Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Postovani, imam na izgled neresiv problem sa svojom cerkom, koja ima 11 godina. Inace, sa suprugom i sa jos dvoje dece zivimo u malom stanu. Problem je u tome sto moja cerka odbija da bilo sta nauci, sve joj je drugo vaznije nego skola. Ona ce satima da gleda crtane filmove, da se igra na kompijuteru, da radi bilo sta osim sto je potrebno za skolu. Sve ce da joj odvrati paznju, namerno ce da nesto ispusti iz ruke, zevace non-stop, vrtece se na stolici i radice bilo sta samo ne sto je potrebno oko skole. Supruga (koja inace nije zaposlena) sa njom sedi saaaatima ali bezuspesno, cerka jednostavno (cini mi se) nista ne moze da zapamti. Strahujemo sta ce da bude u 5-om razredu kada bude dobila vise predmeta i nastavnike. Nismo se obracali psihologu, vec smo pokusavali da stvar resimo u okviru porodice. Inace dobar je sportista, trenira kosarku i karate i dosta je uspesna. Sin (13) je vrlo-dobar djak a mladja cerka (6) je predskolac. Molim vas da nam pomognete vasim savetom sta da radimo, jer ovo prerasta u ocaj

    Odgovoreno: 15. 11. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovani,
      Teško je pretpostaviti o čemu se tačno radi sa ovako malo podataka i uz "očaj" roditelja (pridavanje ogromnog značaja školskim postignućima) uz višesatno mrcvarenje od koga bi se većini dece bilo šta drugo radilo osim što bi im se učilo) . U ovom slučaju, naravno da je potrebno da se posavetujete sa školskim psihologom i pedagogom. Razloga za nemotivisanost u učenju može biti više, od individualnih (specifični problem usvajanja školskih veština, poremećaj pažnje, depresivnost itd) , preko relacionih (neracionalan i neprimeren pritisak roditelja) pa do porodičnih (stabilizator bračne i porodične disfunkcionalnosti roditelja) .
      Pozdrav
  1. Poštovani, molim vas da mi odgovorite koliko je normalno da dvogodišnjak svoje frustracije iskazuje tako da se udara rukama po glavi ili u goroj varijanti glavom u zid? Naime, naš sin to čini već preko pola godine ako se nađe u situaciji koja ga plaši, bila ona direktno upućena njemu ili joj samo svjedoči, ili ako mu se ne ispuni neki zahtjev ili želja za koje smatramo da nisu trenutno prikladni. Znam da je jedna doza autoagresivnosti i protesta normalna, isto kao i agresivnosti prema nama, ali zanima me je li njegovo udaranje u glavu u tom razmjeru ili je potrebno potražiti pomoć dječjeg psihologa. Osim toga, dijete već dugo vremena noću slabo spava, ukupno desetak sat, ali sa nekoliko buđenja tijekom kojih obično plače, a sve završava tako da suprug ili ja moramo ostati uz njega dok ne zaspe iako navečer odlazi na spavanje dobre volje i sam se uspavljuje. Dnevna spavanja su također dobrovoljna, ali su buđenja gotovo uvijek prava muka za nas roditelje jer on iz čista mira čim se probudi počne plakati i/ ili bjesniti, odbija i blizinu, dodir, pokušaj da pričamo s njim. . . Svaki kontakt dok se sam od sebe ne uspije usmjerit prema nekom drugom interesu i onda opet postaje znatiželjno, veselo razigrano dijete. Ne razumijemo gdje griješimo i kako da njemu i sebi olakšamo situacije vezane uz ta buđenja.

    Odgovoreno: 15. 11. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      U uzrastu u kome se nalazi vaše dete izražavanje emocija nije suptilno, a često govor nije dovljno razvijen da bi dete ukazalo na svoje potrebe pre nego to pokaže kroz žestoku neverbalnu komunikaciju ili plač. Ali zato roditelji uz koje dete odrasta prate i uče način na koje dete komunicira sa njima i odgovara na njihovu komunikaciju sa sobom učeći na koji način im se možee obratiti da bi bilo zadovoljeno. Ukoliko roditelji iz raznoraznih razloga ne reaguju adekvatno (a razlozi mogu biti anksioznost, loša informisanost ("to je faza. . . Normalna je autoagresivnost. . . . Itf. ") , predrasude) , onda ni dete ne nauči da reaguje emocionalno i socijalno adekvatno. Svakako da trebate posetiti psihologa ili psihijatra koji su edukovani u oblasti pozitivne modifikacije ponašanja dece kako se loše navike ne bi ukorenile i pogoršale.
      Pozdrav
  1. U pitanju je decak od 11 godina. Problem je taj sto od pocetka svog skolovanja uvek precuti lose ocene. Stalno mu pricamo da nije problem u losim ocenama (sto i nisu toliko lose) vec u njegovom precutkivanju i lazima. Ne dobija batine, pokusavamo razgovorom da resimo problem ali nista. Da li da se javimo nekom psihologu? Drugih problema nemamo sa njim. Hvala unapred

    Odgovoreno: 14. 11. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      Interesantno je kako odrasli ljudi zaboravljaju svoje detinjstvo i negiraju potrebu dece da imaju tajne i ne hvale se svojim lošim rezultatima. Kada je u pitanju škola, zato postoje "otvorena vrata" roditeljski sastanci, a i roditelji bez policijskih metoda mogu naslutiti da li je detetu potrebna konkretna pomoć a ne podrška po tipu "meni sve možeš (i moraš) da kažeš"
      Pozdrav
  1. Sin ima 8god (ii razred) i ima problema sa skolskim gradivom tj. Sa usvajanjem i ucenjem istog kao i pisanjem (rukopis i oblikovanje slova) osim matematike koju obozava i stranog jezika koji voli i uz engleski on je naucio i nemacki samostalno gledajuci televiziju. Nekada ucenje za njega predstavlja teskocu a i meni stvara nervozu. Napominjem da je levoruk pa bi zelela da znam da li kod njega postoji neka vrsta disleksije kao i koji su pokazatelji toga i gde se moze utvrditi (u kojoj ustanovi) ili je to sve proizvod razmazenosti i lenjosti kako smatra ucteljica. Napominjem da on i pored odlicnih rezultata iz pojedinih predmeta stalno place sto mora da ide u skolu i tesko se uklapa i sa vrsnjacima. Od kako je posao u skolu cini mi se da za neke nelagodnosti utehu trazi u hrani pa se za godinu dana ugojio 10kg a tesko mu sada i kontrolisemo apetit tj. Stalno bi nesto jeo.

    Odgovoreno: 13. 11. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      Dakle, vi uočavate nekoliko problema u ponašanju. Prvo, usvajanje školskih veština, talenat za jezike (što ne mora biti problem, ali toliko vremena provedenog uz tv može biti problem socijalizacije, porodičnih relacija, pa i možda aspekt fascinacije, a što potkrepljuje i činjenica da se teško uklapa sa vršnjacima) , treče, levorukost nije nikakav znak psihomotorne dezorganizaciej, ali ukrštena lateralizovanost ili razlika između genetski predodređene i upotrebne lateralizovanosti mogu biti problem u organizaciji motorne, jezičke i kognitivne aktivnosti. Na kraju, postoji i problem sa ishranom, koji može biti i psihološkog porekla. Problemi koje ste napomenuli predstavljaju polje rada defektologa, ali ukoliko ste u mogućnosti da dobijete uput za dečjeg psihijatra, svakako prvo potražite konsultaciju sa njim, jer nije suvišno napraviti diferencijaciju između nekoliko stanja koja mogu imati sličan opis ali sasvim različit razlog nastanka, tok i terapiju (od socioedukativne zanemarenosti preko disleksije, dispraksije, pa sve do stanja koje se zove aspergerov sindro o čemu možete pročitati na internetu i uporediti koliko ima sličnosti sa ponašanjem vašeg deteta i o tome razgovarati sa pomenutim stručnjacima) .
      Pozdrav
  1. Postovani doktore, da li jak strah majke za detetovo zdravlje koji je bez osnova moze da utice na detetov apetit? Imala sam endometriozu 4. Stepena, 6 klasicnih operacija jajnika, kao lavica sam se borila za potomstvo, imala srece da dobijem lepu i zdravu devojcicu, dojila je i volim je kao nikoga na svetu. Imam stalni hipohondricni strah zbog detetove male tt (ima samo 9kg a 20meseci, mada pedijatri govore da je takva i ispitano je zdrava) . Ja sam na psihoterapiju otisla da svoje strahove resim ali i dalje postoje. Da li je moguce da dete ne jede i slabo napreduje zbog moje neuroze? Ona ne pokazuje znake nezadovoljstva u bilo kom drugom domenu niti sam joj ja neposvecena ali kada pocne da pljuje hranu a kasicicu nikada nije prihvatila iako nikada nije na silu nahranjena mojim strahovima nema kraja. Da li ona to oseca i gubi apetit? Oprostite na konfuziji, vise sam pisala o sebi ali samo zato sto mislim da sam ja uzrok njenog problema jer su ostali problemi ispitivanjem iskljuceni. Hvala unapred.

    Odgovoreno: 13. 11. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      Naravno da može. Ali radi se o problemu koji može biti efikasno rešiv ukoliko osim psihoterapijske pomoći uvedete i konkretnu pomoć neke osobe od poverenja bliske i detetu, koja bi vas odmenila tokom hranjenja i bila dobar (potkrepljujuć) model da i vi nastavite bez anksioznosti da negujete i pomažete detetu tokom hranjenja. Sa 20 eseci deca su već uveliko eksperti u samostalnom hranjenju što je još jedna prednost i olakšavajuća okolnost.
      Pozdrav

Prikazano 56-60 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460