Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Pozdrav doktorke,
    imam 44 god, oženjen sam, imam decu koja su našla svoj put, udala se, a ja sam ostao sa ženom sam da živim. Imali smo normalne odnose, uopšte, dok se nisam upoznao sa covekom koji me je uveo u gay svet imao sam od tada za 2 god odnose i kontakte sa 13 muškaraca i uvek tražio ljubav- pošto kod muškaraca je opštepoznata stvar da misle prvo na sex, a potom na ljubav. Razočarao sam se i prestao sa sexom sa muškarcima, da napomenem da već godinu dana ne spavam sa ženom koja sumnja da sam bio sa muškarcima što ja negiram, naravno, a kao razlog mog nespavanja sa njom navodim da nemam volju. Posle avantura sa muškarcima prestao sam uopšte da imam odnose i što bi se reklo postao sam asexualan i nemam volje da se bilo kome intimno približim, jer sam uvek kad sam tražio ljubav kod nekoga, ostao razočaran, zadovoljavam se nekim drugim stvarima u životu itd. Da Vas ne gnjavim.. da li možete da mi odgovorite šta je sa mnom, da nisam možda ušao u klimakterijum ili slično?
    Pozdrav

    Odgovoreno: 01. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovani, neznam koliko dugo nemate seksualne odnose uopšte, ali ako sam dobro razumeo vi ste tokom dve godine imali 13 muških partnera + jedno vreme i seksualne odnose sa ženom. Tokom dve godine bili ste promiskuitetni (više od 6 partnera godišnje se smatra promiskuitetnim seksualnim ponašanjem) tražeći ljubav? Zar je tolika potraga za ljubavlju potrebna da biste shvatili da će ipak posle seksa uslediti novi seks bez ljubavi? Ne znam da li ste u klimakterijumu, jer je muški klimakterijum sumnjiva kategorija koja uglavnom treba da objasni zašto neki muškarci seksualno "polude", a ne da objasni gubitak libida. Ono što mene zabrinjava je vaša relacija sa suprugom i ne znam da li je pošteno da dođemo zajedno u pozicuju da vi mene pitate da ja vama pomognem jer vi više niste seksualno budni pored žene i 13 partnera, a da se ne pitamo šta to pomaganje vama čini za relaciju prema supruzi? Gde je ona tu? Da li i ona treba da se zabrine za vas ili je vreme da i njoj pomognete da razmisli kako i sa kim treba da živi i ima seksualne odnose? Razmišljanjem o ljubavi prema, možda dođete i do prave ljubavi drugih prema vama. Srdačno
  1. Poštovani,
    moj sin ima 12 god. Od prije par godina, on trepće, a kada to prestane počne da šmrca. Išli smo kod više ljekara, jedni su lečili konjuktivitis, drugi čupali trepavice, treći davali kapi za nos i alergiju, dok ja nisam odlučila da tražim uput za dječ.psihologa, jer sam smatrala da su to tikovi. Doktorka je potvrdila moju predpostavku i odredila vježbe tipa upornog treptanja ili šmrcanja dok se ne zamori, sve smo odradili, rezultata nije bilo, a kada smo pošli na kontrolu nakon 15 dana, sin je veče uoči kontr, prestao da šmrca potpuno i na dan kontrole. Doktorka je zadovoljna zatvorila slučaj, ali po dolasku kući sve se nastavilo i još traje.
    Molim Vas da mi predložite šta dalje, jer se plašim da će to ostati i kad odraste.
    Hvala

    Odgovoreno: 01. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      zaista ne razumem koje su to metode primenjivane (i iz kog veka), pogotovo tretman čupanja trepavica ukoliko se ne radi o zapaljenju folikula dlake trepavica. Dobro je što se terapiju uključio i dečji psiholog, ali savetujem da se obratite i dečjem psihijatru (postoji razlika koja je bitna u terapijskom delu). Važno je razgraničiti nekoliko stvari, da li je izlečen konjuktivitis i da li su alergijske reakcije u pitanju. Drugo, ukoliko je tikovi u pitanju (a radi se o jednostavnom motornom i jednostavnom vokalnom tiku koji se smenjuju) treba znati da li se oni nekada javljaju i istovremeno ili su jasno odvojeni, da li prate neko infektivno stanje (pogotovo infekcije grla i nosa) i kakvi životni događaji prethode pojavi i gubljenju tikova. Važno je i ne obeshrabriti se kada se nakon "mirnog" perioda ponovo tikovi pojave, jer je takva priroda tikova. Treće, važno je sagledati i ostale psihičke funkcije i uopšte organizaciju psihomotorike i porodičnog funkcionisanja. Dakle, jedno kompletno sagledavanje je dobar put u dobro terapijsko planiranje. Bihejvioralni tretman koji je započet je dobar način, ali bih predložio kompletiranje sagledavanja konsultacijom sa dečijim psihijatrom i nezatvaranje slučaja jer stanje koje traje par godina zaslužuje i praćenje nakon gubitka simptoma.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    prvo želim u ime svih roditelja i u svoje ime da Vam zahvalim na strpljenju u slušanju naših problema i problemčića, sve pohvale za sajt, samo tako nastavite.
    Pitanje za Vas je: kako detetu od dve godine objasniti kada nešto ne sme da radi? Ona sve razume i zna ali je problem što je razmažena (za to su krivi bake i deke) i ako ja slučajno povisim ton da nešto ne sme da radi, ona to uporno radi ili jako plače, uvek kad nije po njenom, kako to da promenim?
    Veliko hvala.

    Odgovoreno: 01. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      zahvaljujem na podršci i pohvalama, sa zadovoljstvom ću ovako nastaviti i dalje. Deteu od dve godine se ne objašnjava, već pokazuje. Ono u tom uzrasti razume 200-300 reči i tek počinje da sklapa rečenice od tri reči (mada to ne čine sva deca sa dve godine). Ako tada objašnjavate, samo gubite vreme. Pokažite šta joj govorite, "to može...to NE" i fizički joj pomozite da ne čini ono što ne želite (nikako batinama, štipanjem itd, već blagim sputavanjem, skretanjem i odnošenjem bez daljih komentara). Ukoliko ne odustaje, odvedite je do drugog mesta i zainteresujte je drugim predmetom. To je potrebno uraditi onoliko puta koliko je potrebno da nauči da vaše NE znači NE, umesto možda ili DA, AKO JAKO PLAČEŠ I HISTERIŠEŠ. Kada odustane, ne propustite priliku da je jako pohvalite i nagradite zbog naučene lekcije. Ukoliko se baca na pod i "histeriše" izašite iz te prostorije i ono će krenuti za vama, jer je važnije da dobije vas nego bilo šta drugo. Naučite dete da kada kažete NE to i mislite. Možete uključiti i brojanje do 3, što često pomaže ako posle toga sledi konsekvenca. A bake i deke treba zamoliti da Vam pomognu ili da Vam barem ne odmažu u učenju deteta socijalano prihvatljivom ponašanju.
      Srdačno
  1. Moj sin ima 9 i po godina. Ima brata 4 g., ja sam razvedena od njihovog oca i udata sam za drugog. Otkad se rodilo dete, ovo prvo je nerovzno, udovoljavam mu sve što mogu. Njemu poklanjm najviše pažnje, ali ono me stalno kritikuje, nije zadovoljan sa mnom, on mene drži lekcije, uopšte me ne sluša, neće da obavlja svoje osnovne obaveze u vezi higijene i slične stvari, a u školi je sasvim solidan, pokazuje izvrsne rezultate, odličan je fudbaler, nema problem da se socijalizira sa drugovima. Problem sam ja, njegov brat, baka,ujko.
    Molim Vas za savet.

    Odgovoreno: 30. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Prvo pitanje koje se ne odnosi samo na Vas je, zašto udovoljavati osobi koja vas ne poštoje? Da li mi svojim postupanjem onda činimo da nas više ili još manje poštuje? Da li tada možemo biti autoritet za tu osobu, pa makar to bilo i dete od 9 godina? Kakvu poruku šaljemo drugima, kako treba sa nama da se ophode? Da li će mlađe dete shvatiti da je bolje biti kao saradljiv ili se ponašati kao brat da ne bi bio zanemaren? To su sve pitanja na koja bi bilo dobro da sami sebi odgovorite (i odgovorimo) pre nego se usmerimo na ponašanje deteta. Vaša porodica prolazi kroz fazu obnavljanja domaćinstva u kome je došlo do ponovnog sklapanja braka. Takva domaćinstva se susreću sa mnoštvom novih pravila organizacije, adaptacije članova i uticajima članova koji su otišli. Niste napisali pre koliko vremena ste se ponovo venčali, šta je sa bivšim suprugom (napustio porodicu, da li je i on oženjen, da li je uopšte živ) i koliko je prošlo vremena od razvoda do ponovnog sklapanja braka. Sve su to relevantni podaci koji mogu objasniti kako su događaji uticali na ponašanje dečaka i njegov odnos prema biološkom ocu koga može da idealizuje a vas da krivi zbog razvoda, što treba promeniti (detriangulisati). Sa druge strane, važno je kakva je novouspostavljena realcija sa očuhom (koga uopšte ne pominjete kao da nema nikakvog uticaja na dešavanja i na dečaka već da to čine ujak i baka), što takođe treba promentiti da bi dečak razumeo koje su nove porodične granice i pravila funkcionisanja porodice, i odraslih i dece u njoj. Dakle, mnogo posla, a potrebno je što pre krenuti da bi dečak što pre postao funkcionalan član porodice bez problema u ponašanju i relacijama sa drugim članovima porodice, pogotovo sa vama, što kasnije može imati veze i sa uspotavljanjem i razumevanjem bliskih emocionalnih odnosa sa drugim ženama. Dakle, preporučujem porodičnu terapiju u kojoj će učestvovati svi članovi nove porodice.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    imam problem, nadam se da ćete mi nekako pomoći. Vaspitač sam po profesiji, ima samo 5 godina staža i ovo je prvi ozbiljan problem na koji sam do sada naišla. Naime, u grupi imam devojčicu od 5 god koja ima problem sa hranom. Pošto, kako njena mama kaže, ona kod kuće ima poseban "ritual" pri svakom obroku, (ceđenje supe, pasiranje hrane, iako ima 5 god), što joj mi u vrtiću ne možemo ispunjavati. Svako jutro ona sa mamom ode do jelovnika, pročita šta tog dana ima za jelo, i ukoliko je jelo koje ona ne voli, obavezno povrati kad joj se ispred nje stavi tanjir. Problem odlazi čak i dotle da i kad kuvarica unese kolica sa hranom ona već povrati. Problem je veći što dete neće da kaže da je povratilo, u stanju je dugo tako ispovraćana da sedi, dok mi ne odreagujemo. Napominjem da dete nije ni malo povučeno (da bismo to pripisali nekom strahu, ćutljivosti, povučenosti...), već je kao i svako dete pomalo netašna. Roditelji ne žele da prihvate problem, tj. brane se time da "ne znaju zbog čega je malecka takva", uporno tvrde kako je ona stidljiva pa "ne sme da kaže da je povratila" (tome bih dodala da se letos ukakila a da nije htela da prijavi to koleginici, već najnormalnije obukla se i otišla da pere ruke). Dete vrlo dobro primećuje plašljivi glas majke i oca, koji su jako povučeni ljudi, po mom mišljenju to koristi i vrlo svesno to radi. ona, po meni, "planira" da povrati još od ujutru kad joj se pročita šta je na jelovniku. Da pomenem i to da dete ne doručkuje u vrtiću, samo ruča, a kući odlazi odmah posle spavanja, dakle ne užina. Vrtićkom psihologu se ne možemo obratiti jer je na trudničkom a nemamo zamenu.
    Bila bih Vam zahvalna ukoliko biste me kao stručno lice posavetovali šta da preduzimam po ovom pitanju.
    Srdačan pozdrav

    Odgovoreno: 29. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, razlozi za ovakvo ponašanje devojčice mogu biti tzv. organski i psihogeni. Organski (čulna prenadraženost, gadljivost na jela sa jačim mirisom, ukusom i veoma glatkom teksturom, problemi sa zubima, mišićima za žvakanje i gutanje, neko zapaljenje usne duplje) najverovatnije nisu u pitanju. Sa druge strane, psihogeni (lični i porodični) problem je mnogo verovatniji, ali je potrebna analaza na koji je način dete naučilo takvo ponašanje, što vi ni ja ne možemo bez više podataka. Ali pošto u ovom trenutku ne možete da očekujete pomoć vašeg psihiologa, kao ni devojčicinih roditelja, ostaje nam da teoretišemo o naučinu učenja ponašanja. Po opisu. reklo bi se da dete teže uči strahove, a lakše uči ponašanja koja se uče putem nagrade i kazne. Porodična dinamika upućuje da svojim ponašanjem dete značajno aktivira roditelje koji su opisani kao strašljivi i pasivni. U toj kombinaciji, moguće da je devojčica takvim ponašanjem naučila da dobija pažnju (to nije isto što i da skrene pažnju) i pozove roditelje i druge osobe koje se njom bave na više aktivnosti i kontakt sa njome. Ima roditelja koji umesto igre, zabave, nežnosti, otovorenog pokazivanja emocija nude hranu ili razgovaraju otovoreno i puno sa decom kada su hrana i ponašanje oko hranjenja tema, a postanu nedostupni kada su druge teme od važnosti za dete u pitanju. Otuda i neznanje "zašto je malecka takva" (kada oni čine sve što znaju da joj pomognu). Tako, način na koji se detetu pomaže postaje način da se "štetno" ponašanje zadrži. Ono što vi možete da učinite, ukolko je opisani mehanizam tačan, je da u svakom drugom trenutku osim kada je hranjenje u potanju, devojčicu primetite, pohvalite za neko dobro ponašanje, da sa njom razgovarate, a da njeno ponašanje tokom ishrane ne komentarišete, već samo da joj pomognete da se SAMA obriše. Ukoliko je na jelovniku "gadna" hrana, dozvolite joj da ne jede, ali tada obustavite svaki komunikaciju (osim elementarne) sa njom i skoncentrišite se na decu koja jedu. Tako će takvo ponašanje sve manje biti "predstava" koja uvek ima komunikativnu publiku. Ukoliko se i pored toga, ponašanje održava, potrebno je u dogovoru sa stručnim timom vrtića uputiti roditelje u razvojno savetovalište (kod dečjeg psihijatra ili psihologa) kako bi se sagledali obrasci odnosa deteta i roditelja, ali i postojanje drugih smetnji koje bi mogle da utiču na ponašanje deteta i roditelja. Srdačno

Prikazano 426-430 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460