U braku sam 4 godine. Sa mužem imam lep odnos, jedini problem je što se njegovi guraju u naš život i što ih sve zanima vezano za našu kuću. Ja kad čujem da ga zove majka ili brat, meni živci rade. Imam utisak da ga stalno koškaju protiv mene jer čim se češće viđa sa njima u kući je haos. On mi govori da ja to umišljam i da je problem u meni. Ja njih ne mogu da smislim, toliko me nerviraju i to od prvog dana. 

Molim vas da mi date savet. Sa suprugom sam u braku godinu dana imamo dete i stvarno se lepo slazemo ali on u poslednjih pola godine ne izrazava zelju za odnosima, zabavljali smo se oko godimu dana i sve je super fungcijonisalo tj imali smo redovne odnose, sada se to promenilo, ja sam pokusavala da pricam o tome sa njim medjutim on je jako zatvoren po tom pitanju, kao da ga je sramota da prica na tu temu. Mene krivi da sam seksualni manijak a imamo odnose jednom u toku nedelje, nekada i jednom u toku dve nedelje, jako sam depresivna i nervozna zbog toga. Kada god se potegne prica o tome on mene krivi da ja ne zelim da imam odnose a ne on. . , smatra da je normalno upraznjavati sex jednom nedeljno. . Ja imam 22 godine a suprug 28 godina. Molim vas odgovorite mi. . Puno bi mi znacilo

Naime, ja imam muža koga bez prekida i bez preterivanja obožavam punih 11 godina. Zajedno smo od moje 18. godine. U braku smo 3 godine i imamo dve predivne devojčice. On je divan čovek i otac. Požrtvovan je, vredan, radan i zaista znam i osećam da i on mene obožava i da je naša ljubav iz godine u godinu sve jača. Problem je u tome što on ne ume da uzvrati lepo. Pokušavam da mu ulepšavam život malim znacima pažnje, sitnim poklonima, omiljenim jelom, lepim porukama i pismima. Ja vidim da je njemu drago, da je srećan, ali on jednostavno ne ume da odreaguje na to, da učini nešto slično. Kada pokušavam da razgovaram sa njim, stalno je ista priča. Preopterećenost poslom, stres, on se izvinjava što je to tako, ali sve ostaje na tome. To zaista ne utiče na ljubav koju osećam prema njemu, ali svaki put me zaboli nanovo i još malo više. 

Ovako, ja sam onkoloski bolesnik i bolestann sam od tumora testisa koji je odstranjen oktobra prosle godine, nakon toga sam primio 4 bep i 2 pei ciklusa hemioterapija nakon cega je usledila operacija, ciscenje ostatka tumora iz retroperitoneuma, i jos 2 terapije nakon operacije. Od kad sam se ja razboleo, porodica je uhaosu, naime tata se mnogo otudjio, ucaurio, gotovo da ne komunicira sa nama, jedino kad ga nesto pitamo, ili kad ga ja zezam, a nekad ni onda. . . Pre nedelju dana smo imali sudar, u kojem je auto pretrpeo manju stetu, ali to je bilo dovoljno da se on ziv pojede. . . Problem je sto sam ja maloletan, imam 17 godina, i mama je samnom bila za vreme terapija, on je ostajao kuci, sam, i za to vreme se jos vise otudjio. . . Posto je vrlo tvrdoglav, da li vredi otici kod nekog psihologa, psihijatra, sta nam je ciniti, zbog te njegove tvrdoglavosti ne znam da li ce biti moguce, recite sta je najbolje, pa cemo pokusat, jer tek sam se izvuukao iz kandzi raka, kad ovi drugi problemi, sad me ovo vise brine nego cela bolest. . . Mozda razgovor izmedju nas? Hvala unapred na odgovoru. . .

Molim Vas da mi napišete da li i gde u Beogradu postoji bračni savetnik u državnim ustanovama? Problem je složen i bojim se da ne bih mogla na pravi način da ga izložim ovde.