mnogi pacijenti sa degenerativnim bolestima, traumama ili deformitetima kičme su zahvaljujući njegovoj veštini i posvećenosti uspešno operisani. Dr Krajnović je ove veštine, kao i visoku preciznost pri operacijama stekao zahvaljujući ogromnom iskustvu, odnosno direktnim radom u sali.

Ipak, njegovo stručno usavršavanje se tu ne završava. Dr Krajnović stalno radi na unapređenju svojih znanja, pa tako, između ostalog, 2018. godine završava edukaciju iz endoskopske hirurgije i usavršava se u domenu implantacije proteze u lumbalnom delu kičme. Takođe, on ukazuje na važnost zdrave kičme i njenog lečenja i ističe značaj prepoznavanja prvih znakova oboljenja za dalje lečenje i njegov ishod.

O dr Krajnoviću pozitivne utiske ima i prof. dr Florian Ašbrener, generalni direktor bolnice Helios:

Mi smo Klinika koja radi na nivou Univerziteta u Nemačkoj i zato nam je veoma važno da lekari poseduju izvrsno stručno znanje. Pored toga, danas je jako važno da lekari poseduju i određeni karakter, a kolege kao što je dr Krajnović su rukovodeći kadar. Oni moraju da uvedu mlade lekare u posao, da ih obuče i zbog toga su, pored stručnog znanja, ljudski kvaliteti i kompetencije isto toliko važni kao i stručna ekspertiza, a dr Krajnović sve to ima.

Dr Branko Krajnović je pored svoje ekspertize pokazao i spremnost za timski rad i saradnju, pa tako jednom mesečno dolazi u Beograd gde kao stručnjak saradanik radi zajedno sa svojim kolegama. Osim toga, dr Krajnoviću kolege iz Beograda svakodnevno šalju slike problematike kojom se bave, kako bi se sa njim konsultovali, na šta on rado odreaguje, predlažući procedure i odgovarajuće terapije.

Intervju pripremila i realizovala Mira Adanja-Polak.