Pozdrav doktorke,
imam 44 god, oženjen sam, imam decu koja su našla svoj put, udala se, a ja sam ostao sa ženom sam da živim. Imali smo normalne odnose, uopšte, dok se nisam upoznao sa covekom koji me je uveo u gay svet imao sam od tada za 2 god odnose i kontakte sa 13 muškaraca i uvek tražio ljubav- pošto kod muškaraca je opštepoznata stvar da misle prvo na sex, a potom na ljubav. Razočarao sam se i prestao sa sexom sa muškarcima, da napomenem da već godinu dana ne spavam sa ženom koja sumnja da sam bio sa muškarcima što ja negiram, naravno, a kao razlog mog nespavanja sa njom navodim da nemam volju. Posle avantura sa muškarcima prestao sam uopšte da imam odnose i što bi se reklo postao sam asexualan i nemam volje da se bilo kome intimno približim, jer sam uvek kad sam tražio ljubav kod nekoga, ostao razočaran, zadovoljavam se nekim drugim stvarima u životu itd. Da Vas ne gnjavim.. da li možete da mi odgovorite šta je sa mnom, da nisam možda ušao u klimakterijum ili slično?
Pozdrav

Poštovani,
moj sin ima 12 god. Od prije par godina, on trepće, a kada to prestane počne da šmrca. Išli smo kod više ljekara, jedni su lečili konjuktivitis, drugi čupali trepavice, treći davali kapi za nos i alergiju, dok ja nisam odlučila da tražim uput za dječ.psihologa, jer sam smatrala da su to tikovi. Doktorka je potvrdila moju predpostavku i odredila vježbe tipa upornog treptanja ili šmrcanja dok se ne zamori, sve smo odradili, rezultata nije bilo, a kada smo pošli na kontrolu nakon 15 dana, sin je veče uoči kontr, prestao da šmrca potpuno i na dan kontrole. Doktorka je zadovoljna zatvorila slučaj, ali po dolasku kući sve se nastavilo i još traje.
Molim Vas da mi predložite šta dalje, jer se plašim da će to ostati i kad odraste.
Hvala

Poštovani,
prvo želim u ime svih roditelja i u svoje ime da Vam zahvalim na strpljenju u slušanju naših problema i problemčića, sve pohvale za sajt, samo tako nastavite.
Pitanje za Vas je: kako detetu od dve godine objasniti kada nešto ne sme da radi? Ona sve razume i zna ali je problem što je razmažena (za to su krivi bake i deke) i ako ja slučajno povisim ton da nešto ne sme da radi, ona to uporno radi ili jako plače, uvek kad nije po njenom, kako to da promenim?
Veliko hvala.

Moj sin ima 9 i po godina. Ima brata 4 g., ja sam razvedena od njihovog oca i udata sam za drugog. Otkad se rodilo dete, ovo prvo je nerovzno, udovoljavam mu sve što mogu. Njemu poklanjm najviše pažnje, ali ono me stalno kritikuje, nije zadovoljan sa mnom, on mene drži lekcije, uopšte me ne sluša, neće da obavlja svoje osnovne obaveze u vezi higijene i slične stvari, a u školi je sasvim solidan, pokazuje izvrsne rezultate, odličan je fudbaler, nema problem da se socijalizira sa drugovima. Problem sam ja, njegov brat, baka,ujko.
Molim Vas za savet.

Poštovani,
imam problem, nadam se da ćete mi nekako pomoći. Vaspitač sam po profesiji, ima samo 5 godina staža i ovo je prvi ozbiljan problem na koji sam do sada naišla. Naime, u grupi imam devojčicu od 5 god koja ima problem sa hranom. Pošto, kako njena mama kaže, ona kod kuće ima poseban "ritual" pri svakom obroku, (ceđenje supe, pasiranje hrane, iako ima 5 god), što joj mi u vrtiću ne možemo ispunjavati. Svako jutro ona sa mamom ode do jelovnika, pročita šta tog dana ima za jelo, i ukoliko je jelo koje ona ne voli, obavezno povrati kad joj se ispred nje stavi tanjir. Problem odlazi čak i dotle da i kad kuvarica unese kolica sa hranom ona već povrati. Problem je veći što dete neće da kaže da je povratilo, u stanju je dugo tako ispovraćana da sedi, dok mi ne odreagujemo. Napominjem da dete nije ni malo povučeno (da bismo to pripisali nekom strahu, ćutljivosti, povučenosti...), već je kao i svako dete pomalo netašna. Roditelji ne žele da prihvate problem, tj. brane se time da "ne znaju zbog čega je malecka takva", uporno tvrde kako je ona stidljiva pa "ne sme da kaže da je povratila" (tome bih dodala da se letos ukakila a da nije htela da prijavi to koleginici, već najnormalnije obukla se i otišla da pere ruke). Dete vrlo dobro primećuje plašljivi glas majke i oca, koji su jako povučeni ljudi, po mom mišljenju to koristi i vrlo svesno to radi. ona, po meni, "planira" da povrati još od ujutru kad joj se pročita šta je na jelovniku. Da pomenem i to da dete ne doručkuje u vrtiću, samo ruča, a kući odlazi odmah posle spavanja, dakle ne užina. Vrtićkom psihologu se ne možemo obratiti jer je na trudničkom a nemamo zamenu.
Bila bih Vam zahvalna ukoliko biste me kao stručno lice posavetovali šta da preduzimam po ovom pitanju.
Srdačan pozdrav