Dijabetes - preventiva i fizička aktivnost

Na temu prevencije dijabetesa, kao i oblicima fizičke aktivnosti koja se preporučuje kod osoba sa dijabetesom, pričali smo sa dr Olgicom Obradović, specijalistom opšte medicine. Dr Olgica Obradović radi u Domu zdravlja u Smederevu i svakodnevno se susreće sa pacijentima koji dolaze u Savetovalište za dijabetes u Smederevu. Ovo savetovalište je osnovano 2014. godine i radi jednom nedeljno na 2 sata. 

Koji su to pacijenti najčešće dolaze u savetovalište i koja su njihova pitanja?

Dr Olgica Obradović: Na preglede uglavnom dolaze neregulisani pacijenti koje u savetovalište šalju njihovi izabrani lekari, i to su uglavnom osobe sa dijabetesom koje koriste tablete. Oni ovde dolaze kako bi se bolje edukovali, ljudi koji su zabrinuti za svoje zdravlje i motivisani su da se adekvatno leče. Činjenica je da izabrani lekari nemaju dovoljno vremena da se posvete svojim pacijentima sa dijabetesom, tako da se uglavnom oni koji primaju insulin upućuju kod endokrinologa ili interniste zbog produženja terapije. Često se dolazi u savetovalište kako bi se rešile nedoumice oko terapije i ishrane. U savetovalištu se radi fizikalni pregled, merenje pritiska, merenje težine, visine, određuje se body mas index, obim struka i kuka.
Nekoliko puta godišnje imamo predavanja za određene grupe pacijenata, najčešće to bude desetak pacijenata, o raznim temama najčešće to bude predavanje o ishrani ili fizičkoj aktivnosti,
samokontrola, nega stopala i druge teme koje njih interesuju.

U Smederevu ima oko 350 registrovanih pacijenata sa dijabetesom koji redovno dolaze na kontrole. Radi se KED sistem - to je knjiga evidencije dijabetičara i to rade svi izabrani lekari. 

Kao najveći problem kod osoba sa dijabetesom dr Obradović navodi finansije obzirom da se dosta lekova kupuje, a kvalitetna ishrana iziskuje malo veća sredstva. U Smederevu ne postoji društvo za borbu protiv dijabetesa ili neko slično udruženje koje bi davalo podršku obolelima, sprovodilo akcije, predavanja, izlete, razne skupove...

Dr Olgica Obradović: Najvažnije kod pacijenata sa dijabetesom je da im je dobro regulisan šećer, da je dobro regulisan pritisak i da se obrati dovoljno pažnje na dijetetski režim i na fizičku aktivnost. Smatram da su svi dovoljno obavešteni o dijetetskom programu jer danas se informacije mogu naći na svakom koraku, međutim određeni broj pacijenata se ne pridržava tih uputstava ali je svakako najteže upražnjavati fizičku aktivnost koja je svima slaba tačka, što zbog nedostatka volje, neorganizovanosti, slobodnog vremena i komorbiditeta, pratećih bolesti koji dijabetičari imaju koje ih ometaju u radu i izvođenju fizičke aktivnosti. Znamo da je dijabetes teška bolest zbog svojih hroničnih komplikacija koje se pojavljuju posle izvesnog vremena.
Komplikacije koje se plaše kako pacijenti tako i lekari je cerebrovaskularni insult odnosno šlog. To je najteža komplikacija zato što je sama bolest kardiovaskularno oboljenje i sa velikim rizikom za sve kardiovaskularne događaje i oštećuje sve organe, srce, mozak, oči, bubrege i nervni sistem. U zavisnosti od starosti pacijenta glikemije se drugačije regulišu, kod mlađih pacijenata jutarnji šećer bi trebao da bude do 6,5 a postprandijalni, koji se meri dva sata nakon jela do 8 i njihov HB1C bi trebao da bude manji od 7. Kod starijih pacijenata to je drugačije, njihova glikemija se kreće u rasponu od 7 do 9 i HB1C može da bude oko 7,5 i bitno je da pritisak bude maksimum do 130/80 i ako su svi ti kriterijumi ispunjeni onda je velika verovatnoća da će se te teške komplikacije odložiti ili da se neće ni pojaviti.

Šta sve podrazumeva adekvatna prevencija?

Dr Olgica Obradović: Osobe preko 40 godina treba da minimum jednom godišnje proveravaju nivo šećera u krvi ako nisu gojazni i ako nemaju genetsko opterećenje. Međutim kod pacijenata koji su gojazni i imaju porodičnu anamnezu pozitivnu to treba da rade češće. Danas je lako proveriti glikemiju to se može uraditi u domovima zdravlja ali i u apotekama. Postoji upit koji se radi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za skrining dijabetesa i to tipa 2.

Potrebno je i da se održava normalna telesna težina i naravno upražnjavanje fizičke aktivnosti a to podrazumeva minimum 30 minuta dnevno nekog malo bržeg hoda svakog dana bez obzira na vremenske uslove i to treba da nam postane navika kao i sve druge navike koje imamo, a to treba da nam bude imperativ da se što više krećemo i radimo. Još korisnije je plivanje, vožnja bicikla, trčanje, bavljenje amaterskim sportom. 

Kako uticati na dijabetičare da se hrane zdravo?

Dr Olgica Obradović: To je težak zadatak. Porodica i najbliže okruženje igraju glavnu ulogu. Čovek sam, a pogotovo bolestan, ne može se izboriti sa ovom hroničnom bolešću i najbolje je kada ima nekog za zajedničku šetnju, izlete, predavanja, razne akcije, festivale zdravlja. Većina osoba sa dijabetesom je emocionalno nestabilno i oni imaju dosta poteškoća da se oslobode i da se druže.
Bitno je da se ne osete usamljenim u toj svojoj bolesti i tu najviše pomaže društvo za borbu protiv dijabetesa. Članovi porodice treba da znaju sve o dijabetesu i o kontroli šećera, merenju pritiska,
pravilnoj ishrani, davanju insulina što je jako nezgodno.

Kod hipoglikemije, a to je pad šećera koga se svi plaše (to je akutna komplikacija) je potrebno uvek imati hranu uz sebe.

Pacijentima bi trebalo zakazivati češće kontrole i stalno im pričati o njihovom značaju. Dnevnici koje pacijenti vode u koje upisuju profile šećera, obroke, šetnje i neke druge slične fizičke aktivnosti, služe im da oni sami uvide rezultat i pozitivne efekte svojih napora koji će se naravno uvek isplatiti.

Koji oblici fizičke aktivnosti se preporučuju starijim osobama sa dijabetesom?

Dr Olgica Obradović: Starijim pacijentima je najteže, jer je njihova fizička aktivnost ograničena mnogim komorbitetima. Većina njih ima bolesti koštano zglobnog sistema koji njima ograničava kretanje. Njima savetujem da se kreću koliko mogu do granice zamora i da koriste svaku priliku da se kreću, po kući stanu,dvorištu, parku... Savetovalište kakvo je sada nije dovoljno za celu opštinu i potrebno je sprovesti plan Ministarstva zdravlja, kako bi svaki doktor makar jednom nedeljno radio u svom savetovalištu u kome će edukovati svoje pacijente. Od velike je važnosti rad savetovališta za ovu bolest koja je u ekspanziji i koja se može prevenirati. Prvenstveno mislimo na tip 2 koji obuhvata 95 % svih dijabetičara i koja se može sprečiti.

Pogledajte sva pitanja pacijenata i odgovore lekara o dijabetesu.