Ovako, ja sam onkoloski bolesnik i bolestann sam od tumora testisa koji je odstranjen oktobra prosle godine, nakon toga sam primio 4 bep i 2 pei ciklusa hemioterapija nakon cega je usledila operacija, ciscenje ostatka tumora iz retroperitoneuma, i jos 2 terapije nakon operacije. Od kad sam se ja razboleo, porodica je uhaosu, naime tata se mnogo otudjio, ucaurio, gotovo da ne komunicira sa nama, jedino kad ga nesto pitamo, ili kad ga ja zezam, a nekad ni onda. . . Pre nedelju dana smo imali sudar, u kojem je auto pretrpeo manju stetu, ali to je bilo dovoljno da se on ziv pojede. . . Problem je sto sam ja maloletan, imam 17 godina, i mama je samnom bila za vreme terapija, on je ostajao kuci, sam, i za to vreme se jos vise otudjio. . . Posto je vrlo tvrdoglav, da li vredi otici kod nekog psihologa, psihijatra, sta nam je ciniti, zbog te njegove tvrdoglavosti ne znam da li ce biti moguce, recite sta je najbolje, pa cemo pokusat, jer tek sam se izvuukao iz kandzi raka, kad ovi drugi problemi, sad me ovo vise brine nego cela bolest. . . Mozda razgovor izmedju nas? Hvala unapred na odgovoru. . .
Poštovani, Dragi, hrabri mladiću želim da ti najpre čestitam na dobijenoj bitci sa opakom bolešću. Drago mi je što, osim za sebe, brineš i za članove svoje porodice. Kad lekar saopšti dijagnozu maligdne bolesti, roditeljima je obično potrebno određeno vreme da dođu sebi iz početnog stanja šoka. Neki u početku ne veruju, neki traže krivca, neki samo o tome pričaju, dok se neki povuku u sebe i ni sa kim ne komuniciraju. Jednostavno, možda tvom tati treba malo više vremena da se prilagodi nastaloj situaciji. U savkom slučaju, mama i ti možete porazgovarati sa tatom o svojim osećanjima, potrebama, planovima. Mada ne znam gde si na lečenju, gotovo svaki centar koji se bavi pedijatrijskom onkologijom ima svoj stručni tim u kome se nalazi i psiholog sa kim bi mogao da porazgovaraš o svojim problemima. Pozdrav
Pitanje broj: #46378
Dragi, hrabri mladiću želim da ti najpre čestitam na dobijenoj bitci sa opakom bolešću. Drago mi je što, osim za sebe, brineš i za članove svoje porodice. Kad lekar saopšti dijagnozu maligdne bolesti, roditeljima je obično potrebno određeno vreme da dođu sebi iz početnog stanja šoka. Neki u početku ne veruju, neki traže krivca, neki samo o tome pričaju, dok se neki povuku u sebe i ni sa kim ne komuniciraju. Jednostavno, možda tvom tati treba malo više vremena da se prilagodi nastaloj situaciji. U savkom slučaju, mama i ti možete porazgovarati sa tatom o svojim osećanjima, potrebama, planovima. Mada ne znam gde si na lečenju, gotovo svaki centar koji se bavi pedijatrijskom onkologijom ima svoj stručni tim u kome se nalazi i psiholog sa kim bi mogao da porazgovaraš o svojim problemima.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima