Dijabetes i kardiovaskularne bolesti

Prof. dr Milica Dekleva - Manojlović: Dijabetes je sam po sebi faktor rizika, osobe sa dijabetesom između dva i osam puta češće dobijaju srčani infarkt, dok oko 75% osoba sa dijabetesom strada od akutnog infarkta. Kod osoba sa dijabetesom smrtnost je najveća zbog koronarne bolesti. Već duži niz godina postoje takozvane stratisfikacije rizika bolesti, koji se posebno odnosi na osobe sa dijabetesom. Da bi se napravio skor rizika pacijenta mora da se zna koje još faktore rizika on ima, u koliko ima dva ili tri on apsolutno ulazi u kategoriju umerenog rizika. Ako dodatno ima oštećenje nekog target organa taj skor se povećava i rade se testovi nainvazivni i invazivni gde se procenjuje koronarna rezerva, rezerva mišićne pumpe, srčanog mišića na osnovu čega se vidi koji su to bolesnici koji će ući u srčanu sufisijenciju, srčanu slabost ili koronarnu bolest što znači da će dobiti anginu pektoris ili infarkt. Danas postoje mogućnosti da se rizici procene i da se bolesici koji su u umerenom ili visokom riziku mnogo češće prate i kontrolišu, terapija se prilagođava, ide se na koronografiju. 

 

 

 

Prof. dr Milica Dekleva - Manojlović: U zavisnosti od toga da li već postoji još neki faktor rizika ili, kako bi rekli komorbiditet kod osoba sa dijabetesom, a i ako ne postoji, oni moraju da idu na česte kontrole. Kardiološke kontrole se praktikuju jednom godišnje ukoliko nema nekih komplikacija, a osobe sa dijabetesom moraju da imaju redovne laboratorijske preglede jer se kroz neke laboratorijske testove takođe može otkriti rizik za koronarnu bolest. 

Kardiološki testovi se rade u rizičnim grupama osoba sa dijabetesom kako bi se na vreme otkrila njihova predispozicija za neko srčano oboljenje ili slabost ili koronarnu bolest. Postoje još neki testovi koji mogu da se rade kod osoba sa dijabetesom, a to su testovi za ispitivanje autonomne disregulacije. Ovi testovo se kod osoba sa dijabetesom tip 2 rade jednom u pet  godina, potpuno su neinvazivni. Kod osoba sa dijabetesom tip 1 oni se rade jednom godišnje.

Holter monitoring (pregled srčanog ritma) se takođe često traži kod osoba sa dijabetesom jer je kod ovih bolesnika je češća pojava moždanog udara.

 

 

 

Osobe sa dijabetesom koje imaju manje od 44 godine imaju čak 8 puta veću šansu da obole od cerebrovaskularne bolesti nego oni koji ne boluju od dijabetesa. Kod dijabetesa tip 2 je češća koronarna bolest i srčana slabost zato što su mehanizmi nastanka drugačiji i zato se kod njih obraća više pažnje, a lečenje je multiterapijskim pristupom - potrebno je sagledati i uzrok i posledicu.